Privrednike Srbije iznenadio je predlog Vlade da već od 1. oktobra za 8% budu uvećani specifični iznosi akcize, što će im biti još jedan u nizu troškova u vreme otežanih uslova poslovanja, kako bi se obezbedili dodatni prihodi ovogodišnjeg budžeta. Predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu i Predlog izmena Zakona o akcizama Vlada je usvojila istovremeno 3. septembra, a Skupština je, dva dana kasnije, usvojila oba predloga zakona, bez rasprave.

Zakon o rebalansu budžeta previđa brojne rashode. Od 1. septembra povećavaju se plate 5,5% za zaposlene u prosveti, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, medicinske sestre i tehničare. Biće povećane i penzije, takođe za 5,5%, a za roditelje dece do 16 godina obezbeđena je pomoć od po 10.000 dinara.

U rebalansom budžet uračunato je i dodatnih 23 milijarde dinara za kapitalne investicije, 34 milijarde dinara namenjeno je uvećanju subvencija u poljoprivredi, a više novca, 3,9 milijardi dinara, izdvojeno je i za retke bolesti i lečenje u inostranstvu.

Iako je prihod budžeta bio veći 60 milijardi od planiranog, u državnoj kasi očigledno nije bilo dovoljno para za iznenadno povećanje svih tih rashoda. Stoga je bio neophodan novi izvor prihoda, a izbor je pao na uvećanje akcize na naftne derivate, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Od povećanja akciza, pre svega, na derivate nafte i cigarete očekuje se prihod od oko četiri milijarde dinara, samo do kraja 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je rebalans obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a nisu isključili ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

Vlasnici kamiona već kukaju

Vlasnik kompanije Point Group Int Zoran Drakulić izračunao je da će povećanje akciza dvostruko loše uticati na privredu, direktno i indirektno. „Izračunali smo da će našu kompaniju povećanje akciza za 8% na gorivo godišnje koštati 12.000 evra, bez dodatnih troškova zbog stravičnog rasta cena goriva koje je, osim u Grčkoj, jeftinije u svim zemljama iz okruženja“, kaže Drakulić za B&F.

Posredan negativan uticaj na poslovanje biće, kako je ocenio, skuplje usluge prevoza robe. „U moju kompaniju godišnje uđe i izađe 15.000 kamiona i vlasnici već kukaju i traže povećanje cene transporta. Pokušaćemo da to odložimo koliko je maksimalno moguće“, izjavljuje Drakulić.

Okvirno, taj trošak bi godišnje, prema njegovim rečima, mogao da iznosi 200.000 evra, ali to nije sve jer je najavljeno poskupljenje električne energije, iako je cena u poslednjih 20 meseci tri puta povećavana. Drakulić navodi da magavatsat plaća 138,80 evra, a ako se cena struje podigne za još 10% megavat će koštati skoro 150 evra, bez poreza na dodatu vrednost, što je cena na „evropskom nivou“.

Zašto privreda skupo plaća i prljavu energiju?

Druga nelogičnost sa cenom električne energije je da će biti izjednačena cene struje, dobijene iz prljavih, fosilnih goriva i iz obnovljivih izvora po fid-in tarifi, koju Point Group Int naplaćuje po 150,05 evra po megavatu. To, prema Drakulićevim rečima, nije normalno.

„Razumem da privreda plaća skupu zelenu energiju, ali ne razumem da toliko skupo plaćamo prljavu energiju zbog koje će se plaćati taksa zbog emitovanja ugljen-dioksida. Neka ministarka rudarstva i energetike objavi cenu struje, ja tvrdim da proizvedena iz uglja i hidrocentrale Đerdap ne može da košta više od 35 evra po megavatu. Neka kažu koliki je profit Elektroprivrede Srbije za poslednjih šest meseci“, poručuje Drakulić.

