Moj drug Nikola iz Austrije mi redovno prosleđuje jedan od onih ogromnih e-mailova koji u sebi ima 15 stranica viceva. Oko 99% njih je naravno bezveze ali tu i tamo se nađe neki biser.
Jedan od tih viceva novog tipa glasi: Pitanje: “Kako ćeš da prepoznaš da živiš u 21-vom stoljeću?” Odgovor: “Pošalješ SMS “VEČERA” iz kuhinje deci u njihovu sobu a oni ti vrate SMS “A šta je za večeru”.”
Interesantna stvar je da su ljudi koji su predviđali budućnost veoma lako mogli predvidjeti neke stvari poput tankih televizora veličine pola zida, mobilnih telefona, internet kupovine, 500 kanala televizije na satelitu, a mi još uvijek možemo reći „Večeras nema ništa interesantno za gledanje“.
Međutim neke stvari nikakav futurolog ne bi mogao predvidjeti a to je da je moja mala samoposluga u malom selu na sjeveru Holandije jednog dana bila preplavljena Kinezima. Da, pravim pravcatim Kinezima koji govore kineski i ne znaju razliku između kovanica evra.
Da bi ovo shvatili vi, dragi čitaoci, morate znati gdje ja živim. Kada Holanđanima spomenete moj kraj prva reakcija je: „A gdje je to?“, druga reakcija je: „Pa to je tako daleko!“ a treća je: „Tebi sigurno niko ne dolazi u posjetu!“. To je bolna istina. Meni je, što se udaljenosti tiče, isti problem otići do Amsterdama ili do Kopenhagena (samo što tamo treba mjenjati pare jer su Danci bili pametni da kazu „NEJ!“ u 2000-oj godini). Kriminal u mom malom selu se svodi na tu i tamo ukradeno biciklo (zezanja radi – vrate ga nakon par dana) i tu i tamo svađe oko potkresane krošnje drveta na granici između dvoje susjeda. Lopovi i provalnici ne dolaze u moje selo jer je „to tako daleko“, a ako ukradu nešto onda se treba na putu nazad zaustaviti i natočiti gorivo što po cijeni od 1,95 eura po litru bitno smanjuje profit od krađe.
Dakle toga dana sam se čudom čudio gomili Kineza ispred i u samoposluzi koji su kolica pretrpavali isključivo jednim artiklom: zamjenskim mlekom za bebe. Ovo je jedno od onih prirodnih čuda kao kada u sred Sahare počnu da padaju ribe iz oblaka.
Elem, kako su brzo došli, tako su brzo i nestali ostavivši za sobom prazne police i prepune kase, zbunjeni personal i vlasnika koji nema pojma čemu da zahvali dupliranje svog dnevnog obrta. Jedan razlog smo odmah mogli odbaciti: nedostatak sinhroniziranog plesanja je značio da ovo definitivno nije bio flash-mob!
Naravno, 21-vo stoljeće takođe znači da svako od nas hoda naokolo sa mobilnim telefonima priključenim na internet i pre nego što sam dobiciklao kući na mom telefonu se pojavio „news-alert“: „Kinezi uplašeni aferom sa otrovanim zamjenskim mlekom za bebe masovno prazne samoposluge u Holandiji i šalju zalihe poštom familiji u Kini“.
Sutradan je na ulazu u samoposlugu osvanuo novi znak na kineskom “Zamjensko mleko za bebe: maksimalno 2 pakovanja po kupcu”.
Dobrodošli u 21-vo stoljeće!
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys