U Srbiji posluje oko 200 franšiznih sistema, najviše u gastronomiji i ugostiteljstvu. Vlasnici firmi koji kod nas i u regionu posluju na ovakav način ističu kao najveće prednosti to što preduzetnik, kupovinom već razvijenog modela poslovanja, štedi ogroman novac, vreme i energiju koji su potrebni za samostalno pokretanje posla, a istovremeno povećava šanse za uspeh. Zahvaljujući saradnji kroz franšizni sistem, mala firma je deo veće porodice na koju, ako zatreba, može da se osloni u prevazilaženju problema. U situaciji kada su posledice pandemije Kovida-19 ugrozile poslovanje mnogih malih firmi, znanje i podrška već uspešnih brendova koji se dobijaju kroz franšizni sistem, mogli bi da budu ključni u borbi za opstanak.
Periskop
6. ŽIVOT SA KORONOM U RATNIM ZONAMA: Apokalipsa danas
Milioni gladnih i još milioni onih koji će to uskoro postati. Prenatrpani izbeglički kampovi, na stotine ljudi koji se guraju u redovima za hleb uprkos karantinskim merama. Razrušene bolnice, lekari koji istovremeno leče i ranjene u borbi i obolele od korone. Negovanje bolesnika pod raketnom paljbom uz medicinsku opremu koja se negde svodi samo na toplomer… Ovo nije jedan od apokaliptičnih filmova koji se prave u Holivudu za svetske bioskope i još više za blagajne. To je surova stvarnost miliona ljudi u ratnim područjima koji su za većinu ostalog sveta, okupiranog svojim brigama zbog korone, postali nevidljiviji od aktuelnog virusa.
8. UTICAJ PANDEMIJE NA BREGZIT: Nova kriza, stari problemi
Potresi izazvani pandemijom usporili su pregovore o izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije. Za razliku od većine britanskih građana koji smatraju da je potrebno produžiti tranzicioni period zbog novonastale krize, zastupnici Bregzita u političkom vrhu protive se takvoj mogućnosti. Na ishode pregovora sa dojučerašnjim evropskim partnerima svakako će uticati i pregovori koje je Britanija već započela sa Sjedinjenim Državama.
10. NAJVEĆI PROJEKTI DESALINIZACIJE VODE: Ko popije najviše mora?
Razvoj tehnologije desalinizacije vode je imao ogroman uticaj na kvalitet života desetina, možda i stotina miliona ljudi, ali osim ogromne potrošnje fosilnih goriva u ovom procesu, produkuje se i velika količina štetnih materija koje se, najčešće neprerađene, vraćaju u mora.
Biznis
12. PREOKRET NA DOMAĆEM TRŽIŠTU RADA: Nedostatak radnika se preko noći pretvorio u višak
Godinama unazad, nedostatak radnika u Srbiji se isticao kao sve alarmantniji problem, sa upozorenjima da ako se tako nastavi, to će naterati mnoge manje firme da stave ključ u bravu. Onda se dogodila korona, i zbog stavljanja ključa u bravu ili poslovanja na minimumu, procenjuje se da će najmanje 100.000 ljudi ostati bez posla. U zemlju se vratilo između 50 i 60 hiljada naših radnika za koje se sada niko ne otima na tržištu rada, ali im se preporučuje da preporode selo tako što će se oprobati u poljoprivredi. U razvijenim zemljama će rast nezaposlenosti biti veći nego u Srbiji, ali će se i privreda brže oporaviti nego kod nas, smatraju ekonomisti.
14. OPORAVAK SLOBODNIH ZONA OD POSLEDICA KORONE: Normalizacija u najboljem slučaju tek krajem godine
Prema poslednjim dostupnim podacima za 2018. godinu, slobodne zone u Srbiji su zabeležile lošije poslovne rezultate u poređenju sa godinom ranije, ali je i pored toga ostvaren rast zaposlenosti. Posle proglašenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, u nekima od njih je poslovanje skoro potpuno obustavljeno, dok su u pojedinima kompanije radile bez prestanka. Ipak, svi direktori slobodnih zona u Srbiji sa kojima smo razgovarali slažu se da je jako teško predvideti ukupne posledice pandemije i kako će izgledati poslovni rezultati u ovoj godini.
16. U KAKVOM JE STANJU DOMAĆA PRIVREDA DOČEKALA PANDEMIJU: Neki od najprofitabilnijih sektora sada su među najugroženijima
Prema nedavno objavljenim rezultatima poslovanja za 2019. godinu, domaća privreda je dočekala pandemiju Kovida-19 u relativnom plusu. Prošla godina je završena sa rastom BDP-a od 4,1%, ali je zato industrijska proizvodnja ostvarila rast od svega 0,3% u odnosu na prethodnu godinu. Mada je privreda poslovala pozitivno, dobit je bila manja za 12,8% na godišnjem nivou. Najveću dobit je ostvario prerađivački sektor, ali višestruki rast profitabilnosti imale su delatnosti poput nekretnina i ishrane i smeštaja, koje su sada među najugroženijima zbog krize izazvane pandemijom.
Finansije
20. KAKO PROLAZI DOBAR DOMAĆIN U SRBIJI: Porez plati da ti se dobrim (ne)vrati
U vreme kada će većina privrednika zbog posledica pandemije odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. Zemlje koje su ranije uvele stimulacije za redovne platiše, imaju od toga višestruke koristi. Kod nas, firme koje i u sadašnjim, izuzetno teškim okolnostima redovno izmiruju obaveze i brinu o svojim zaposlenima, ne samo da neće biti nagrađene, već će neke od njih biti uskraćene.
22. PREDLOZI ZA DRŽAVNE MERE PODRŠKE IT INDUSTRIJI ZBOG POSLEDICA PANDEMIJE: Manji porezi, veća ulaganja
Smanjenje poreza i doprinosa je mera koja bi pomogla svima koji rade u domaćoj IT industriji da se izbore sa posledicama pandemije, s tim što je ona najvažnija za digitalne kompanije koje zapošljavaju veći broj ljudi. Startap firmama najznačajnije su mere koje bi omogućile veća ulaganja u inovativne početničke kompanije, bilo kroz poreske olakšice za investitore, ili kroz dupliranje tih investicija iz državnog budžeta. Frilenserima koji su registrovani kao pravna lica, pored poreskih olakšica je jako bitna odluka da se odloži Test samostalnosti. Bespovratne novčane nadoknade po zaposlenom omogućile bi određeni stepen likvidnosti, ali bi imale najmanji efekat u odnosu na navedene mere, navodi se u istraživanju organizacije „Digitalna Srbija“.
24. KAKO SE FINANSIRANJE SZO KORISTI U GEOPOLITIČKIM RAZMIRICAMA: Igra prestola
Uporedo sa borbom protiv korone, ovaj virus je sve vreme i poligon za nadmetanje u globalnoj preraspodeli moći, pre svega između SAD i Kine, a jedna od posledica je odluka Amerike da zamrzne finansiranje Svetske zdravstvene organizacije. Imajući u vidu da su SAD do sada bile ubedljivo najveći donator ove organizacije i da su ta sredstva činila skoro 15 odsto njenog budžeta, dovodi se u pitanje dalje finansiranje programa za borbu protiv Kovida-19, ali i ostale planirane aktivnosti, kao što je borba protiv dečje paralize i drugih oboljenja u najsiromašnijim zemljama
Temat – Poslovanje kroz franšizni sistem: Manji rizik, a veći uspeh
27. FRANŠIZING U SRBIJI I REGIONU: Prebroditi krizu uz franšizu?
U Srbiji i regionu ima prostora za dalji razvoj franšizinga, posebno u situaciji kada su posledice pandemije Kovida-19 ugrozile poslovanje mnogih malih firmi. Iako je u ovom trenutku najnezahvalniji posao davati bilo kakve prognoze, stručnjaci su saglasni da bi za male privrednike, koji se suočavaju sa nesvakidašnjim izazovima organizacije poslovanja u postpandemijskim vremenima, znanje već uspešnih brendova moglo biti ključno u borbi za opstanak.
29. PREDNOSTI I MANE ŠIRENJA POSLOVANJA KROZ FRANŠIZING: Niko od nas nije dobar kao svi mi zajedno
Mnoge kompanije odlučuju da razviju franšizni sistem poslovanja i pod svoje okrilje okupe niz pojedinačnih preduzetnika, koji bi zapravo radili i za sebe i za celokupan sistem. Franšizno širenje biznisa ima brojne prednosti, od ušteda na mnogim poljima, do podele rizika sa partnerima. Ali zato je izbor partnera ujedno i među najvećim rizicima na svim tržištima.
32. MIHAL VIŠNJEVSKI, PROFIT SYSTEM: Preko franšize na regionalno tržište
Iako Adriatik region čine mala tržišta i različito razvijene ekonomije, povezuju ih zajednički jezik i kultura. To je dobra osnova da kompanija koja posluje u Srbiji može da se franšizno proširi i u druge zemlje regiona, i obrnuto, ističe Mihal Višnjevski, suosnivač poljske konsultantske kompanije za franšizing PROFIT system.
34. ZAŠTO ZAPOČETI BIZNIS KROZ FRANŠIZU: Ključ u ruke
Najveća snaga franšiznog sistema jeste što jedna mala firma praktično posluje sa mnogim drugim firmama, a zajedno čine veliki i snažan brend. Ništa manje vredna nije međusobna podela iskustva primalaca franšize. Svakodnevna stručna podrška pri započinjanju posla, kao i kasnija podrška u svakodnevnom radu, dovodi do toga da kupovinom franšize primalac praktično kupuje „gotov proizvod”. Kada sami započinjete posao, mogućnost greške je daleko veća.
Intervju
36. PREDRAG ĐURIĆ, EPIDEMIOLOG: U borbi sa pandemijom zakazale su države, a ne građani
„Na zdravstvo se gleda prvenstveno kao na potrošača i traži se način da se smanje troškovi. A ono nije, niti sme da bude delatnost koja se rukovodi zaradom, kao što to ne smeju da budu ni prosveta i nauka. Tek kada razumete u kakvom je položaju zdravstvo, možete i da shvatite koliku žrtvu sada, u borbi sa pandemijom, podnose zdravstveni radnici. A uprkos tome, izuzetno su potplaćeni“, ističe Predrag Đurić, prvi doktor medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja na Univerzitetu u Novom Sadu, koji trenutno rukovodi projektom pomoći Evropske unije u Ukrajini.
Skener
40. NAJVEĆA INVESTICIJA U TURIZAM SRBIJE: Dođi da me vidiš, nećeš zažaliti
Evropski projekat za obnovu kulturnog nasleđa radi podsticanja turizma u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju vredan 16,6 miliona evra predstavlja do sada najveću investiciju u domaći turizam. Deo ovog novca biće utrošen za dogradnju i obnovu najvažnijih istorijskih lokaliteta u Zaječaru i Kladovu, ali i za izgradnju infrastrukture u Rajačkim pivnicama u blizini sela Rajac. Žitelji ovog sela koje nestaje kažu da su „putevi toliko izlokani da kada padne mrak i trezni se osećaju k’o pijani“.
42. KRIMINAL NA ZAPADNOM BALKANU U DOBA KORONE: Prodaj drogu pa uloži u maske
Prvi izveštaji sa terena govore da su se kriminalci u zemljama Zapadnog Balkana brzo snašli i u karantinu. Mere za ograničavanje kretanja do sada su samo donekle poremetile tržište narkotika, ali zato kriminalne grupe vide nove prilike za zaradu ulaganjem u proizvodnju deficitarne medicinske opreme. To je ujedno i prilika da se preko legalnih poslova, kao što je proizvodnja maski, maskira pranje novca stečenog iz ilegalnih aktivnosti.
44. EKOLOGIJA I SIROMAŠTVO: Lov na zabranjeni ribolov
Potrošnja ribe je od polovine prošlog veka porasla dvostruko više nego broj stanovnika na planeti. Inicijative da se zabrani krivolov ugroženih morskih vrsta sada se zbog posledica pandemije suočavaju sa novim naletom gladi u najsiromašnijim zemljama, gde stanovništvo preživljava isključivo od morske hrane. Ideje o širenju veštačkih uzgajališta kao mogućem rešenju koje bi pomirilo dugoročni i svakodnevni opstanak traže mnogo novca. Da bi se on obezbedio u siromašnim državama potrebna je solidarnost, koja je u aktuelnoj krizi bila deficitarnija od respiratora.
Nove tehnologije
46. POSTNUKLEARNO ILI NOVO NUKLEARNO DOBA: Nuklearka „za poneti“
Uprkos zagovornicima da je nuklearke nužno što pre poslati na groblje u korist „zelenih“ energija, sudeći prema ulaganjima u nove nuklearne tehnologije ne deluje da će atomska energija kolabirati u skorije vreme. Kao čistija i bezbednija rešenja najviše se promovišu pokretni reaktori u „džepnom izdanju“ koji se sklapaju u veće sisteme, a novi zamah ima i stara ideja o reaktorima koji za rad koriste tečnu so.
Nauka
48. FRANKENŠTAJN IZ NAUČNE LABORATORIJE: Delimično živ, delimično mrtav
Naučnici sa „Jejla“ uspeli su da ožive mozgove mrtvih stvorenja. Doduše svinja, i bez potvrde da su mozgovi povratili i svest. To znači da su svinje bile delimično žive a delimično mrtve. Ovo i druga slična istraživanja će se nastaviti uprkos ogromnim etičkim dilemama ko ima pravo da se na ovakav način poigrava životom i smrću i riziku – koji ne spori ni nauka – da se u laboratoriji proizvede Frankenštajn od krvi i mesa, ni živ ni mrtav.
Koktel
50. POMOĆ KULTURI U VANREDNIM OKOLNOSTIMA: U poslednjem redu
Samo nekoliko meseci pre izbijanja aktuelne pandemije, britanski istraživači su objavili studiju „Umetnost života i smrti“, u kojoj tvrde da uživanje u umetnosti i kulturi znatno utiče na produženje životnog veka. Dosadašnje mere podrške kulturnim radnicima u aktuelnoj krizi u Evropi i ovom regionu, ma koliko se na prvi pogled razlikovale, pokazuju da će oni koji prihoduju od kulture morati da pokažu natprosečnu snalažljivost u preživljavanju ekonomskih posledica korone.
52. DA LI JE RELIGIJA BESMRTNA: Neka sila bude s tobom
Ako budućnost religije zavisi od sadašnje pseudoreligijske ponude, u vidu populističkih obećanja o raju na zemlji, inovativnog tehnološkog puta do božanske super-mašine, Hrama reda džedaja, ili ekološke kosmičke svesti – neka joj je Bog u pomoći.
54. KO VOLI, NEK’ IZVOLI: Najusamljenije mesto na svetu – nezvanično
Možda će, nakon ovakvog iskustva sa koronom, u svetu postati popularna nova lista najvećih „slepih creva“ u svetu, na kojoj će cena kvadrata u zabitima ili još bolje cena zemljišta jer naselja ni nema, rasti proporcionalno udaljenosti od čari globalizacije. Jedna takva teritorija, iako pripada najmoćnijoj ekonomiji sveta, već je nezvanično proglašena „najusamljenijim mestom na svetu“. Do koje mere je izolovano dokaz je i to da svi koji su tu boravili i čak za svoj boravak primali platu koja nije bila „za baciti“ – pobegli su glavom bez obzira.
Komunikacije
56. ZAŠTO SU TEORIJE ZAVERE ZAVODLJIVIJE OD ČINJENICA: Dobrovoljna lobotomija mozga
Teorije zavere vekovima liče kao jaje jajetu i funkcionišu prema istom obrascu, samo što sada glavni zlotvor nema rogove i rep, već kravatu i podebeo bankarski račun. Ali mnoga istraživanja koja pokušavaju da objasne zašto su teorije zavere toliko žilave uprkos napretku nauke, obrazovanja i dostupnosti informacija, pokazuju da na ovo pitanje nema jednostavnih odgovora.
Reprint
58. IGRE S NAFTOM: Da li će Iran i Islamska država biti najveći dobitnici?
U ratu s naftom teško da se može govoriti o „dobrim i lošim momcima“, ali u aktuelnoj raspodeli globalne moći, neki su na poternici proglašeni najgorima među lošima. Katastrofalni poremećaji na tržištu nafte zbog posledica pandemije, drastično destabilizuju zalivske zemlje, koje preživljavaju drugi naftni šok u poslednjih pet godina. To može dovesti do novih političkih potresa na Bliskom Istoku. Umesto tradicionalnih američkih saveznika, dobitnici iz senke mogu biti najveći neprijatelji Sjedinjenih Država – Islamska država i Iran, piše švajcarski list „Neue Zuercher Zeitung“.
Vremeplov
60. NEKADA VARVARI, SADA POŽELJNI INVESTITORI: Lenji Japanci i nedisciplinovani Nemci
Pre samo nešto više od veka, zapadnjaci su govorili o Japancima isto ono što danas manje-više misle o stanovništvu Afrike, a Nemci su imali tretman kakav i sada „uživaju“ stanovnici Balkana.