Do sada nije bilo problema sa snabdevanjem hranom u svetu zahvaljujući zalihama. Ali problemi mogu nastupiti u naredna dva meseca, zbog mera izolacije i nedostatka radne snage. Oni su već sada vidljivi u proizvodnji mesa, voća i povrća, gde se može očekivati i rast cena. Do ubrzanog rasta cena može doći i zbog zabrana izvoza pojedinih artikala, čemu pribegava sve veći broj država.
Pandemija koronavirusa mogla bi negativno da utiče na snabdevanje hranom u svetu. Glavni razlog je nedostatak radne snage, usled uvođenja mera izolacije i ograničavanja kretanja, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
U saopštenju se navodi da za sada nema poremećaja u globalnom snabdevanju hranom, zahvaljujući ranije stvorenim zalihama. Međutim, prema proceni te institucije, problemi se mogu očekivati tokom aprila i maja.
Mere ograničenja kretanja i socijalnog distanciranja smanjiće poljoprivrednu proizvodnju, ocenjuje FAO. Slična situacija je moguća i u prehrambenoj industriji. U saopštenju se konstatuje da su već sada prisutni logistički problemi zbog poteškoća da se namirnice dopreme sa mesta gde se proizvode do odredišta.
Najproblemtičniji meso i artikli s kratkim rokom trajanja
To je naročito vidljivo u proizvodnji mesa zbog ograničenog pristupa stočnoj hrani i smanjenih kapaciteta klanica. Isti problemi su bili prisutni i u Kini u jeku epidemije, podseća FAO.
U takvim oklonostima, može se očekivati skok cena mesa i artikala sa kratkim rokom trajanja, ali to najverovatnije neće biti slučaj kod glavnih prehrambenih namirnica kojih ima dovoljno u skladištima, prognozira FAO.
Sličnu procenu daje i kompanija za istraživanje tržišta „Fič solušn“ („Fitch Solutions“).
„Proizvodnja žitarica u razvijenim državama, koja se oodvija na velikim imanjima u slabije naseljenim područjima, manje je osetljiva na mere izolacije. Ali radno intenzivni sektori kao proizvodnja voća i povrća, te proizvodnja i prerada mesa trpe veće posledice zbog mera izolacije“, ističe se u analizi stručnjaka „Fiča“.
Ograničavanje izvoza može ubrzati rast cena
Iako glavnih prehrambenih artikala ima dovoljno, ograničavanje izvoza koje su neke države već počele da uvode, povećava rizik od nestašica. Na primer, Vijetnam je znatno smanjio izvoz pirinča kako bi stvorio zalihe od 270.000 tona za prehranu sopstvenog stanovništva.
Rusija je, pak, zabranila izvoz prerađenih žitarica zbog povećane potražnje svojih potrošača koji su stvarali zalihe. Izvoz pšenice, u čemu je ova država vodeća u svetu, za sada nije ograničen. Kazahstan je takođe zabranio izvoz pšenice, heljde, šećera, suncokretovog ulja i nekih vrsta povrća.
Osim što mogu značajno da poremete globalno snabdevanje hranom, takvi potezi mogu da ubrzaju i rast cena hrane u vreme kada su potrošači zabrinuti zbog mera izolacije i stvaraju kućne zalihe, smatraju u „Fiču“.
Prema mišljenju njegovih analitičara, zemlje koje najviše mogu biti pogođene rastom cena hrane su one koje više zavise od uvoza. To su države na Bliskom Istoku, Japan i Južna Koreja. Zbog obračuna u dolarima u međunarodnoj trgovini hranom, većem riziku su izložene i države sa slabijim valutama, poput Indije i Indonezije.