U četvrtom kvartalu 2014. i na početku 2015. godine zaustavljeni su negativni trendovi u privredi, a u određenim segmentima je ostvareno poboljšanje. Međutim, još uvek ne postoji dovoljno osnova da se uočeno poboljšanje interpretira kao početak dugoročno održivog rasta privrede.
Rast privredne aktivnosti je u znatnoj meri rezultat obnavljanja proizvodnje u delatnostima koje su bile naročito snažno pogođene poplavama, dok izvoz i investicije, glavni pokretači rasta, još uvek stagniraju. Nezaposlenost u poslednjem kvartalu stagnira dok realne plate opadaju, prvenstveno usled smanjenja plata u javnom sektoru.
Međugodišna inflacija je dostigla istorijski minimum, a od sredine prošle godine u većini meseci je ostvarena deflacija. Nakon umerene deprecijacija krajem prethodne i na početku ove godine kurs dinara je od početka februara uglavnom stabilan.
Nakon četiri uzastopna kvartala u kojima je privredna aktivnost opadala u poslednjem kvartalu prošle godine ostvaren je rast desezoniranog BDP. Desezonirani BDP u poslednjem kvartalu veći je za 0,4% nego u prethodnom, a glavni nosioci rasta su industrijska proizvodnja i građevinarstvo. Analiza po delatnostima ukazuju na to da je najveći rast ostvaren u delatnostima koje su najviše pogođene poplavama, poput energetike, ali da proizvodnja raste i u nekim delatnostima koje nisu bile pogođene poplavama, kao što je slučaj sa prehrambenom industrijom.
Rast industrijske proizvodne se nastavlja i u januaru, s tim što se oporavak širi na veći broj delatnosti u okviru prerađivačka industrije. Sa obzirom na to da rast privredne aktivnosti nije generisan rastom investicija i izvoza, koji predstavljaju jedine održive pokretače rasta u uslovima fiskalne konsolidacije (državna potrošnja će opadati ove i naredne dve-tri godine, a privatna bar ove godine), nego rastom zaliha, ostvareni rezultati za sada se ne mogu tumačiti kao početak dugoročno održivog oporavka.
Znaci privrednog oporavka su još uvek slabi pa je neophodno da Vlada u saradnji sa NBS, uporedo sa fiskalnom konsolidacijom i reformama primeni antirecesione mere. Najdirektniji i najsnažniji uticaj na privrednu aktivnost imao bi snažniji rast javnih investicija, pa je stoga neophodno da se u toku ove godine javne investicije povećaju za najmanje 1 procentni poen BDP (oko 300 miliona evra) u odnosu na prethodnu godinu.
Povećanje javnih investicija bi se ostvarilo ubrzanjem realizacije ugovorenih infrastrukturnih projektata, ali i ponovnim aktiviranjem investicija u komunalnu infrastrukturu, koje su na niskom niovu u poslednje dve godine.
Smanjenje restriktivnosti monetarne politike, kroz smanjenje referentne kamatne stope i stope obaveznih rezervi, bi indirektno uticalo na rast kreditne aktivnosti. NBS bi u saradnji sa poslovnim bankama u Srbiji trebalo da ispita mogućnosti da se deo povećane likvidnosti u evrozoni iskoristi za rast kreditiranja preduzeća u Srbiji.
Krajem februara stupio je na snagu trogodišnji sporazum Srbije i MMF koji sadrži tri ključne komponente: fiskalnu konsolidaciju, restrukturiranje javnih i privatizaciju bivših društvenih preduzeća i unapređenje stabilnosti finansijskog sektora. Potpisivanjem sporazuma povećane su šanse da se ambiciozni planovi Vlade u ekonomskoj politici i reformama ostvare, a makroekonomski rizici, kao što su kriza javnog duga i platnobilansna kriza su bitno umanjeni.
Očekujemo da će finansijska tržišta povoljno reagovati na potpisivanje sporazuma, i da će se poboljšati uslovi zaduživanje države i preduzeća iz Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu. Dosledna realizacija sporazuma bi povoljno uticala na uslove poslovanja i perspektive rasta, kao i na postepen rast direktnih stranih investicija u Srbiji.
Tokom četvrtog kvartala primenjen je veći broj mera fiskalne konsolidacije, poput smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, dok su početkom 2015. godine obustavljene subvencije većini državnih preduzeća. Fiskalni deficit od početka 2015. godine snažno opada, kao rezultat mera fiskalne konsolidacije, suzbijanje sive ekonomije, ali i jednokratnih faktora.
Nakon što se isključi uticaj jednokratnih faktora, smanjenje fiskalnog deficita se kreće približno u skladu sa planom, što znači nisu ostvareni spektakularni rezultati koji bi omogućili odustajanje od planiranih ušteda u budućnosti. Međutim, čak i ako bi rezultati fiskalne konsolidacije bili nešto povoljniji od planiranih njih bi trebalo iskoristiti za rast javnih investicija, umesto za odustajanje od štednje na tekućim rashodima države.
Prema izjavama predstavnika Vlade budžet Srbije je tokom prva dve meseca ostvario suficit od dve milijarde dinara, dok se na nivou prvog kvartala očekuje deficit od oko 30 milijardi dinara, što je za znatno manje od maksimalnog deficita od 55 milijardi dinara, koji je dogovoren sa MMF. Znatno manji deficit u prvom kvartalu veliki delom će biti ostvaren delovanjem jednokratnih faktora kao što su naplate dividendi od javnih preduzeća, ali i vrlo niskim nivoom javnih investicija.
Ako bi se vrednost uplata javnih preduzeća ravnomerno rasporedila po mesecima fiskalni deficit u prvom kvartalu bi iznosio oko 40 milijardi dinara. Da su javne investicije bile na „normalnom“ nivou deficit bi bio veći za još nekoliko milijardi dinara. Osim toga, prilično je očigledno da je planirani deficit za prvi kvartal postavljen na nešto višem nivou od očekivanog kako bi Vlada uspešno prošla prvu kontrolu od strane MMF. Prema tome, čak i ako su rezultati nešto bolji o planiranih, razlika nija tako velika kao što se povremeno predstavlja javnosti.
Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora