Srbija se 14. aprila zadužila za tačno 29,3 milijarde dinara. Emitovala je državne hartije želevši da se zaduži za 35 milijardi. Kupaca za sve zapise nije međutim bilo, i prikupljeno je 84 odsto planiranih sredstava. Sve što smo prikupili moraćemo da vratimo 22. aprila naredne godine.
Svrha zaduženja prilično je jasna
Svrha zaduženja prilično je jasna. To su finansiranje budžetskog deficita, refinansiranje dospelih obaveza po osnovu javnog duga i obezbeđivanje sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje posledica korone.
Stope prinosa kretale su se u rasponu od 1,5 do 1,8 procenata. Na aukciji je bilo šest učesnika, koji su dali ukupno devet ponuda. Među njima je bilo 5 banaka, dva pravna lica i dva kastodi klijenta.
Ekonomista Jurij Bajec smatra da je država postupila realno izlaskom na domaće tržište kapitala. Država, smatra on, „mora da prikupi velike pare da finansira svoje redovne obaveze“, poput dela javnog duga koji stiže na naplatu ove godine. Uz to, ekonomski program podrške privredi pogođenoj korona virusom takođe ima svoju cenu.
„Kamatna stopa je prihvatljiva i državne obveznice su naišle na odgovarajuću reakciju na domaćem tržištu kapitala, koje je kod nas, inače, prilično plitko. U principu, samo poslovne banke imaju tu mogućnost da učestvuju u većoj meri. To pokazuje i statistika Uprave za javni dug da je čak pet od devet ponuda stiglo iz bankarskog sektora“, objašnjava Bajec u razgovoru za „Blic Biznis“. Dodaje da su banke verovatno odlučile da plasiraju svoj trenutno slobodni kapital u državne hartije od vrednosti.
Bajec kaže i da je jako dobro što je država uspela kroz ove dinarske obveznice da pribavi jedan značajan deo potrebnih sredstava, ali napominje da time nije završen ceo proces finansiranja države. Dakle, moraćemo još da se zadužujemo.
„Veći problem predstavljaće zaduživanje na međunarodnom tržištu kapitala, na kome nije više tako povoljna situacija kao do skoro“, zaključuje Jurij Bajec.
Tri milijarde evra za koronu
Fiskalni savet ocenio je nedavno da je planirano veliko zaduživanje države za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije – načelno opravdano.
„Srbija je, kao i gotovo sve zemlje pogođene epidemijom, odlučila da reaguje na ekonomsku krizu izazvanu korona virusom snažnom državnom intervencijom. Ipak, planirane mere imaju i svoju visoku cenu i koštaće poreske obveznike preko tri milijarde evra. To je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Srbija će zato morati u kratkom roku snažno da se zaduži, a taj dug vraćaće s kamatom svi građani u godinama nakon završetka krize“, pojasnio je Fiskalni savet.
Korporativne obveznice mogući izvor dodatnog kapitala
Ministar finansija Siniša Mali održao je u ponedeljak sastanak sa predstavnicima Komisije za Hartije od vrednosti, Beogradske berze i Centralnog registra za hartije od vrednosti kako bi se razmotrile mogućnosti emitovanja korporativnih obveznica i nastavila saradnja na razvoju tržišta kapitala.
Da podsetimo, Vlada Srbije je u petak, 10. aprila, usvojila Uredbu o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja Tim propisom se pojednostavljuje postupak za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja, a pripremljen je i dokument kojim se olakšava i pojeftinjuje izdavanje korporativnih obveznica, što je prvi korak ka obezbeđivanju uslova za njihovo emitovanje.
Izvor: Blic