Najdrastičniiji primer koji je Delta Generali osiguranje imao desio se pre nekoliko godina, kada je jedna firma pokušala da od nas naplati nameštenu štetu od čak 2,3 miliona evra, na ime provalne krađe i otuđene opreme. Do koje mere je sve bilo isplanirano govore i podaci da je prevara pripremana 13 meseci, i u nju je za to vreme uloženo oko 300.000 evra!
Prevare u osiguranju postoje koliko i samo osiguranje. Pojedinci koji posegnu za pokušajem ovakve vrste prevare generalno se mogu podeliti u dve grupe. Prvu, bezazleniju po nameri ali veoma skupu po industriju osiguranja u krajnjem iznosu, čine lica koja su zaista pretrpela štetu, ne svojom voljom, i koja, kada su već u situaciji, pokušavaju da neopravdano uvećaju oštećenja i uzmu više od onoga što im pripada. Druga grupa je mnogo opasnija, i za njih je lažiranje šteta osnovno zanimanje sa unosnom zaradom. Oni su organizovani kroz čitave mreže različitih povezanih lica, iz svih slojeva društva i zanimanja.
U celom svetu se na osiguravajuće kuće gleda kao na potencijalni izvor dobre i lake zarade, i za dobar deo ljudi prosto je “out” ne pokušati sa nekom, makar i najmanjom prevarom, kada si već u kontaktu sa osiguranjem.
Ovakav odnos prema industriji osiguranja u svetu i kod nas posledica je i lošeg mišljenja o finansijskim institucijama koje vlada kod građana. Dobar primer toga su i filmovi o velikim pljačkama banaka i osiguravajućih društava, gde su gledaoci veoma često na strani lopova a ne oštećenog.
Osiguranja nekada steknu lošu reputaciju i zbog nepoznavanja i nerazumevanja materije osiguranja, jer građani očekuju da uvek dobiju naknadu za pretrpljenu štetu bez obzira na način i uslove u kojima se dogodila, iako je ona veoma jasno definisana uslovima osiguranja i vrstom kupljene polise.
Ispitivanje odnosa stanovništva prema industriji osiguranja u Evropi je zanimljivo – čak 20% Nemaca smatra da prevare u osiguranju NE TREBA sankcionisati.U Holandiji je 44% građana učestvovalo u nekoj vrsti prevare u osiguranju, a njih 12% je to i priznalo. U 40% slučajeva Danci poznaju nekoga ko je uspeo da obmane osiguranje!!!
Procena obima i direktne štete koje prevare u osiguranju nanose osiguravajućoj industriji je veoma kompleksan posao, a stepen pouzdanosti podataka direktno zavisi od razvijenosti posmatranog tržišta osiguranja.
Fenomen prevare u osiguranju na našim prostorima relativno je nov a u Srbiji je prvi put regulisan pre samo četiri godine, dok sudska praksa iz ove oblasti gotovo da ne postoji.
Neki se baš “zaigraju”
U zemljama i regionima u kojima je osiguranje prisutno na mnogo višem nivou i obimu, kakve su SAD, Evropska Unija, Japan, godinama unazad rade se godišnje obimne studije i ispitivanja trendova u ovoj sferi kriminala.
Po proceni Evropskog udruženja osiguravača “Insurance Europe”, svaka deseta prijavljena šteta po osnovu osiguranja u Evropskoj Uniji je lažna. Studije rađene tokom 2012. godine pokazuju da iznos isplaćenih lažnih šteta u EU premašuje 10 milijardi evra godišnje (u Nemačkoj oni prelaze 4 milijarde evra godišnje, u Britaniji 2,2 milijarde evra, itd). Od tog iznosa minimalno 3,5 milijardi evra isplati se po osnovu prijavljenih lažnih telesnih povreda u saobraćajnim nezgodama, tzv “trzajnim povredama vrata”. Amerika zbog prevara u osiguranju gubi godišnje oko 30 milijardi dolara.
Posledice isplate lažnih šteta ne trpe samo osiguravajuće kuće, već i osiguranici koji zbog takvih isplata plaćaju veće premije osiguranja, jer su i ovi gubici delimično uračunati u cenu polise osiguranja. Prema proceni “National Insurance Crime Bureau”, SAD, iz ovih razloga svaka američka porodica na godišnjem nivou plati oko 1.000 dolara više po osnovu svih osiguranja. Prema podacima “Insurance Freud Bureau” u Velikoj Britaniji svaki osiguranik plaća dodatne 44 funte godišnje zbog lažnih šteta koje su isplaćene u toj zemlji. U Holandiji je to na nivou od od oko 150 evra godišnje.
