U ilegalnoj trgovini drvetom se godišnje “obrne” 152 milijarde dolara, što je čini najisplativijom granom ekološkog kriminala. Upravo ovaj biznis uzrok je 90 odsto deforestacije tropskih šuma u pojedinim zemljama, a pošto se njime bave moćne kriminalne grupe, odgovoran je i za pojedinačna ubistva ali i za finansiranje terorizma. I to ne samo u Brazilu, kako mnogi misle, već u celom svetu, što znači – i u našem komšiluku.
Veći deo drvenog nameštaja u kućama širom sveta sadrži u sebi bar neki deo ilegalno isečenih stabala, upozorava Interpol. Ova stabla seku i distribuiraju kriminalne grupe koje se povezuju sa brojnim ubistvima i trgovinom oružjem, stoji u poslednjem izveštaju ove međunarodne organizacije.
Posledice njihovog delovanja su višestruke – ekonomske, ekološke i društvene. Ekološke su mahom poznate široj javnosti, a tiču se uništavanja ekosistema i uticaja na klimatske promene. Od ekonomskih posledica je najslikovitiji podatak da ilegalna seča stabala na javnom zemljištu uzrokuje gubitke u državnoj imovini i prihodima u visini od 10 milijardi dolara godišnje na globalnom nivou.
Ali, manje se zna o društvenim posledicama, odnosno o sukobima u pošumljenim regionima, gde se maltene vode ratovi podzemlja oko teritorije. Osim što se ubijaju međusobno, ovi kriminalci ne štede ni „civile“, ponajviše one koji se bave ekologijom. Tako je prema podacima Global Witness-a, neprofitne organizacije koja izveštava o korupciji i zloupotrebama iz oblasti ekologije, između 2002. i 2014. godine ubijeno više od 950 ljudi koji su se bavili zaštitom šuma, pretežno šumskih rendžera, aktivista i autohtonog stanovništva.
Šume seku i kriminalci, ali i obični građani
Osim za seču, ubistva i prevoz drveta, kriminalci imaju i dobro razrađene šeme za pranje novca, ali i visokotehnološki kriminal. Oni se povremeno bave i hakovanjem zvaničnih državnih vebsajtova u cilju lažiranja dozvola za seču drveća. Kod nas doduše to još nije slučaj jer država šakom i kapom deli i drveće i reke i ostala prirodna dobra. No, Srbija je i dalje, ma koliko bila popustljiva prema pojedinačnim investitorima, “malo dete” u ovoj disciplini. Prema procenama ekoloških organizacija, više od polovine ilegalno posečenih stabala dolazi iz Amazonije, Centralne Afrike, Jugoistočne Azije i Rusije. Najpopularnije je, ipak, seći tropske šume u kojima raste veoma kvalitetno drvo, te su one trenutno i najugroženije.
Najpoznatiji primer uništavanja šuma jeste upravo onaj iz Brazila. Amazon je u prošloj godini imao samo 80,5 odsto pošumljenih površina u odnosu na brojke iz sedamdesetih godina prošlog veka. Dakle, posečena je petina ove šume. Amazon je inače jedan od najvrednijih resursa koje imamo za borbu protiv klimatskih promena. Zato se i naziva “plućima sveta”.
Međutim, osim kriminalaca, ovu šumu krči bukvalno ko stigne. I onaj ko želi da od nje napravi poljoprivredno zemljište za napasanje stoke ili za uzgoj određenih kultura, i onaj ko smatra da baš tu treba da prolazi neki put, i onaj kome treba drvo da bi izgradio neki objekat u svom dvorištu… Među običnim građanima najviše je onih koji šumu krče za potrebe poljoprivrede i to – podmetanjem požara. Za pomenute požare mnogi krive predsednika Žaira Bolsonara, međutim za sada nema dokaza o njegovoj povezanosti sa istima, osim što ih on lično ne osuđuje pa se stiče utisak da će na ovakav način raskrčavanja šuma država žmuriti. A sve zbog kupovine socijalnog mira.
I Evropa u problemu
Za većinu naših čitalaca je prva asocijacija na ilegalnu seču drveća verovatno Amazon, međutim ona se dešava svuda u svetu, pa i u Evropi. Primera radi, šumski pojasevi na Karpatima su veoma ugroženi ovom aktivnošću. Tamošnje stanovništvo već godinama unazad trpi ozbiljne posledice deforestacije, koji ugrožavaju i ekonomiju ali i ljudske živote.
