U kom sistemu danas živi Srbija? Kako klasifikovati društvo koje je bez jasnog cilja i sopstvenih vrednosti, za decenije tranzicije uspelo da stigne jedino do granica svog dostojanstva i da se zaglibi na evropskoj i svetskoj periferiji? U zemlji u kojoj se program bilo koje partije u stvarnosti svodi jedino na lični interes, u kojoj pojedine kompanije uspevaju zdravo da posluju uprkos vlasti a ne uz njenu podršku i u kojoj su i roditelji i deca, bez obzira na generacijske razlike, ujedinjeni u strahu za budućnost, proklamovane ideološke podele na „levo“ i „desno“ predtsavljaju puko zamajavanje. Prosečnom građaninu Srbije je životni san da živi normalno, u zemlji koja ne podseća na karikaturu i svejedno mu je kako će se taj sistem zvati. Cipras je danas heroj u Srbiji ne zato što je komunista, niti zato što su jasni ishodi njegovog programa, već zato što se doživljava kao neko ko je iskazao hrabrost za pobunu, hrabrost koju smo mi izgubili.
Persikop
8. TRANSATLANTSKO PARTNERSTVO I MI: Dva za (ne)sreću
Švedska, čiji su predstavnici pozvani da privrednicima u Srbiji predstave prednosti Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) – najvećeg trgovinskog sporazuma u istoriji, koji bi trebalo da ukloni barijere u poslovanju između SAD i Evrope – jedan je od najsnažnijih i retkih zdušnih podržavalaca ovog sporazuma, koji je podelio Evropu, a ima svoje kritičare i na drugoj strani Atlantika.
10. ŽIVOT U NEPRIZNATIM DRŽAVAMA: Zemlje fantomi
U međunarodno nepriznatim ili delimično priznatim državama nije retkost da se, uprkos zvaničnim stavovima, velike sile bore za geopolitički i ekonomski uticaj, ali razvijena ekonomija i pristojan standard jesu presedan, pa je najveći broj otcepljenih teritorija ekonomski zavistan od strane podrške.
Biznis
12. SIVA EKONOMIJA I DRŽAVA: Snaga ne leži u topuzu
Koliko će država biti uspešna u suzbijanju sive ekonomije zavisi od toga koliko će ozbiljno shvatiti činjenicu da su ključni izvori nelegalnog poslovanja u neuređenoj državi i lošem poslovnom okruženju, te da inspekcije ne mogu biti samo „udarna pesnica“ nego i savetodavac privrednika koji legalno posluju.
14. KOLIKO SU PRAKTIČNO UPOTREBLJIVI MEĐUNARODNI INDEKSI KONKURENTNOSTI: Zašto u Gruziji (još) ima više skakavaca nego investitora?
Smišljeni da nacionalne reformatore u siromašnim zemljama podstaknu da unapređuju poslovnu i ukupnu ekonomsku klimu i stignu razvijene zemlje, indeksi poput Doing Business Svetske banke i indeksa konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma povremeno proizvode rezultate koji se protive zdravom razumu, a ambicioznim nacionalnim liderima nude teren za jeftin marketing iza koga nema suštinskih pomaka.
16. KAKO NA DUŽI ROK OBEZBEDITI VEĆE ZAPOŠLJAVANJE: Unutrašnji odliv mozgova
Dok ICT industrija u nedostatku odgovarajućih kadrova zapošljava sve mlađu populaciju, među kojom mnogi nikada ne završe fakultet, ostale industrije u Srbiji uglavnom izbegavaju početnike i taj problem rešavaju međusobnim preuzimanjem stručnjaka. Ukoliko insistiramo na obrazovanju usko specijalizovanih profila koji su trenutno deficitarni a ne na širim kompetencijama svake profesije, i ako nastavimo da omalovažavamo domaću nauku, pored spoljnog preti nam i unutrašnji odliv mozgova: da produkujemo loše profesionalce jer se mladi školuju za zanimanja za koja nemaju ni talenta ni želje.