Britanija je svakako jedno od najuređenijih svetskih tržišta osiguranja. Britansko udruženje osiguravača vrlo je organizovano i aktivno prati trendove u domenu prevara u osiguranju. Prema njihovim podacima, britanski osiguravači su tokom 2010. razotkrili pokušaje prevare u iznosu od 919 miiona funti (1,5 milijarde dolara), što je za 9% više u poređenju sa 2009. godinom. Zanimljiva je i informacija njihovog Biroa, da Britanci plaćaju u proseku po 900 funti godišnje za kasko osiguranje ali, uprkos tome, osiguravači od kaska nisu ostvarili dobit od uplaćenih premija osiguranja još od 1996. godine!
Razvojem tehnologija, razvijaju se i načini i sfere delovanja prevaranata. Na primer, više od polovine svih potraživanja po osnovu gubitka ili oštećenja “pametnih telefona” ili tablet računara u određenoj meri bilo je lažno, jer takva oštećenja nisu zapravo mogla nastati – pokazuje jedna nemačka studija, koju je sprovelo Udruženje osiguravača GDV.
Primera ima dosta, a ističu se pojedinci koji su se zaista “zaigrali” u organizovanju prevara.Tako je na primer u Švedskoj otkrivena kriminalna grupa koja je “namestila” najmanje 214 saobraćajnih nesreća!
U Španiji je pre par godina za samo godinu dana čak 56 Španaca izmislilo sopstvenu smrt. Razna su scenarija, a po nekima bi se mogao snimiti film.Veliki broj “smrti” prijavljen je kao posledica saobraćajnih nezgoda u inostranstvu. Uz prethodno falsifikovanu medicinsku, policijsku i sudsku dokumetaciju uspeli su da od osiguravajućih kuća u Španiji uzmu preko million evra, u proseku svako po 16.000 evra.
Kako se vara u Srbiji
U Srbiji ne postoji institucionalno praćenje ove vrste kriminala, pa zbog toga nemamo čak ni zvanične procene o broju i iznosu lažiranih šteta.
Sigurno je samo da su procenti lažnih šteta u Srbiji veći nego u razvijenim zemljama. Mnogo je razloga za to. Kod nas ne postoji jedinstvena baza brojeva šasije vozila, saobraćajnih nezgoda, standardizovan rad zdravstvenih ustanova, sudova …
Ako se pitamo u kojoj sferi osiguranja su prevare kod nas najizraženije, odgovor je -procenat učešća vrste osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja, uglavnom je srazmeran i broju prevara u osiguranju. Tako da je u Srbiji najviše prevara u osiguranju u domenu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, u najrasprostranjenijoj vrsti osiguranja, koja učestvuje sa oko 40% u ukupnoj premiji osiguranja. Procena je industrije osiguranja da se broj lažnih zahteva za naknadu štete na vozilima u Srbiji kreće u opsegu od 30 do 40%. Najćešće prevare se generalno mogu grupisati u :
– Unapred nameštene štete na vozilu – gde jedno vozilo male vrednosti (Yugo star 20 godina) udara u skupo novo vozilo (BMW, Mercedes, Audi), najčešće inostranih tablica. Ovo se obično “dešava” noću, na sporednim putevima, u dane vikenda. To skupo vozilo odmah “odlazi” u inostranstvo, a nama zatim ispostavlja odštetni zahtev sa lažnim fakturama za materijal i ruke koje obično prelazi 10.000 evra.
– Uvećanje odštetnog zahteva po šteti koja se slučajno desila – osiguranici pokušavaju da kroz štetu “provuku” i sva prethodna oštećenja na vozilu, kao i mehaničke kvarove na vozilu.
– Poseban problem, koji u Srbiji odnosi najviše novca kada su u pitanju prevare u štetama na motornim vozilima svakako su telesne povrede. Ovde se izdvajaju trzajne povrede vrata, koje su kao takve veoma teške za dokazivanje, da li su se dogodile ili ne. Fenomen ove vrste povreda eskalirao je na teritoriji grada Novog Sada, gde imamo statistički neobičan broj lica koja su pretrpela ove vrste povreda u odnosu na sve ostale delove Srbije. Neobičan je i prosečan broj putnika koji su u momentu štete bili u automobilu koji je oštećen – 3 putnika. Da li su Novosađani podložniji ovim povredama ili je nešto drugo po sredi, intenzivno ispituje policija koja je u već nekoliko navrata tokom 2013.godine imala odlične rezultate u nalaženju prevaranata, veoma dobro organizovanih, u oblasti nameštanja šteta – i to ne samo trzajnih povreda vrata, već i lažnih putika u u vozilima GSP Novi Sad, lažnih ujeda pasa itd.