Naš sagovornik ističe da privreda u takvim uslovima teško posluje i da ukoliko marža nije bar 20%, „stvar je propala“. Drakulić navodi da njegova kompanija posluje sa profitom ispod 10%, cena peleta je u odnosu na prošlu godinu pala sa 290 evra po toni na 225 evra, odnosno 20%, a izgubljen je i deo inostranog tržišta zbog toga što je država prošle godine zabranila izvoz. Point Group Int je izvozio 15% peleta, a sada samo tri-četiri odsto, jer su ta tržišta našla nove dobavljače.

Osim toga, dodaje Drakulić, dosta peleta je sa falsifikovanom dokumentacijom, ta roba dolazi iz Belorusije i Rusije preko Turske sa turskom dokumentacijom, pa je velik pritisak crnog tržišta na legalno poslovanje. „Srbijašume nam ne isporučuju ugovorenu količinu drvne mase, pa radimo sa kapacitetom od 65%, a tada su troškovi veći. Sa svim tim problemima mogli smo da preživimo, ali sada se na to nadovezuju dodatni troškovi, povećane akcize, troškovi prevoza, poskupljenje naftnih derivata, struje. Sve će to uticati na cene naših proizvoda i pitanje je ko će od firmi preživeti, verovatno neke neće“, predviđa Drakulić.

Postajemo socijalna ustanova

Vlasnik špediterske firme Union šped Vladan Stojković kaže za B&F da će od povećanja akcize, što je ipak predvidiv trošak za poslovanje, veći udarac na finansije biti povećanje zarada. Iako njegovo preduzeće tri puta godišnje povećava plate, Stojković se žali da i pored toga ne može da zadrži radnike, a troškovi poslovanja su iz meseca u mesec sve veći.

„Povećanje akciza, koje nisu usklađivane prošle godine, realno nije veliki trošak, nerealne su cene rada. Narod sluša da prosečne plate rastu na 300 evra, 600 evra, 800 evra, 1.000 evra … i traži tolike pare“, priča Stojković za B&F. Prema njegovom mišljenju, nedostatak radne snage i nepredvidivost cene rada su najveći problem koji će se prevaliti na cenu robe ili usluge, što će „nekima biti skupo“.

Prosečna zarada u Union špedu je oko 80.000 dinara, ali i pored toga nedostaju radnici svih zanimanja, menadžeri, operativci, radnici u skladištima… „Ovih dana je došao radnik, hoće platu od 70.000 dinara, a kada ga pitamo šta zna, ništa ne zna. Postajemo socijalna ustanova, ne isplaćujemo zaradu, već onoliko koliko je potrebno da radnik živi“, žali se Stojković.

Union šped, prema njegovim rečima, još pozitivno posluje, uprkos raznim teškoćama. „U poslovanju ne smemo da budemo ni na nuli, ako dođemo na nulu moramo da smanjujemo troškove. Iako globalne okolnosti značajno diktiraju uslove poslovanja, nadam se da će firma preživeti, mada bi država mogla da bude malo fleksibilnija prema domaćim privrednicima“, ističe Stojković.

Pritisak na privredu će biti sve veći

Vlasnik firme Hemotehna za proizvodnju ambalaže Radovan Mijatović kaže za B&F da država umesto da smanjuje namete, svaki dan uvodi nove. Ističe da energenti stalno poskupljuju, cena nafte raste, poskupeo je gas i najavljeno povećanje cene električne energije, a da je sada na sve to povećana i akciza, što govori da stanje u budžetu nije dobro i da će pritisak na privredu biti sve veći. „Uslovi poslovanja postaju katastrofalni. Mislim da će se gasiti firme“, prognozira Mijatović.

Povećanje akcize podićiće, kako je rekao, troškove transporta, a poskupljenje električne energije, koju njegovo preduzeće troši u velikoj količini za proizvodnju, moglo bi da ga prisili da poveća cene njegovih proizvoda.

Za prevaljivanjem povećanih troškova na cene njihovih roba i usluga posegnuće verovatno većina privrednika, pa će se ispostaviti da Vlada nekim merama suzbija inflaciju, a drugima je podstiče.