Finansije
20. NAFTNA KRIZA I SRBIJA: Nezgodna kap u čaši
Dramatičan pad cene sirove nafte mogao bi značiti smanjenje troškova uvoza za oko pola milijarde dolara što nije nimalo beznačajno za prenapregnuti domaći spoljnotrgovinski i platni bilans. S druge strane, jedna od indirektnih posledica pada cene nafte jeste jačanje kursa dolara što bi moglo u velikoj meri da optereti domaće javne finansije. Na minusnoj strani su i manji PDV i prihod od rudne rente, i verovatno slabiji rezultati poslovanja NIS.
22. ŠVAJCARSKI VALUTNI IZAZOV: Rat kamatnih stopa
Prošlu godinu su obeležila podsećanja na Veliki rat i ishitrene analogije sa današnjom evropskom političkom klimom. Neke od njih, međutim, zavređuju pažnju, poput one Harolda Džejmsa o finansijskoj krizi iz 1907. godine i valutnim ratovima iz 30-tih godina. Naviknute da nemiri dolaze sa divljih oboda kontinenta, Evropljane je možda iznenadilo to da je ova epizoda započeta u zemlji čuvenoj po svojoj miroljubivosti. Srećom, ovaj rat je samo „rat kamatnih stopa“.
24. TRŽIŠTE NEKRETNINA I FAKTORING: Hipoteka na san
Broj problematičnih nekretnina koje „odu na doboš“ usled toga što banke aktiviraju hipoteke beleži rast u proteklih nekoliko godina, a sa rastom švajcarskog franka bi mogao postati i veći. Najveći broj njih je skoncentrisan u stambenom sektoru, a jedan od glavnih uzroka takvog stanja je (ne)dostupnost stambenih jedinica, što dokazuje podatak da je za kupovinu jednog stambenog „kvadrata“ u 2013. godini bilo potrebno izdvojiti nešto manje od tromesečne prosečne neto zarade.
Temat – Srbija između socijalizma i kapitalizma: Šta nam obećavaju, a šta nam se događa
29. SRBIJA, TRANZICIJA I PERIFERIZACIJA: Dok nas san ne sastavi
Ima li Srbija razloga da veruje da ishod njene tranzicije ima veze sa pobedom Sirize i pobunom evropske periferije?
32. DRAGOLJUB VUKADINOVIĆ, predsednik Nadzornog odbora, Metalac AD: Kako smo preživeli i pobedili tranziciju
Kompanija „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca osnovana je 1959. godine i već je ta činjenica svrstava među retke zverke u Srbiji: ne samo da još postoji i uspešno posluje, nego je preživela put od društvene firme do privatnog akcionarskog društva. Dragoljub Vukadinović koji je prelomne 1989. postao generalni direktor firme na insistiranje zaposlenih, za B&F govori o borbi sa radničkim savetima, o partijskim poslušnicima ali i o preduzetništvu u državi koja još nije uspela da završi ono što je „Metalac“ odavno uradio: da se transformiše u modernu privredu.
34. VLADIMIR MILOVANOVIĆ, generalni direktor Energoprojekta: Dobar kalem
U unutrašnjoj logici poslovanja Energoprojekta – ulaganju u stručan kadar, efikasnost poslovanja i održavanje konkurentnosti na svetskom tržištu – prelaz sa socijalizma u kapitalizam nije suštinski doneo mnogo toga drugačijeg. Najveća promena se dogodila u vlasničkoj strukturi gde je od svojine društva i radništva u celini kompanija dobila jasno definisane vlasnike, među kojima su i bivši i sadašnji zaposleni.
36. AKCIONARSTVO U SRBIJI: Čija je moja sloboda?
Od zaustavljanja razvoja akcionarstva imaju koristi samo oni koji odlučuju o ekonomskoj politici i uporno je vraćaju na model u kome je država najjači privredni igrač. Ne radi se tu samo o državnom vlasništvu u javnim preduzećima, nego o čitavom sistemu i spletu odnosa između političke klase i onih kojima je dozvoljeno da upravljaju u privredi.
40. KAKO SU SE POLUTANI VRATILI NA SELO: Brazda na duši
Kada su zatvorene fabrike, okućnice su postale jedini izvor prihoda za deo stanovnika sela. Nedovoljna da im obezbede preživljavanje, ta imanja su im danas kamen oko vrata jer ih i minimalno parče zemlje diskvalifikuje kao primaoce socijalne pomoći.