Ukrajina je u poslednjih nekoliko godina doživela više velikih poplava zato što nije bilo dovoljno drveća da apsorbuje padavine. Karpatski ekosistem je tamo već značajno ugrožen, tako da neke životinjske vrste masovno migriraju.
Rumunski deo Karpata je takođe desetkovan zahvaljujući kombinaciji moćnika koji imaju interes u krčenju šuma i korupcije na državnom nivou koja im to omogućava. Zastrašujuć je podatak da su te šume izašle netaknute iz poslednjeg ledenog doba na planeti ali im to ovaj put neće uspeti, zbog organizovanog kriminala. Pripadnici kriminalnih klanova i u Rumuniji ubijaju šumske rendžere i druge osobe koje im se suprotstavljaju u namerama da zarade “brzu lovu”.
U našoj zemlji se pak ilegalno krčenje šuma ne dovodi u vezu sa mafijom, već sa – građanima kojima je potreban ogrev i ponekim privatnim investitorom. Samo u prvih pet meseci ove godine, prema podacima kojima raspolažu “Srbijašume”, bespravno je posečeno 2.613 kubika drveta u državnim šumama, a ako se zna da kubni metar drva za ogrev košta najmanje 5.000 dinara, Srbija je od početka godine do kraja maja izgubila oko 111.000 evra.
Zašto je tako teško boriti se protiv ilegalne trgovine drvećem?
Za početak, zato što na komadu drveta ne piše gde je ono posečeno. Kriminalci imaju svoje načine da ga preprodaju više puta kako bi se izgubio trag njegovog porekla.
Možda bi, kažu stručnjaci, bilo efikasnije boriti se protiv seče na licu mesta, ali ni to nije jednostavno, što pokazuje primer iz Brazila. Naime, uprkos ogromnom broju čuvara reda koji redovno patroliraju Amazonijom, kriminalci uvek uspevaju da se dokopaju velike količine drveta i da najčešće za to nedelo prođu bez kazne.
Oni rade uglavnom noću, dobro organizovani, kamuflirani i sa modernom opremom. Dojavljuju jedni drugima kuda se kreću čuvari šume, pa “operišu” na mestima koja nisu pod njihovim nadzorom. Kada odvezu ogromne količine drveta u pilane, često potkupljuju lokalne birokrate koje im izdaju dokumente o legalnom poreklu drveta. Zato su policiji često vezane ruke, ponekad čak i u bukvalnom smislu, kada se njenih pripadnika dokopaju kriminalci.
Finansiranje terorizma
Interpol je baš iz svih ovih razloga 2010. godine uspostavio Program za zaštitu životne sredine. Ove nedelje on slavi deceniju postojanja. U početku se bavio pojedincima koji su se bavili sečom stabala ali se posle nekog vremena okrenuo organizovanom kriminalu. Interpolovi stručnjaci utvrdili su da je u pitanju prava mafija, koja ima veoma kompleksnu organizacionu strukturu, i da je zato teško doskočiti joj.
Osim toga, ovaj vid kriminala donosi i veoma veliku zaradu, kojom je moguće i “častiti” pojedine političare. Primera radi, trenutno je na globalnom nivou najtraženije palisandrovo drvo koje se nabavlja u Južnoj Americi i Južnoj Aziji. Od seče ovog drveta do njegove pojave na tržištu vrednost mu se uvećava za neverovatnih 700 puta. Kvalitetno palisandrovo drvo može dostići i cenu od 50.000 dolara po kubnom metru. A kada se ilegalno seče, onda je sirovina – džabe. Dakle, samo treba uložiti u radnu snagu koja će ga poseći i prevoz na željenu destinaciju, i eventualno u nekog potkupljivog lokalnog birokratu.
Zato se u ovaj biznis rado uključuju razne terosističke i kriminalne grupe, kako bi obezbedile finansiranje svojih drugih aktivnosti. Prema Interpolovim podacima, terorističkoj grupi Al-Šabab koja je izvela nekoliko izuzetno nasilnih napada u Somaliji i Keniji je ovo jedan od glavnih izvora prihoda.
Foto: Pixabay