Home TekstoviB&F Plus Posledice trgovinskog sukoba Rusije i Zapada: Prehrambeni turizam i pokrštavanje robe  

Posledice trgovinskog sukoba Rusije i Zapada: Prehrambeni turizam i pokrštavanje robe  

by bifadmin

Mada se procenjuje da Rusija može da izdrži pod zapadnim sankcijama najmanje četiri godine, iznuđeno prestrojavanje na alternativna tržišta imaće po nju ozbiljne posledice, kao i po evropsku privredu čiji će rast biti prepolovljen. Među srećnim dobitnicima ovog sukoba nisu samo veliki proizvođači u zemljama u razvoju, već i manji trgovci u pograničnim mestima sa Rusijom, koji se bave prepakivanjem robe ili u bescarinskim zonama promovišu prehrambeni turizam.

medonalds rusija

Ekonomske posledice geopolitičke krize na Bliskom istoku, posebno u domenu energetike, dospele su u drugi plan nakon političkog sukoba Rusije i Zapada povodom događanja u Ukrajini, i posledično uvedenih ekonomskih sankcija na obe strane, koje se po svojim razmerama već nazivaju novim hladnim ratom. Ma koliko se evropski političari trudili da Rusiju označe kao glavnog gubitnika u tom sukobu, ističuči predviđanja da bi šteta mogla da dostigne između 3% do 5% ruskog BDP, Evropska komisija prognozira da će samo evropske sankcije prema Rusiji, bez ruskih protivmera, koštati ove godine evropsku privredu oko 40 milijardi evra. Urušavanje privrednog rasta dolazi u nezgodnom trenutku po evropsku ekonomiju,  koja je bila na pragu privrednog oporavka posle šestogodišnje krize.

Evropska unija je u daleko nezavidnijoj poziciji nego SAD, budući da američko-ruska trgovinska razmena od 38,1 milijardi dolara čini tek desetinu ukupne razmene Rusije i zemalja EU.  Prema podacima Eurostata, Rusija je treći najveći trgovinski partner EU, iza SAD i Kine. Izvoz na rusko tržište čini 12% ukupnog izvoza EU, dok je 7% uvezene robe na tržištima zemalja članica poreklom iz Rusije. Industrijski eksperti ocenjuju da će ruski embargo pogoditi najmanje 10% evropskog izvoza hrane, kao i da bi mogao da izazove krizu prezasićenosti u Evropi. Naime, Rusija je drugo najveće evropsko tržište za izvoz hrane i pića, koji je u prošloj godini vredeo oko 12 milijardi evra. Prema prvim procenama, gubici Belgije zbog zabrane uvoza u Rusiju mogu dostići oko pola milijarde evra. Ukupan obim izvoza belgijskih prozvoda, pre svega voća, u 2013. godini je iznosio 490 miliona evra, a obzirom na rekordan ovogodišnji rod, zatvaranje ruskog tržišta moglo bi da preraste u katastrofu po belgijske voćare, pišu tamošnji mediji. Slično raspoloženje preovlađuje i u Danskoj, čiji je izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju prošle godine činio 41% ukupnog izvoza, a Poljska je već saopštila da će zbog nemogućnosti da poljoprivredne proizvode koji su bili namenjeni Rusiji preusmeri na druga tržišta, njen BDP biti umanjen za 0,6%.

 

Svi putevi vode u Belorusiju

Mada su polemike o posledicama sankcija prema Rusiji uglavnom usmerene na manje razvijene članice Unije, prema oceni nemačke obaveštajne službe BND, ukoliko se sankcije prodube najveće štete bi mogla da pretrpi najjača evropska ekonomija, s obzirom da su nemačke banke i kompanije vrlo aktivne u Rusiji. Isti izvor navodi da Rusija može da izdrži pod sankcijama najmanje četiri godine, na osnovu procena o visini njenih novčanih rezervi i državnih rashoda za tekuću godinu. Sa druge strane, ruski proizvođači hrane oduševljeni su odlukom Kremlja da uvede restriktivne mere na uvoz evropskih proizvoda, računajući da će to povećati popularnost ruske robe koja je do sada bila „u senci“. Ne isključuje se, međutim, povećanje cena prehrambenih proizvoda do kraja jeseni, kada se procenjuje da će biti potrošene sve zalihe ranije uvezene robe sa Zapada. Ruski ekonomisti uglavnom iznose stavove da inflacija može da se spreči ukoliko Rusija bude čvrsto kontrolisala formiranje cena i obezbedila neprekidne isporuke robe, što je teško izvodljivo s obirom da i dve decenije po raspadu Sovjetskog Saveza ne može da zadovolji svoje potrebe.