– Sve je više slučajeva i da agencije, advokati i lekari nude građanima povređenim u saobraćajnim nesrećama „otkup štete“ za manju sumu novca, da bi kasnije preko suda naplatili znatno veće osigurane sume.
Po broju prevara zatim slede štete iz domena kasko osiguranja vozila. Najčešći su slučajevi da se šteta na vozilu, nastala u vožnji, prijavi dan posle udesa, kao šteta nastala na parkingu, od strane NN lica. Ovo se najčešće dešava kada je vozač bio pod uticajem alkohola i nije zvao policiju jer je znao da mu šteta neće biti priznata od strane osiguranja. Ima i situacija kada oštećeni na licu mesta uzme novac od krivca za udes, ne pozove policiju na lice mesta, a sutradan osiguranju prijavi da ga je tokom noći neko udario na parkingu. Čest je slučaj i da vlasnik prijavi da mu je vozilo koje je kupljeno na lizing ukradeno, kao i da pokuša da ugovori kasko osiguranje za vozilo koje je već oštećeno. Kao po pravilu, reč je o vetrobranskim staklima i površinskim oštećenjima.
Po broju prevara, slede zatim imovinska osiguranja. Tu imamo lažirane požare u objektima i na zalihama. Slede zatim prijavljene provalne krađe. Prijavi se da je iz magacina firme nestao deo robe, ona se naplati od osiguravača, a roba se proda na crno. Najdrastičniiji primer koji je Delta Generali osiguranje imao desio se pre nekoliko godina, kada je jedna firma pokušala da od nas naplati nameštenu štetu od čak 2,3 miliona evra, na ime provalne krađe i otuđene opreme. Do koje mere je sve bilo isplanirano govore i podaci da je prevara pripremana 13 meseci, i u nju je za to vreme uloženo oko 300.000 evra!
Specijalci protiv lopova
Ne sede, naravno, ni osiguravajuće kuće skrštenih ruku. Poslovi sprečavanja prevara jedni su od najvažnijih aktivnosti svakog ozbiljnog osiguravajućeg društva. Osim što je organizovano sprovođenje ovih aktivnosti obaveza u smislu zaštite fondova osiguranika, društva na ovaj način štite i svoje interese. Osim interne organizacije i kontrole na svim nivoima poslovanja, organizovana borba protiv grupa kriminalaca koja se bave ovom vrstom krađe podrazumeva i najviši mogući stepen međusobne saradnje i razmene podataka – kako unutar država tako i regionalnu saradnju.
Delta Generali osiguranje kao deo Generali grupe, jedne od najvećih osiguravajućih kuća u svetu, u svojoj organizaciji ima čitav tim zaposlenih koja se u okviru Direkcije za sprečavanje prevara u osiguranju bavi ovom oblašću. U timu su penzionisani policajci, najkvalitetniji lekari, pravnici i procenitelji šteta sa iskustvom u raznim oblastima osiguranja.
Imamo stalno angažovane inostrane eksperte (iz Nemačke i Italije) za analizu ključeva i dokumentacije na kopiranje. Na našoj listi saradnika u Srbiji su instituti, najbolji eksperti u svojim oblastima, radno aktivni ili penzionisani.
Posebno negujemo saradnju sa policijom i pravosudnim organima u Srbiji, kao i saradnju i razmenu podataka sa ostalim osiguravajućim kućama u Srbiji. Od neprocenjivog značaja nam je i centralna baza podataka o vozilima, koja se vodi u okviru Generalija u Nemačkoj, u kojoj su brojevi šasija svih vozila koja su imala štetu ili su ukradena na teritoriji EU, ali i zemalja u našem najbližem okruženju.
To je jedini način da sačuvamo novac naših osiguranika, ali i kompaniju od prevaranata, jer što su teže godine kakve su ove koje živimo, više je i ljudi koji posežu za lakom zaradom.
Veselin Danilovac, član Izvršnog komiteta Delta Generali osiguranja
Finansije Top 2012/13