42. „RELIKTI SOCIJALIZMA“ POSTALI SU SIMBOLI MODERNOG KAPITALIZMA: Kako smo izguglali kantinu
Radničke kantine, zdravstvene ordinacije u krugu fabrika i predškolske ustanove za decu zaposlenih, koje su bile zaštitni znak socijalističke brige za radnika u bivšoj SFRJ, postale su u vremenu tranzicije „balast poslovanja“ preduzeća. Danas, usavršene i modernizovane, predstavljaju elemente novog kapitalizma sa ljudskim likom.
44. „DEČJE NOVINE“ – SIMBOL JEDNOG VREMENA: Bilo jednom u Gornjem Milanovcu
Kako je u relativno maloj sredini kao što je Gornji Milanovac krajem pedesetih godina započeo sa izlaženjem dečji časopis koji je utabao put za formiranje jedne od najvećih jugoslovenskih izdavačkih kuća, poznate po mnogim novotarijama namenjenim isključivo za obrazovanje i zabavu mladih?
Intervju
50. VOJISLAV BUBIŠA SIMIĆ, KOMPOZITOR I DIRIGENT: Vršnjak srpskog džeza
Danas, kada se u Srbiji džez svira za 50 evra za veče, a u svetu se vrsni džez muzičari okupljaju samo po potrebi, „moje bavljenje džezom izgleda kao privilegija“, kaže kompozitor i dirigent Vojislav Bubiša Simić, koji je rođen u isto vreme kada je džez zakoračio u Srbiju. Tokom sedam decenija umetničkog rada, najveće profesionalne uspehe ostvario je sa Džez orkestrom RTV Beograda, na čijem čelu je bio do 1985. godine. Sa njim je svirao u društvu najpoznatijih svetskih džez muzičara, proputovao celu Evropu koju je tada delio Berlinski zid i doživeo ovacije među publikom sa obe strane.
Skener
54. SAMOZAPOŠLJAVANJE OD POKUŠAJA DO USPEHA: Skuvaj mi, skuvaj, radno mesto
Vlasnica samostalne radnje “Natural food“ iz Blaca, Suzana Veljović, domaćice širom Srbije već godinama snabdeva sirupom od drena i šipka od kojeg, uz malo truda, kasnije nastaje džem. Ali njen najdugotrajniji recept je – kako uz pomoć skromnih bespovratnih sredstava države i privatnih fondova napraviti održiv biznis. To je put kojim od muke ili želje kreće sve veći broj nezaposlenih, svesnih da nemaju druge nego da sami sebi postanu – poslodavci.
56. KULT FLEKSIBILNOG POSLOVANJA: Plitko, a široko
Aktuelna politika, obrazovanje i celokupna kultura su trijumf površnosti nad profesionalizmom i posvećenošću, jer su podređeni interesima fleksibilnog poslovanja koje teži da se rezultati ostvare u što kraćem roku i da se stalno ulazi u nešto novo. Formula za to su privremeni radnici u privremenim timovima koji uskaču iz oblasti u oblast i koji se upošljavaju i otpuštaju prema trenutnim potrebama. Iskustvu pada vrednost a na ceni je potencijal da se preleće preko različitih problema, pa su fleksibilne firme neprestano u potrazi za mladim talentima.
59. RECIKLAŽA I NOVA RADNA MESTA: Propuštena prilika
Da li bi u Srbiji stopa nezaposlenosti mogla da se spusti ispod 20% a da to ne bude samo puka statistička gimnastika? Da, kada ne bismo godišnje na deponije zatrpavali 50 miliona evra ili na svakih 10.000 tona nerecikliranog otpada odbacivali 10 novih radnih mesta. Iako u priči o tretmanu komunalnog otpada ima mnogo elemenata koji otežavaju bilo kakav pomak, i uz postojeće stanje je moguće uraditi više nego što to sada činimo.
