Ovo što sada preživljavamo je prva poznata pandemija nekog koronavirusa, tako da se ne može porediti sa dosadašnjim pandemijama gripa.
Poslednjih dana u medijima čitamo razne prognoze kada bi mogla da se završi pandemija novog koronavirusa. Kroz istoriju su pandemije najčešće trajale oko dve godine, međutim ova se u mnogo čemu razlikuje od dosadašnjih pandemija, pa je teško prognozirati njen završetak. Pre svega, treba imati u vidu da je ovo prva masovna zaraza koronavirusom, da je svet mnogo povezaniji i da se ljudi sada mnogo brže kreću nego ranije, ali i da ima više efikasnih načina za borbu protiv Kovida-19, kao što su kiseoničke terapije, lekovi i vakcine.
Ipak, ovo je globalni problem a vakcinacija se ne odvija svuda istom brzinom, niti ima izgleda da će biti dovoljno vakcina za ceo svet.
Jedino što je za sada sigurno je da ćemo završetak pandemije moći da nazremo onda kada budemo postigli kolektivan imunitet.
Šta kada postignemo kolektivni imunitet?
Čak i kada bude značajno povećan broj ljudi koji su imuni na koronavirus, na prirodan način ili vakcinacijom, virus će nastaviti da se kreće među nama još neko vreme. Posle završetka mnogih velikih pandemija, obično se još nekoliko narednih godina sporadično, s vremena na vreme, virus javljao i širio među populacijom, te je bilo potrebno povremeno uvoditi antiepidemijske mere. Dakle, još nekoliko godina ćemo morati da budemo veoma oprezni.
Kako prenosi The Conversation, istoričari medicine tvrde da se pandemije najčešće završavaju u dva koraka – kada se značajno smanji stepen zaražavanja ali i kada ljudi prestanu da se plaše zaraze i počnu slobodnije da se ponašaju.
Jedno bez drugog ne ide. Obično prvo opadnu brojke zaraženih, zatim broj hospitalizovanih ljudi i smrtnih slučajeva, a kada javnost sazna da se to dešava ljudi polako počinju da se opuštaju i da se vraćaju u normalu. Sve ovo se dešava postupno. Najlošiji scenario bi bio kada bi se ljudi opustili pre realnog pada broja zaraženih, zato što psihički više ne mogu da izdrže ovakav život. Onda bi pandemija mnogo duže trajala. Ne bi bilo dobro, kažu stručnjaci, ni kada bi se smanjilo širenje virusa a kada bi ljudi nastavili da poštuju ograničenja kretanja jer bi to bilo loše po njihovo psihičko zdravlje ali i ekonomiju.
Kako naći balans u svemu tome je izgleda veoma izazovno pitanje na koje još nemamo odgovor.
Foto: succo, Pixabay