Bečki institut za međunarodne ekonomske studije očekuje da će BDP u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi u periodu između 2014. i 2016. godine rasti brzinom od 2-3%. Glavni pokretač ovog rasta trebalo bi da budu javne i privatne investicije.
Naime, tokom krize je privatni sektor bio veoma oprezan po pitanju ulaganja svog novca u bilo kakve projekte međutim Institut procenjuje da je sada vreme za zaokret, posebno u novim članicama EU kojima je predočeno da treba da se pripreme za povlačenje većih iznosa iz evropskih fondova. Očekuje se da će se u mnogim članicama EU povećati javne investicije a da će ih privatne u tome pratiti.
Među raznim projektima koji će u ovom delu Evrope biti finansirani nalaze se saobraćajna infrastruktura, proizvodnja energije iz termalnih izvora, građevinski poduhvati ali i širenje nuklearne energije. Rast izvoza u evropske trgovinske saveznike u oporavku zajedno sa rastom investicija mogao bi da pozitivno utiče na deflatorne trendove u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, kao i da smanji nezaposlenost.
Međutim, ovom regionu i dalje prete određeni rizici, a jedan od najaktuelnijih je situacija koja bi mogla da se izrodi iz ukrajinsko-ruskog sukoba, odnosno prekid snabdevanja energijom, sankcije ili rast kamatnih stopa na rizik.
Što se tiče nas, mi imamo gore ekonomske pokazatelje od većine novih članica EU, ali i od ostalih kandidata za članstvo u Uniji. Naime Bečki institut očekuje da će nam jedinima među kandidatima ove godine BDP pasti, i to za 0,5%, ali bi sledeće godine već mogao da raste za 1%. Rast cena bi, prema istim projekcijama, ove i naredne godine mogao da uspori na 4% ali će nezaposlenost porasti na 24%.
Tabelu sa pokazateljima zdravlja ekonomije zemalja Centralne Istočne i Jugoistočne Evrope možete pogledati ovde.