Zapadna roba, ipak, polako pronalazi okolne puteve do ruskog tržišta, koji, čini se, svi vode u Belorusiju. Roba se preko tranzitnog prometa faktički ilegalno dovozi u Rusiju ili se u beloruskom Brestu, u blizini poljske granice, na originalnu, na primer, italijansku ambalažu, lepi etiketa „Made in Belarus“. Preskakanje barijera omogućava odluka zvaničnog Minska da ne zabrani uvoz zapadnih prehrambenih namirnica, kao i otvorene državne granice unutar carinske unije između Belorusije, Rusije i Kazahstana. Primera radi, od septembra je uvoz norveške ribe u Belorusiju utrostručen, posebno lososa, a nakon što ga beloruske firme „prerade“ u novo pakovanje i sa drugom etiketom, isporučuju ga u Rusiju kao sopstveni proizvod. Na prozivke ruskog predsednika Vladimira Putina zbog reizvoza zabranjene zapadne robe, zvanični Minsk se pravda da je reč o „sporadičnim slučajevima“. Takvi argumenti očigledno ne prolaze kod ruskih carinskih organa, koji su predložili vladi u Moskvi da osnuje mobilne jedinice, sa zadatkom da nadziru uvoz proizvoda koji su pre toga stigli sa zapadnog tržišta u Belorusiju i Kazahstan.

Srećni dobitnici

Od uvođenja sankcija na hranu iz zapadnih zemalja, na granici je zaustavljeno više desetina hiljada tona robe. Istovremeno, pokrenuto je više stotina krivičnih postupaka protiv špeditera. Oni su pokušali da u Rusiju ilegalno uvezu voće i povrće iz Poljske, Grčke i Španije, ali i ribu iz Amerike, Nemačke i Holandije, pa i mlečne proizvode iz Nemačke, Finske i Letonije. Kada je reč o mlečnim proizvodima, neutralna Švajcarska je više nego upetostručila izvoz sira u Rusiju; u septembru 2013. švajcarski proizvođači isporučili su Rusiji 28 tona sira, a u septembru ove godine čak 160 tona! Švajcarci su, ipak, nezadovoljni, jer se uglavnom isporučuju jeftinije vrste sira, pa proizvođači strahuju da će se ova nenadana prilika urušiti istog monenta kada se ukinu sankcije za kompanije iz EU. Zato pokušavaju na sve načine  da ruske sladokusce sa dubokim džepom pridobiju za svoje ekskluzivne i veoma skupe sireve.

Ipak, najveći aktuelni dobitnici sve zategnutijih odnosa između Rusije i Zapada su tržišta u razvoju, latinoameričke i azijske zemlje, a u poslednje vreme i Turska i Afrika. Naravno, najveći igrač u tom sastavu je Kina, čije firme poslednjih meseci preuzimaju kapitalne poslove od evropskih konkurenata, dok sa druge strane kineske vlasti koriste priliku da obezbede veće količine žitarica iz Rusije za svoje potrebe. Intenzivira se i tranzit kineskih namirnica preko ruskih luka, posebno u luci Zarubino, preko koje transport jednog kontejnera košta za 250 dolara manje nego ako se to čini kopnom. Ruska grupa „Suma“, vlasnik pomenute luke, već se dogovorila s tri kineske kompanije o pretovaru 17 miliona tona tereta. Sporazumi su potpisani i sa kompanijom iz provincije Czilin za 10 miliona tona tereta godišnje, sa kompanijom „Henda“ za pretovar 5 miliona tona vode, kao i sa fabrikom za sklapanje delova Folksvagen za pretovar do milion automobila i 40 hiljada delova za automobile.

Jasno je da će Rusija u dugoročnijem periodu morati da preorijentiše trgovinu i tehnlošku saradnju na alternativna tržišta, što će po nju imati ozbiljne posledice. Ali sankcije prisiljavaju Rusiju da brzo ostvari nove saveze, koje možda ne bi ni preduzela, ili bi to činila daleko sporije. Prema nekim analitičarima, „bumerang“ efekat će biti toliko ozbiljan po rast priverde u Evrozoni, da će najverovatnije biti prepolovljen.

rusija finska hrana sankcije

Neočekivano zapošljavanje u Finskoj

Finska je nenadano počela da profitira od nove delatnosti – prehrambenog turizma. Zbog sankcija koje je uvela Rusija na robu sa zapadnih tržišta, u finske pogranične  gradove stižu autobusi prepuni ruskih turista, koji kupuju zapadne proizvode u ogromnim količinama. Kako bi se izbegle carinske prepreke prilikom povratka u Rusiju, Finci su za ruske turiste otvorili prehrambene prodavnice u bescarinskoj zoni, sa dodatnim popustom na proizvode koji ne podležu embargu. Zbog orgromne navale ruskih kupaca, u prodavnicama se otvaraju nova radna mesta za meštane iz okolnih gradova.

Piše: Vladimir Adonov

You may also like