Ove godine navršava se 40 godina postojanja kompjuterskih virusa. Na net-security ovim povodom objavljena je lista najznačajnijih kompjuterskih virusa prema njihovoj istorijskoj važnosti.
1971: Creeper
Napravio ga je jedan od zaposlenih kompanije koja je radila na ARPANET-u, preteči interneta. Creeper je tražio umrežene kompjutere i prebacivao se na njih noseći poruku „Ja sam creeper (puzavica), uhvati me ako možeš“.
1982: Elk Cloner
Napisao ga je petnaestogodišnjak u želji da prati šta se dešava na Apple-u svog prijatelja. Prenošen je flopi diskom a zaražena mašina ispisivala je pesmu u čast virusa. Ovo je prvi virus iznesen iz „laboratorije“.
1987: Jerusalem
Otkriven na univerzitetu u Jerusalimu. Svake godine na petak 13-ti on bi brisao sve programe na zaraženom računaru. Jerusalem je prvi destruktivan, zlonameran virus, koji je imao globalan uticaj.
1992: Michelangelo
Dizajniran da „se budi“ 6. marta na Mikelanđelov rođendan i briše podatke sa zaraženih računara. Prognoze su bile da će te godine obrisati podatke na pet miliona kompjutera ali samo nekoliko hiljada ljudi je prijavilo štetu.
1999: Melissa
Prenošen preko inficiranih Microsoft Word dokumenata, mogao je paralizovati mejling sistem, odnosno normalan pristup mejlovima. Kreator ovog virusa dao mu je ime ime po Melisi, striptizeti koju je upoznao na Floridi. Umesto da osvoji srce ove devojke, „osvojio“ je 5000 dolara i 20 meseci zatvora.
2000: I LOVE YOU
Ovo je bio prilično jednostavan crv koji je stizao u obliku mejla koji je u subject imao zakačen fajl I LOVE YOU. Ako biste otvorili attachment postajali ste žrtva virusa. Takođe biste postali prenosnik jer bi se on dalje slao svima iz vašeg adresara. Iako autor nije bio motivisan novcem proizvep je ogromnu materijalnu štetu – I LOVE YOU je kompanije širom sveta koštao između 5 i 10 milijardi dolara.
2001: Code Red
Code Red ili na srpskom Šifra crveno, pogodio je servere pokazujući ranjivost MicrosoftIIS servera. Za manje od nedelju dana 400 000 servera je inficirano a houmpejdžovi sajtova kojima su pružali hosting pružali su informaciju „Hacked By Chinese!”. Priča se da je ovaj virus upao i u računare u Beloj kući postajući tako prvi dokumentovani primer haktivizma.
2004: Sasser
On se takođe širio bez ičije pomoći koristeći pogodnosti koje mu pružaMicrosoft Windows, čineći da se inficirani sistem gasi na svakih nekoliko minuta. Više od milion računara je inficirano,AFP komunikacioni sateliti nisu radili nekoliko sati,Delta Airlines je otkazivala letove, britanska obalska straža je ponovo radila pomoću štampanih mapa a u bolnicama nisu radila čitava radiološka odeljenja. Šteta je veća od 18 milijardi dolara. Microsoft je ponudio 250 000 dolara da pronađe krivca, a ispostavilo se da je to osamnestogodišnji nemački student koji je tvrdio da je virus napravio kako bi pomogao majci da nađe posao u industriji kompjuterske zaštite.
2005: MyTob
Ovo je jedna od prvih kombinacija Bot-a i mas-mejlinga. Obeležio je eru ulaska u sajberkriminal a cilj mu je bio naravno zarada. Poslovna strategija kreatora ovakvih virusa je korišćenje spywarea, spamovanje, hostovanje ilegalnog sadržaja isl.
2007: Storm botnet
Sa razvojempeer-to-peer-a Storm je postao prvi Botnet sa decentralizovanom komandom. Inficirao je između 1 i 50 miliona sistema i uzeo učešće od 8% među svim postojećim virusima na svetu.
2008: Koobface
Koobface je anagram za Fejsbuk a širi se tako što na nekoj društvenoj mreži nudi opciju downloada Flashplejera kako bi korisnik pogledao neki video. Update plejera je obično virus. Postoje procene da je danas u bilo koje doba dana preko 500 000 Koobfacea online u isto vreme.
2009: Conficker
Veoma kompleksan virus kome neki pridaju veoma opasne konotacije. Naime, postoje tvrdnje da su zbog njega avioni padali, uključujući i francuske borbene letelice. Svuda u svetu je pravio neku štetu sem u Ukrajini, niti je pogađao kompjutere sa ukrajinskom tastaturom, što je stručnjake navelo da zaključe da su autori virusa Ukrajinci, koji, s obzirom da virus nije bio zlonameran prema njihovoj zemlji, tako mogu da izbegnu ruku pravde. (“Don’t target anything in your own country, and the arm of justice won’t be long enough to reach you”)
2010: Stuxnet
Prema stručnjacima, samo vladajuće strukture imaju takav kadar koji je sposoban da dizajnira ovakav virus. Kako bi se širio iskoristio je ranjivosti Windowsa, a cilj mu je bio da preko interne mreže otkrije industrijske podatke kojima upravlja Siemens, i najverovatnije da uništi sistem. Pretpostavlja se da mu je cilj bila nuklearka u Iranu.