Snažan pad inflacije tokom juna i jula nagoveštavao je, po oceni Fiskalnog saveta, mogućnost da inflacija do kraja ove godine bude spuštena na prosečnu međugodišnju vrednost od 12,5%, kako je predviđeno rebalansom budžeta. Povećanje akciza, poskupljenje gasa od 1. novembra i najavljeno poskupljenje električne energije usporiće njen pad i dostizanje tog zacrtanog nivoa, pa je realnije da će prosečna međugodišnja inflacija tokom 2023. biti bliža 13%, navode u Fiskalnom savetu.

Marica Vuković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: WernerB, Pixabay

Чланак Privrednici o rebalansu republičkog budžeta: Ubi nas podrška države се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. BUDUĆNOST EKONOMIJE TAJVANA: Dva lovca mjerkaju tigra
Kako god da se okonča „utakmica 21. vijeka“ između SAD i Kine, ceh će po svemu platiti Tajvanci. Blagoslov u vidu globalne dominacije tajvanskih proizvođača u proizvodnji kompjuterskih čipova pretvara se u prokletstvo, gdje u igri nije samo budućnost ekonomije Tajvana već i golo preživljavanje.

10. KAKO PROIZVOĐAČI ORUŽJA DOPRINOSE ODRŽIVOSTI: Zeleni vojnici, CO2 neutralni
Proizvođači oružja više ne proizvode oružje, već razvijaju „inovativna rešenja za sigurnu budućnost u kojoj vredi živeti“, brane demokratiju i obogaćuju prirodu, toliko da obećavaju kako će do 2035. biti ugljenično neutralni. Milioni nevinih žrtava ratnih sukoba sada nezadrživo marširaju ka održivosti, kao deo portfelja društveno i ekološki najosvešćenijih investitora na berzi koji sve više ulažu u proizvodnju oružja.

12. ALBANIJA – STRANI TURISTI I DOMAĆI STANDARD: Imati i nemati
Albanija je napravila ogroman podvig u razvoju turizma. Broj stranih turista je sa 10.000 krajem osamdesetih, porastao na 7,5 miliona prošle godine, dok se ove očekuje rekordnih osam do 10 miliona stranaca. I pored toga, domaći standard pada, što pokazuju i podaci da 60% domaćeg stanovništva ne može da priušti odmor van kuće, 70% građana sa stalnim prihodima jedva izdržava do kraja meseca, a preko petine stanovnika nema dovoljno novca za hranu i odeću.

Biznis

14. IMA LI KO DA GRADI OBJEKTE ZA EXPO: Ima, strane firme i radnici iz uvoza
Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati velike projekte koji se najavljuju za narednih nekoliko godina, a posebno krupan zalogaj, uz izgradnju nacionalnog stadiona, biće sajamski, stambeni i komercijalni prostor namenjen specijalizovanoj izložbi EXPO 2027. Ipak, to neće ugroziti projekat, jer se država za poduhvat težak 12 milijardi evra u kojem je investitor, oslanja na strane kompanije i na uvoz radne snage.

16. U DOMAĆEM OVČARSTVU VEĆA TRAŽNJA OD PONUDE: Stranci izvoze ovce iz Srbije
Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu. Interesovanje stranih kupaca je mnogo veće od domaće ponude, jer nema dovoljne niti organizovane proizvodnje i plasmana na strana tržišta, pa dolazimo u apsurdne situacije da ovce iz Srbije uglavnom izvoze stranci.

18. KAKO ELEKTRIFIKACIJA U AUTOINDUSTRIJI UTIČE NA CENTRLANU, ISTOČNU I JUGOISTOČNU EVROPU: Na vidiku nove prilike
Prelazak na električna vozila je šansa za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope da izađu iz „zamke“ specijalizacije, koja je okrenuta proizvodima niže dodate vrednosti u automobilskoj industriji. To potvrđuje i podatak da je gotovo 20% patenata u ovom regionu u oblasti transporta povezano sa električnim vozilima i punjenjem, što predstavlja veći udeo nego u ostalim delovima Evrope.

Finansije

22. PREDUZEĆA O UČINCIMA JEDNOSTAVNIJEG CARINJENJA: Malo firmi među odabranima
Posle skoro decenije od uvođenja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, koji bi kompanijama trebalo da omogući finansijske koristi zahvaljujući jednostavnijem carinskom postupku i skraćenim procedurama, malo firmi je dobilo ovaj sertifikat, a privrednici imaju različita iskustva u praksi. Neki se žale da primene pravila napreduju jako sporo, dok drugi ocenjuju da su im dosadašnja pojednostavljenja umanjila troškove poslovanja.

24. RASPRAVE O BEZGOTOVINSKOM PLAĆANJU U SRBIJI: Ko za koga lobira i ko koga sabotira?
Najnoviji događaji povodom inicijativa da se što više podstakne bezgotovinsko plaćanje u Srbiji, nametnuli su pitanje imaju li nadležni u državi jedinstven stav o tome da li bi trebalo forsirati ovaj vid plaćanja i ulaganja u prateću infrastrukturu, ili je reč o pritisku interesnih grupa koje više brinu o sopstvenoj zaradi nego o dobrobiti društva?

26. POUKE ULAGANJA IZ POSLEDNJE DECENIJE: Kako sprečiti pad imovine u uslovima inflacije?
Kada su nakon dugog perioda nultih kamata deponenti u bankama pomislili da ne može ništa gore da ih snađe, stigla je visoka infacija. Ionako minorne, zarade kumulirane tokom proteklih deset godina zbrisane su jednogodišnjim infacionim porezom. Iako veoma neprijatno iskustvo, teško je reći da li će ono dugoročnije uticati na naše građane da promene preovlađujući obrazac ulaganja.

Temat – Poslovanje u regionu

31. ETI ELEKTROELEMENT, SLOVENIJA: Dobit ulažemo u znanje
Slovenački ETI Elektroelement u Srbiji posluje već skoro dve decenije i razvija tri nezavisna programa elektroopreme za kupce iz javnog i privatnog sektora. Naše tržište ocenjuju kao povoljno jer se grade infrastruktura, fabrike i stanovi. „Da bi ostali konkurentni, matična kompanija svake godine iz prihoda izdvaja četiri odsto sredstava koja se ulažu u tehnološki razvoj, edukaciju i obuku ne samo inženjera, nego celokupne fabrike“, ističe Miodrag Stojković, direktor srpske ćerke firme ETI.

34. RADIN, HRVATSKA: Za poslovanje bez granica
Privrednicima u celom regionu, čije ekonomije imaju prilično sličnosti, bilo bi mnogo lakše da rade kada ne bi postojale granice, uverena je Tanja Bandić, vlasnica hrvatskog preduzeća Radin, koje trguje materijalom za štampu i izvozi polovinu svog asortimana u druge evropske zemlje. Srbija je važno tržište za ovu firmu, jer u Subotici ima štampariju Rotografiku. Obe kompanije su izvoznici, ali su procedure za plasman robe na tržište EU iz Srbije daleko komplikovanije nego iz Hrvatske. Ipak, poslovanje u Srbiji i te kako ima prednosti za ovo hrvatsko preduzeće, zbog blizine istočnoevropskih tržišta.

36. KRISTAL, BOSNA I HERCEGOVINA: Okrenuti smo izvozu
Bosanskohercegovačko preduzeće Kristal proizvodi stakla koja se koriste u građevinarstvu, brodogradnji i uređenju interijera. Svoje proizvode izvozi u EU i SAD, ali najviše u Hrvatsku i Srbiju. Na hrvatskom tržištu prodaje različite vrste stakala, uključujući i brodska, a na našem uglavnom ona koja se koriste u građevinarstvu. Poredeći ova tržišta, izvršna direktorka Kristala Matea Franjić ističe da je po obimu nove gradnje hrvatsko do 2023. bilo ispred srpskog i bosanskohercegovačkog, ali da trenutno Srbija ima veći rast građevinske industrije. To je i glavni razlog što čak 20 odsto ukupnog izvoza ovog preduzeća otpada na našu zemlju.

