Prva stepenica ka članstvu u Evropskoj uniji“, „prvi obostrano obavezujući, klasični ugovorni odnos između zemlje nečlanice i Evropske unije“, „sporazum o stvaranju slobodne zone trgovine, koji uspostavlja i obavezu zemlje nečlanice da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije“, „najviši oblik saradnje između EU i zemalja Zapadnog Balkana“ – sve su to definicije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Kako je procedura stupanja na snagu SSP komplikovana i duga, a podrazumeva njegovu ratifikaciju u parlamentima 27 država članica, istoga dana kada i SSP, potpisuje se Prelazni trgovinski sporazum (Interrim agreement), svojevrsna skraćena verzija SSP-a koju čine pravila o slobodnom protoku robe, odredbe o konkurenciji, državnoj pomoći i zaštiti prava intelektualne svojine. Prelazni sporazum, inače, služi da “pokrije”period ratifikacije SSP-a u svim zemljama članicama Unije i prestaje da važi okončanjem procesa ratifikacije i stupanjem na snagu SSP.
Suštinski cilj SSP-a je stvaranje slobodne trgovinske zone između zemalja Evropske unije i nečlanice-potpisnice Sporazuma. EU je, međutim, jednostranom odlukom obezbedila vanredne trgovinske povlastice za “države i teritorije”koje su u procesu stabilizacije i pridruživanja. Tako Hrvatska, Bosna i Hercegovina i BJR Makedonija koriste takve povlastice od 1997-me godine, Kosovo i Metohija (kao “teritorija”) od 1999-te a Srbija i Crna Gora od 2000-te godine. Na taj način je omogućen plasman velikog broja industrijskih i poljoprivrednih proizvoda bez carinskih ograničenja, dok su kvote određene za specifičnu robu poput šećera ili govedine. Takođe, trgovina tekstilom i tekstilnim proizvodima sa Srbijom regulisana je posebnim trgovinskim aranžmanom i potpuno liberalizovana 1. januara 2008-me godine .
Srbija je 10. oktobra 2005-te počela da pregovara o zaključivanju SSP, koji su vođeni pod krovom tadašnje Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Pregovori su obustavljeni sredinom 2006-te, zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Tribunalom u Hagu. U međuvremenu, Državna zajednica je prestala da postoji, pa su ionako komplikovani pregovori na dva koloseka zamenjeni posebnim procesima za obe zemlje, koji su za Srbiju okončani u novembru 2007-me godine, dok je SSP potpisan 29-og aprila 2008-me.
Osim u Srbiji, ratifikacija SSP i Prelaznog sporazuma značila bi početak primene ispregovaranih odredbi iz Prelaznog sporazuma do okončanja ratifikacije SSP u zemljama-članicama EU. Iako je Srbija ratifikovala oba dokumenta 9-og septembra prošle godine, primena je zamrznuta do ispunjenja osnovnog političkog uslova postavljenog Srbiji-dostizanja pune saradnje sa Haškim tribunalom. No,Vlada Srbije donosi krajnje neuobičajenu odluku-da jednostrano primeni Prelazni sporazum. Srećom, taj potez Vlade nailazi na podršku Evropske komisije i većine zemalja članica.
Dočekana na nož u delu javnosti, odluka o jednostranoj primeni ugovora koji predviđa početak primene delova SSP koji se odnose na postepeno smanjenje i ukidanje carina stupila je na snagu 30 januara ove godine, dok je u javnosti najpozitivnije dočekano smanjenje carina na uvoz automobila poreklom iz Evropske unije na 10 odsto.
Što se Srbije tiče, jednostranom primenom Prelaznog sporazuma stavljen je u pogon mehanizam smanjenja i ukidanja carina na proizvode poreklom iz EU, prema ranije ispregovaranom ritmu koji bi trebalo da dovede do potpune liberalizacije trgovine do 1. januara 2014-te godine. Prelazni sporazum i SSP sadrže liste neostljivih, osetljivih, veoma osetljivih i najosetljivijih proizvoda.
Prema definiciji pregovaračkih timova EU i Srbije, u neosetljive proizvode spadaju oni koji su do početka primene sporazuma bili carinjeni sa do 5 odsto, što znači ili da se ne proizvode u Srbiji ili da su domaći proizvođači dovoljno konkurentni, pa su carine ukinute. Među poljoprivrednim proizvodima u ovoj grupi se našlo tropsko voće (papaja, mango ali ne i banane!), žive životinje za uzgoj i priplod ali i džemovi i marmelade, masline i sir Rokfor. Lista industrijskih proizvoda još je zanimljivija, počev od dečjih slikovnica i globusa preko novinskog papira, muzičkih instrumenata-klavira i violina pa sve do svemirskih letilica i satelita.
Trgovina osetljivim proizvodima biće liberalizovana dve godine od početka primene sporazuma, veoma osetljivim za četiri godine a najosetljivijim za pet godina.
Domaća poljoprivredna proizvodnja dobila je, ipak, solidnu zaštitu kroz sezonske, specijalne i ad valorem carine. Do 2014-te trgovina industrijskim proizvodima trebalo bi da bude potpuno liberalizovana, ali je kroz SSP i Prelazni sporazum dogovoreno da se za 23,5 odsto od ukupnog broja poljoprivrednih proizvoda zadrži zaštita i posle 2014-te, i u ovoj grupi se nalaze pšenica, paradajz, paprika, šljiva, jabuke… Postoje i proizvodi za koje carine neće biti ukidane niti smanjivane, a među njima su i jestivo ulje od suncokreta, šećer i duvan. Srbija je dobila i godišnje kvote za izvoz od 180.000 tona šećera, sa mogućnošću njenog povećanja, zatim 8700 tona junetine ( od koje koristi samo oko 40 odsto ), 63.000 hektolitara vina i 15 tona pastrmke i 60 tona šarana.
Ne treba, međutim, zaboraviti da je SSP politički koliko i ekonomski sporazum. Pored nesumnjivo najbrojnijih odredbi koje se odnose na formiranje slobodne zone trgovine, usklađivanje zakona sa evropskim pravnim tekovinama po pitanju državnih subvencija, zaštite konkurencije i prava potrošača, intelektualne svoje itd. SSP sadrži politički okvir za pridruživanje Evropskoj uniji, koji podrazumeva razvoj i negovanje dobrosusedskih odnosa i regionalnu saradnju, reforme u oblasti sudstva, zdravstva, obrazovanja, prihvatanje zajedničkih politika i vrednosti po pitanjima bezbednosti i kontrole granica. Srbija je dobar primer za to da politički uslovi neće biti gurnuti u stranu ma kako glatko išao dogovor o ekonomskoj saradnji.
Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju
NPI je dokument koji propisuje redosled i ritam sprovođenja različitih mera sa ciljem da Srbija do 2012-te bude tehnički spremna za članstvo u Evropskoj uniji. U NPI se nalaze pobrojani svi neohodni zadaci koje domaća administracija treba da savlada kako bi pripremila zemlju za članstvo, uključujući tu precizne kriterijume koje treba dostići u oblasti vladavine prava, zaštite ljudskih prava, regionalne saradnje i ispunjavanja međunarodnih obaveza. Ekonomski deo NPI sličan je poglavljima SSP ali sa daleko više detalja propisuje zadatke u okviru dostizanja standarda u poljoprivredi, trgovini, zaštiti životne sredine…sve u svemu, na 4 stotine stranica stao je ambiciozni plan prilagođavanja domaćeg sistema evropskom u domenu politike i privrede.
Kako se previše često dešava da zakoni i strategije budu usvojeni a da niko ne preuzima odgovornost za njihovu primenu ili za kvalitet te primene, Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije dobila je zadatak da objavljuje kvartalni izveštaj o izvršenju zadataka iz NPI.
Prvi takav izveštaj, koji posmatra prošlu godinu, objavljen je 5-og februara, a odnosi se na zakonodavnu aktivnost Vlade i Skupštine Srbije, dveju institucija u gotovo neprekidnom sukobu oko toga ko vrednije radi.
Ispostavilo se, poprilično očekivano, da je od planiranih 89 propisa usvojeno 26, što, kako je saopštila Kancelarija za evropske integracije, daje procenat ispunjenosti zadataka iz NPI od 29 odsto. Pritom je Vlada utvrdila 49 od 64 planirana zakona, dok je Skupština od tih 49 usvojila 17 zakona, među kojima su i Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, zatim o finansiranju političkih partija i skup zakona neophodnih za nastavak procesa vizne liberalizacije.
Saradnja Vlade i Skupštine na efikasnijem odlučivanju o zakonima iz “evropske”oblasti odavno je prepoznata kao problem, a na to ukazuje i izveštaj Evopske komisije o napretku Srbije u pridruživanju za prošlu godinu. Ove godine, inače, planirano je da se parlament izjasni o 155 akata usklađenih sa propisima Evropske unije.
Milica Milovanović
broj 53, mart 2008.