Francuska treba da odustane od 35-časovne radne nedelje, poveća starosnu granicu za odlazak u penziju i smanji minimalne plate ako želi da spusti hronično visoku stopu nezaposlenosti i podstakne privredni rast, poručilo je vodeće francusko udruženje poslodavaca Medef. Sindikati se tome oštro protive a ni vlada, sudeći po izjavama premijera, nije spremna da produži radno vreme ili dira u minimalne zarade. Francusku muče velika nezaposlenost, slab privredni oporavak, veliki budžetski deficit.
Poslodavci su uvereni da bi njihovi predlozi, ako bi bili usvojeni, pomogli drugoj po snazi evropskoj ekonomiji da otvori milion radnih mesta u narednih pet godina.
Stopa nezaposlenosti u Francuskoj je iznad 10% i u julu je u toj zemlji bilo registrovano gotovo 3,5 miliona ljudi koji traže posao.
Predlozi poslodavaca, kada su dospeli do javnosti ranije ovog meseca, uzbunili su sindikate koji su ih odbacili kao uvredljive. To je navelo premijera Manuela Valsa (Valls) da zatraži od obe strane da se uzdrže od „provokacija“.
Međutim, prvi čovek Medefa Pjer Gataz (Pierre Gattaz) kaže da je bio spreman na kontroverze oko predloga kako bi podstakao razgovore o tome šta koči francusku privredu.
„Prihvatili smo taj rizik zato što je naša zajednička budućnost u opasnosti“, napisao je u uvodu pamfleta Gataz napominjući da neki predlozi „sigurno deluju agresivno i preterano nekim ljudima“, preneo je EurActiv.com.
Umerenije mere
Francuski predsednik Fransoa Oland (François Hollande) od izbora na funkciju u maju 2012. godine uveo je neke mere za podsticanje zapošljavanja, uključujući 40 milijardi evra smanjenja poreza na plate, skromno labavljenje propisa kako bi se ubrzalo zapošljavanje i otpuštanje i reformu obuka za rad.
Ti potezi međutim još nisu dali rezultate. Nezaposlenost je i dalje visoka, uprkos reformama i hiljadama subvencionisanih radnih mesta, dok je privredni rast stagnirao u drugom kvartalu 2014. godine a poslovne aktivnosti su usporile u septembru.
Slabašan ekonomski oporavak Francuske, koja zaostaje za rivalima iz zone evra i znači da zemlja ne ispunjava projekcije za smanjenje deficita, uvećao je pritisak na sve nepopularnijeg Olanda da se poduhvati težih i bržih reformi.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ohrabrila je premijera Valsa da nastavi reforme tokom njegove posete Berlinu 22. septembra dok je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi) rekao ranije da je „rizik da se uradi premalo veći od rizika da se uradi previše“.
Francuska vlada u međuvremenu uvodi zakon čiji je cilj popuštanje pravila kojima se ograničava konkurencija u regulisanim profesionalnim sektorima. Takođe planira da ublaži pravila koja se odnose na predstavnike radnika u firmama jer, prema ocenama poslodavaca, koče zapošljavanje.
Gataz poziva na ograničavanje poreza kompanijama, dalje labavljenje propisa na tržištu rada i preispitivanje izdašnog sistema beneficija za nezaposlenost sa ciljem da se veći broj onih koji traže posao i prihvati posla.
„Radna nedelja od 35 časova u svim kompanijama nema smisla u Francuskoj danas“, rekao je Gataz za TV BFM dodajući da Medef predlaže da „svaka kompanija pregovara o trajanju svoje radne nedelje u zavisnosti od poslovnih potreba“.
Francuska vlada verovatno neće prihvatiti većinu Gatazovih ideja. Naime, premijer Vals rekao je pre nedelju dana u parlamentu da se ni 35-časovna radna nedelja ni minimalne plate neće menjati.
Inače, Francuska je u 2013. imala deficit od 4,1% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Evropska komisija je toj zemlji dala dodatne dve godine, do 2015, da svede budžetski deficit na 3%.
Izvor: EurActiv.rs