38. OKOV, CRNA GORA: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka
„U Srbiji bolje funkcioniše administracija, jednostavnija je prijava i odjava radnika, sve ide elektronski. Povoljniji su i propisi o zdravstvenoj zaštiti koji manje opterećuju poslodavce, dok je u Crnoj Gori, u branši kojom se mi bavimo, tržište sređenije jer je gotovo suzbijena siva ekonomija“, kaže Gojko Bajović, većinski vlasnik i direktor kompanije Okov. On je jedan od prvih crnogorskih privrednika koji je 2019. godine otvorio poslovanje u Srbiji nakon što je posle dve i po decenije rada i otvorenih 15 maloprodajnih objekata zaokružio biznis u matičnoj zemlji. „Okov centar“ u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, bila je samo prva karika lanca koji je planiran i u kome su već počeli da se nižu skladišni prostor na Novom Beogradu, maloprodajni centar u Čačku, za koji mesec i u Novom Sadu.

40. MAKPROGRES, SEVERNA MAKEDONIJA: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana
Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, od čega 80 odsto izvozi u skoro 60 zemalja, uključujući i Srbiju gde za godinu dana plasira robu u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra. „Nadam se da će nam inicijativa Otvoreni Balkan otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu. To bi ojačalo preduzeća u regionu i olakšalo nam da zadržimo mlade u našim zemljama“, smatra Gligor Cvetanov, direktor Makprogresa.

Intervju

42. IVANA BUBANJ, VODIČKINJA HAJKING TURA U ITALIJI: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju
„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Skener

46. ISPLATIVOST PROIZVODNJE BIOPESTICIDA U SRBIJI: Neotkriveno tržište
Pad izvoza kukuruza iz Srbije nije samo posledica pogoršanja vremenskih prilika i teškoća izazvanih ratom u Ukrajini, već i prisustva alfatoksina u zrnu. Ovo je dugogodišnji problem koji ugrožava bezbednost namirnica na domaćem tržištu, pre svega mesa i mleka, jer kukuruz služi kao hrana za stoku. Umesto hemijskih đubriva, u borbi protiv štetočina i patogena mogu biti efikasni biopesticidi, koji ne predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ali u Srbiji je registrovano svega nekoliko ovakvih preparata, iako su stručnjaci izračunali da bi njihova proizvodnja bila veoma isplativa.

48. PRIVATNE ŠKOLE U VRTIĆIMA: Podela dece još „od pelena“
Dodatne aktivnosti u predškolskim ustanovama, poput časova engleskog, plesa, muzike, glume, sporta, mesečno koštaju više od iznosa koji se plaća za sam boravak dece u vrtiću, a mališani čiji roditelji nemaju novca za to, odlaze u drugu sobu dok se „plaćeni program“ ne završi. Iako bi se po broju privatnih škola koje nude ovakve programe moglo zaključiti da je to isplativ posao, oni koji ga rade tvrde da se praksa razlikuje od računice na papiru, jer imaju poteškoća da naplate članarine od roditelja.

Nove tehnologije

52. LOGIK, PROIZVOĐAČ SOFTVERA ZA DOMAĆE FIRME: Klijenti od „od trafike do fabrike“
Softverska kompanija Logik iz Niša se tokom prethodne finansijske krize od autsorsinga potpuno preorijentisala na sopstvene proizvode i domaću privredu. Danas ima skoro 4.000 klijenata, a da je to bila dobra strateška odluka pokazala je i najnovija kriza u IT sektoru, koje je pre svega pogodila autsorsing usluge. Kada bi naša zemlja deo tog znanja koje se prodaje u inostranstvu preusmerila na domaće tržište i kada bi firme ovde više investirale u svoju digitalizaciju, to bi se višestruko vratilo celom društvu. „To je poenta, treba strateški razmišljati i omogućiti da domaća industrija raste uz pomoć domaćeg IT znanja“, zalaže se direktor Logika Veljko Radovanović.