Nove tehnologije
62. MILAN MILENKOVIĆ, Internet of Things Group (IOTG), Intel, SAD: Oba sveta u jednom
Internet tehnologije su konačno povezale virtuelni i fizički svet, a njihova primena u strateškim oblastima, kao što je energetska efikasnost, više je nego upola jeftinija od prethodnih sistema za optimizaciju potrošnje. Prelazak na novi koncept je neminovan, samo je pitanje kada će veliki proizvođači sada već klasičnih sistema za unapređenje energetske efikasnosti početi da se prestrojavaju, najavljuje dr Milan Milenković, stručnjak za nove tehnologije u poznatoj američkoj kompaniji Intel.
Nauka
66. DA LI JE MOGUĆE EGALITARNO DRUŠTVO: Jednakost koja podriva državu
Takozvani „primitivni komunizam“ lovacasakupljača u suprotnosti je i sa marksizmom i sa idealima političke slobode i ravnopravnosti zapadnih demokratija. Posebnost lovacasakupljača u ljudskoj istoriji je upravo u tome što su njihovi međusobni i odnosi sa prirodom suštinski protiv države i podrivaju same temelje na kojima je izgrađeno bilo koje moderno društvo, tvrdi britanski antropolog Tim Ingold.
Koktel
68. MLADI O STAROJ JUGOSLAVIJI: Nismo bili nebitni kao danas
Sve više mladih „jugonostalgičara“ željno je pravednijeg društva, stabilnosti i prosperiteta za koje veruju da su odlikovale bivšu SFRJ i njenu ulogu u svetu, ali ne bi voleli da žive u ideološkom jednoumlju i bez pametnih telefona. Svoje stavove uglavnom formiraju na osnovu roditeljskih priča, informacija na internetu, filmova i izložbi, pa je osnovano pitanje da li se obrazovni sistem dovoljno bavi ovim periodom?
70. VINIL UZVRAĆA UDARAC: Kad zapucketa u ušima
Ko bi to rekao? Jedna tehnologija, prevaziđena još pre četvrt veka, koje smo se do skora prisećali sa nostalgijom, stidljivo se vraća i polako zauzima sve veći udeo na muzičkom tržištu.
72. PRIVATIZACIJA FUDBALSKIH KLUBOVA U SRBIJI: Blago nestade, vrag ostade
Ako ikada budu privatizovani, i dospeju u bolje ruke od sadašnjih, bar neki domaći fudbalski klubovi bi mogli postati samoodrživi mada ne i profitabilni. Navijačima, kojima će to možda doneti vrlo skupe cene ulaznica, ostaje da slede engleski primer gde su najvernije pristalice preuzele upravljanje u više od 30 klubova.
Komunikacije
76. GRANICE POPULARNOSTI: Digitalni gospodar muva
Jedna pesma pevača Ašera, koja bi se mogla smatrati nezvaničnom himnom prekarijata – statusa u kojem je veliki broj roditelja današnje dece, postala je među tinejdžerima fantastično popularna, ali iz razloga koji nemaju nikakve veze sa egzistencijalnom teskobom – prerađena i prepevana, kao i mnoge druge kultne pesme starije generacije, ona slavi igranje jedne od najpopularnijih video igara Majnkraft.
Reprint
78. KAKO JE POPULIZAM POJEO EVROPU: Uspon novih demagoga
Danas evropska javna sfera liči na potpuno opustošen predeo: sveprožimajući populistički diskurs; izlivi antisemitizma i islamofobije posle masakra u redakciji pariskog lista Charlie Hebdo; podrivanje prava i sloboda (prvo nama, onda tek njima) u interesu bezbednosti; povratak politike identiteta, i slično, piše Francisco de Borja Lasheras u španskom dnevniku desnog centra El Mundo.
Vremeplov
Otisak meseca
82. Džaba nam tranzicija…
Kako se kompletiraju bilansi za prošlu godinu, završnu u četvrt veka od kraha planske i trijumfa tržišne ekonomije u ex komunizmu, sve je kompletnija slika izneverenih očekivanja u najvećem broju zemalja koje su prihvatile tranziciju. Što je još gore, ni 10 godina od otvaranja EU za učlanjenje zemalja tranzicije nije dalo očekivane rezultate konvergencije. Umesto zaključka, analitičari se pitaju da li je koncept tranzicije i konvergencije pogrešan ili je reč o zemljama kojima jednostavno nema spasa