Po ko zna koji put odložen je rok za finalizaciju „najznačajnijeg projekta“ u Srbiji, koji je toliko značajan da već decenijama čeka na svoj završetak. Malo mesta do kojih su deonice puta zaista stigle može da se pohvali blagim rastom standarda za koji je zaslužan veliki broj prisutnih građevinskih radnika, no pun „ekonomski“ efekat Koridora 10 za sada je više u domenu ličnog doživljaja nego objektivne analize.
„Putari otkrili drevne iskopine prethodnih pokušaja izgradnje Koridora 10“. Ovako zvuči naslov „vesti“ sa satiričnog sajta Njuz.net, koji umesto humorističkog sve više nalikuje vizionarskom mediju. Naime, Panevropski koridor 10 se u Srbiji gradi već decenijama. Radovi na završetku „projekta od prioritetnog značaja“ počinjali su uglavnom pred izbore i to 1997. godine, zatim 2000, pa 2004. i tako dalje, sve do danas. Devedestih je izgradnja puta stopirana zbog međunarodnih sankcija, a posle petooktobarskih promena uglavnom zbog nedostatka sredstava, mada su se mogle čuti i optužbe za korupciju kao i za „nameštanje“ poslova firmama rođaka domaćih političara.
Pre šest godina Evropska unija je upozorila da nam, ukoliko Koridor 10 ne bude uskoro kompletno izgrađen, preti opasnost da nestanemo sa putne mape Evrope. Njegovu ulogu trebalo je da preuzme alternativni pravac Koridora 4, koji ide preko Bugarske i Rumunije. Očekivalo se da će ulaskom te dve zemlje u EU ovaj autoput biti brzinski završen, a pošto su postale članice, na Koridoru 10 je zabeležen pad prometa od 20 odsto. No ni naše komšije nisu bile revnosne u završetku radova na putevima.
Dok se nadamo happy end-u, podsetimo se ključnih obećanja vezanih za završetak radova na Koridoru 10. Godine 2008. tadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da je završetak pomenutog autoputa imperativ, i da ga možemo očekivati za dve godine, ali je ubrzo sam sebe korigovao i dao labavije rokove – obećao je završetak Koridora do maja 2012. Zatim je 2010. godine Nenad Ivanišević, član UO preduzeća „Koridor 10″, najavio završetak radova pre 2015. godine „iako je od predviđenih 340 kilometara do sada izgrađeno samo 48“. Potom je stigla nova vlast sa novim obećanjima. U 2015., kada je Koridor trebalo u potpunosti da funkcioniše, resorna ministarka Zorana Mihajlović obećala je da će biti završen do kraja 2016. godine. Približio nam se kraj najavljenog roka, pa smo dobili novi – ministarka je ovaj put rekla da će Koridor 10 biti izgrađen do kraja 2017. godine.
Čemu to služi, a možda i ne radi
Od Koridora 10, koji povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku očekuje se da ubrza tranzitni saobraćaj i pospeši ekonomske prilike na svojoj trasi. No, Patrik Vite, asistent na Odseku za urbano i prostorno planiranje na Univerzitetu u Utrehtu, posle detaljnih istraživanja došao je do zaključka kako tvrdnje stručnjaka o uzročnoj vezi između koridora i ekonomskog napretka nisu potkrepljene podrobnim analizama i da u istraživanja treba uključiti više potkategorija kao što su naseljenost, stanje privrede u datim mestima, blizina velikim gradovima i sl.
Ovakva vrsta analiza u našoj zemlji nije moguća, s obzirom da je Koridor 10 u potpunosti završen jedino u nekim mestima na jugu Srbije, pa se istraživačke metode svode na iskustva tamošnjih stanovnika.
Časlav Mladenović, direktor Direkcije za izgradnju i puteve u Vladičinom Hanu kaže da je Koridor 10, koji je tamo pušten u saobraćaj krajem 2015, ovom mestu ipak doneo više koristi: „Veliki broj radno sposobnog muškog stanovništva, pretežno građevinskih radnika, zaposlen je na ovom projektu i oni su primali redovne i sasvim korektne plate. Povećan je broj registrovanih kompanija i novih radnih mesta, zato što su svi izvođači i podizvođači radova registrovali preduzeća u opštini“, kaže Mladenović i dodaje da je asfaltirano i četiri kilometra lokalnih puteva na teret investitora a ne opštine. Osim toga, građevinari su bili prisutni na ovoj lokaciji tokom velikih poplava 2014. godine i pomogli su u saniranju posledica bez dinara nadoknade, tvrdi sagovornik B&F-a, ali dodaje i da nisu baš sva iskustva tako pozitivna: „Najveći problem su štete na privatnim imanjima oko trase puta i u naselju koje je za sobom ostavila teška građevinska mehanizacija“.
Istočno od Vladičinog Hana, U Pirotu, iz Gradske uprave kažu da nemaju zvanične analize o uticaju Koridora 10 na lokalnu ekonomiju jer ovaj put još nije završen, ali njihov subjektivni osećaj, potkrepljen podacima iz službi koje imaju dodirnih tačaka sa izgradnjom ovog puta, je pozitivan.
„Građevinski radnici su podigli tražnju za stanovima za iznajmljivanje, a samim tim i njihovu cenu. Zbog eksproprijacije zemljišta za potrebe izgradnje Koridora u džepove Piroćanaca slilo se više stotina miliona dinara, što je takođe uticalo na rast tražnje za nekretninama. Najbolje su prošli naslednici izuzetih parcela, koji uglavnom žive van Pirota i nisu zainteresovani za poljoprivrednu proizvodnju. Cena koja je ponuđena za zemljište, objekte i zasade bila je više nego povoljna. Osim njih, i pirotski ugostitelji i trgovci su povećali promet“, kažu iz Uprave i dodaju da je i nekoliko firmi iz ovog grada angažovano na izgradnji puta, sa kompletnom građevinskom mehanizacijom i nekoliko stotina radnika.
„Što se tiče novih firmi, u Pirotu ih ima, ali njihovo otvaranje nema direktne veze sa Koridorom 10. To su, na primer, novi pogon Tigar Tajersa i nekoliko firmi u okviru Slobodne zone. Očekujemo, međutim, da Koridor 10, kada bude završen, olakša poslovanje ovim kompanijama“, kažu iz Gradske uprave Pirota i dodaju da nisu uočili zatvaranje kompanija koje bi se moglo dovesti u vezu sa izgradnjom puta.
No, ovako veliki projekti nemaju samo pozitivne strane. Negativne su doživeli poljoprivrednici koji su zbog eksproprijacije izgubili obradivo zemljište pored trase puta. Njima je otežan pristup parcelama zbog nedovoljnog broja pristupnih puteva. Takođe, gradu su štetu naneli i zatrpavanje kanala za odvodnjavanje i nanošenje građevinskog materijala na obradive površine, koje nisu bile predmet eksproprijacije, kažu iz Uprave i dodaju da se ipak sve to može ispraviti ukoliko postoji dobra volja izvođača radova i izražavaju nadu da će ove štete biti otklonjene.
„Dobrobit od Koridora 10 tek ćemo videti kada celokupna trasa bude gotova. Očekujemo da se značajno skrati vreme putovanja od Pirota do Beograda i Sofije i da se poveća bezbednost učesnika u saobraćaju uz sve druge prednosti koje donosi vožnja autoputem, za razliku od sadašnjeg uskog kolovoza, posebno kroz Sićevačku klisuru. Nadamo se da će zbog toga porasti interesovanje investitora za započinjanje proizvodnih i uslužnih delatnosti, kako duž Koridora, tako i u samom Pirotu. Očekujemo i razvoj tranzitnog turizma, otvaranje novih radnih mesta direktno vezanih za autoput kao, na primer, u službama za održavanje i sl. Tek tada ćemo moći da stvorimo uslove za smanjenje migratornih kretanja od unutrašnjosti ka većim centrima“, kažu iz Pirota.
Za sada samo prašina
Projekat izgradnje Koridora 10 podeljen je na četiri celine. Projekat Sever u velikoj meri zavisi od izgradnje Kraka Y, za koji konstantno nedostaje sredstava. Otvoreno je nekoliko deonica, ali velika mesta poput Subotice i Novog Sada i dalje čekaju pristup najznačajnijem putnom pravcu. Radovi na Projektu Istok su u toku, a zvaničnici iz gradskih uprava do kojih smo došli nadaju se da će uskoro biti završeni, ali ne žele o tome javno da govore. Projekat Jug do sada ima najveći broj završenih deonica – od ukupno pet izgrađene su dve, a ostale možemo očekivati naredne godine. No, do zvaničnika iz ovih mesta je teško doći, jer su u pitanju mala naselja, čije mesne zajednice nemaju ni zvaničan telefon ni mejl, a u pokušaju da dobijete načelnika neke od njih, možete nabasati jedino na nezadovoljne građane, koji tvrde da su se tokom izgradnje Koridora „nagutali prašine i bili neispavani zbog buke koje su pravile mašine“.
Sada, kada su završeni radovi, neki od stanovnika opštine Levosoje koji žive blizu Koridora 10, kažu da im je ovaj put uništio mir. Četvrta celina je (nezavršena) Obilaznica oko Beograda, o čijem tempu izgradnje najviše govori to da se, kada su prvi radnici stigli na njenu buduću trasu, Koridor 10 još zvao Autoput bratstva i jedinstva.