Nauka

54. AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA I PUTOVANJA: Da li naučnici „truju“ planetu?
Naizgled jednostavno pitanje zašto ljudi putuju, a posebno zašto to često čine naučnici, može da iznedri mnogo kvazinaučnih odgovora, pa čak i da podigne političku prašinu.

Koktel

56. BOBAN STANKOVIĆ, JEDAN OD NAJVEĆIH KOLEKCIONARA KAKTUSA U SRBIJI: Svaka moja biljka je malo umetničko delo
U porodičnoj kući Stankovića u Nišu, kaktusi su doslovno svuda, gde god se okrenete. „Kad god uđem u staklenik, vidim neku promenu, neki novi izdanak, nove bodlje ili neki novi cvet“, priča niški preduzetnik Boban Stanković, koji je uspeo da prikupi 1.500 različitih vrsta kaktusa, među njima i neke jako retke kao što je dugovečna „dedina brada“. Ova vrsta može da nadživi svog vlasnika i raste isključivo u „Dolini staraca“ u Meksiku.

58. KAGOTI, ZAGONETNE PARIJE EVROPE: Prognanici bez porekla
Stanovnici Pirineja duž francusko􀀐španske granice, nazivali su Kagote „Prokleti narod“, iako se oni ni po čemu nisu razlikovali od svojih suseda, od fizičkog izgleda i jezika, do kulture, običaja i religije. Kagoti su u Evropi bili izopšteni i proganjani skoro hiljadu godina, a do danas se pouzdano ne zna ko su, odakle su došli i zašto su bili toliko omrznuti. Njihove potomke je teško pronaći jer se većina asimilovala tokom prošlog veka, a oni koji znaju svoje poreklo, uglavnom to ne ističu jer su jedva dočekali da ne budu „oni drugi“.

Komunikacije

60. MANA KAO REKLAMA I REKLAMA KAO MANA: Groblje sladoleda
Stalno traganje za drugačijim ukusima nosi rizik da jedan deo proizvodnje propadne na masovnom tržištu. Zato su najpopularniji proizvođači sladoleda u SAD, Ben&Jerry’s, pretvorili manu svog posla u reklamu, otvorivši „Groblje sladoleda“ koje poseti oko 350.000 ljudi godišnje. Osnivači ove kompanije izdvojili su se od konkurencije kao preduzetnici kontrakulture, koji se decenijama zalažu za prava „malog“ čoveka, a zbog svojih političkih izjava su završavali i u zatvoru. Sada su svojim stavom o ratu u Ukrajini, suprotnom većinskom mišljenju u SAD, toliko „zapalili“ društvene mreže da analitičari predviđaju kako bi to moglo značajno da potkopa poslovanje firme i neplanirano uveća njeno „Groblje sladoleda“.

Reprint

62. ODBRANA SREDNJEG MENADŽMENTA: Važni, a potcenjeni
Novi poslovni gurui korporativne Amerike, poput Marka Zakerberga i Ilona Maska, tvrde da je srednji menadžment za osrednje i da su to suvišne birokrate u kompaniji. Ali brojna istraživanja potvrđuju da na rezultate koje postižu zaposleni mnogo više utiču njihovi neposredni nadređeni, nego oni na najvišem položaju. Za razliku od izvršnih direktora i radnika koji se često menjaju, srednji menadžeri su ti koji znaju sve o poslovanju firme i obezbeđuju kontinuitet u radu.

Vremeplov

64. SEKSUALNO OBRAZOVANJE JUGOSLOVENSKIH GASTARBAJTERA: Ljubljanska banka vas savetuje
Danas može da zvuči neverovatno da je Jugoslavija organizovala bilateralne sastanke sa zapadnim zemljama u kojima je bilo najviše jugoslovenskih gastarbajtera, da bi se rešavalo pitanje njihovog seksualnog obrazovanja. Ali ovo je bio jako ozbiljan problem, jer je privremeni rad u inostranstvu pratio veliki broj neželjenih trudnoća, koje su neretko završavale tragično. Jugoslovenske vlasti su, između ostalog, pozvale tadašnje najveće banke da finansiraju prigodnu brošuru o kontracepciji. Odazvala se samo Ljubljanska banka, koja je to iskoristila da gastarbajterima reklamira svoju pristupnicu za otvaranje deviznog računa.

Чланак Biznis i finansije 213: Poslovanje u regionu – Privrednici dalekovidiji od političara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rat u Ukrajini izazvao je veliki porast cena energenata u Evropi, čega su Sjedinjene Države uglavnom bile pošteđene. S druge strane, u obe ekonomije tražnja za robom je opala, dok se povećala tražnja za uslugama, što predstavlja promenu trenda nakon poremećaja izazvanih pandemijom. Međutim, američka privreda je i dalje osećala pozitivne efekte izdašne podrške kroz javnu potrošnju tokom i nakon pandemije.

Sve u svemu, to je dovelo do slabe ekonomske aktivnosti u evrozoni, dok su negativne posledice po rast BDP-a u SAD do sada bile manje. Kada se radi o inflaciji, izuzev energetike i hrane (bazna inflacija), postoje znaci usporavanja u obe ekonomije, koji su vidljiviji u SAD nego u evrozoni.

To bi trebalo da znači da referentne kamatne stope ni u SAD ni u evrozoni neće dalje rasti, ili da bi taj rast mogao da bude minimalan. Međutim, stabilizacija referentnih stopa ne podrazumeva stabilizaciju ekonomskih pokazatelja.

Očekuje se da će inflacija zabeležiti dalji pad. Ipak, uprkos činjenici da je brojne faktore inflacije teško proceniti, oni čak predstavljaju jednostavniji deo prognoze. Velika nepoznanica leži u privredi, zbog toga što se efekti naglog porasta kamatnih stopa nisu u potpunosti realizovali ni u evrozoni ni u SAD. Stoga je ekonomski rast veliki izvor neizvesnosti i, po mišljenju analitičara Erste Grupe, ima najveći potencijal da iznenadi i time dovede do promena na tržištima. I pored toga, predviđa se da centralne banke neće menjati svoje ključne kamatne stope do leta sledeće godine.

ECB – Kada će inflacija opasti?

Nakon julskog sastanka, Odbor guvernera ECB je pitanje daljeg pravca delovanja ostavio potpuno otvorenim. Međutim, Erste stručnjaci očekuju da kamatne stope ostanu nepromenjene, jer postoje znaci popuštanja osnovnih pritisaka na cene.

Merilo za prognozu inflacije su projekcije ekonomista ECB, koje se pripremaju na kvartalnoj bazi. Ne očekuju se nikakve veće promene. To znači da trajektorija inflacije, koju Odbor guvernera ECB opisuje kao „suviše visoku suviše dugo“ već nekoliko meseci, uglavnom ostaje nepromenjena. Ova trajektorija podrazumeva pad stopa inflacije. Međutim, kao i kod bilo koje projekcije, postoji niz rizika.

Ključni faktori za Odbor guvernera su kretanje zarada i korporativnih profitnih marži. Za projekcije inflacije, smatra se da je od presudnog značaja da rast zarada iznosi oko 5% na međugodišnjem nivou i da ova povećanja zarada uglavnom apsorbuju kompanije. Postoji prostor za to, pošto su kompanije bile u mogućnosti da znatno povećaju svoje marže tokom 2021. i 2022. godine.

Ključni pokazatelj za ECB (zarada/zaposleni) za drugi kvartal još uvek nije objavljen. Međutim, mesečni pokazatelj Indeed Wage Tracker, koji ima visoku korelaciju, pokazuje stabilne stope rasta zarada oko nivoa koji je ECB uključila u pretpostavke. Ono što će biti važno za Odbor guvernera jeste da li se profitne marže smanjuju.

To bi zaista bio pokazatelj da kompanije barem delimično apsorbuju veće zarade i da ih ne prenose u vidu povećanja cena. Ukoliko se ova pretpostavka ostvari, neće se realizovati dva značajna rizika od povećanja, što takođe ide u prilog zadržavanja kamatnih stopa na nepromenjenom nivou.

Snaga transmisije monetarne politike je još jedan pouzdan kriterijum i tu nema nikakve sumnje. Najnovije istraživanje ECB o kreditnoj aktivnosti banaka, koje se sprovodi kvartalno, pokazuje dodatno slabljenje tražnje za kreditima kako na strani domaćinstava tako i na strani privrede. Pored toga, banke su, sa svoje strane, postale restriktivnije u odobravanju kredita. Uticaj na privredu ostaje da se vidi.

Da li će u septembru doći do završnog povećanja kamatnih stopa, trebalo bi da bude od sporedne važnosti za tržište obveznica evrozone u celini. Fokus tržišta biće mnogo više na tome kada će se dogoditi prvo smanjenje kamatnih stopa.

Prema mišljenju Erste analitičara, neće biti naznaka od Evropske centralne banke u doglednoj budućnosti da će se to dogoditi. Inflatorni pritisak bi trebalo da se smanji, ali istovremeno ne bi trebalo da bude dovoljno snažan da dovede do promena pravca delovanja ECB. Poruka Upravnog saveta na predstojećim sastancima će stoga biti da je sve osim smanjenja kamatnih stopa moguće. Prvo smanjenje stopa se ne očekuje pre leta 2024. godine.

Federalne rezerve SAD – Koliko dugo će privreda izdržati?

Kao i ECB, Federalne rezerve SAD su takođe u julu ostavile otvorenim svoje mogućnosti po pitanju daljeg pravca aktivnosti. U kratkoj izjavi se navodi da će sveukupni uvid u podatke objavljene do tada odrediti da li će se referentne kamatne stope dodatno povećati u septembru.

Ipak, dalje povećanje stope ne očekuje se iz nekoliko razloga. Najvažniji argument je ublažavanje cenovnih pritisaka i izvan oblasti energetike i hrane (bazna inflacija). U međuvremenu, podaci za dva meseca pokazali su znatno niže stope rasta. Druga vrednost je objavljena posle poslednjeg sastanka FOMC, tela zaduženog za određivanje kamatnih stopa u Federalnim rezervama SAD. U tom svetlu treba tumačiti izjavu u zapisniku sa sastanka da većina prisutnih uočava značajne rizike da bi inflacija mogla da premaši projektovani nivo, što bi moglo da dovede do potrebe da se dodatno pooštri monetarna politika.
Pre sastanka FOMC u septembru, objaviće se i podaci o inflaciji za avgust, ali po mišljenju Erste analitičara, moralo bi da se dogodi nešto neočekivano u smislu ogromnog povećanja da bi prevagnuli argumenti u pravcu povećanja stopa.

Za period posle septembra, nastavak pomenutih trendova u pogledu inflacije trebalo da bude dovoljan da kamatne stope ostanu nepromenjene, što je pretpostavka Erste stručnjaka. Međutim, dok se ne uoči slabljenje ekonomske aktivnosti, na tržištu će se zadržati neizvesnost u vezi sa dostizanjem najvišeg nivoa referentnih stopa, posle kojeg bi usledio pad.

Tek tada bi se znatno povećala verovatnoća da je slabljenje inflacije i tržišta rada upornije i da su kamatne stope time dosegle najvišu tačku. Brzina „hlađenja“ ekonomije biće presudan faktor za prvo smanjenje kamatnih stopa, što se trenutno očekuje u junu 2024. godine. Dosada je američka privreda pokazala izuzetnu otpornost u teškom okruženju i očekuje se da će u 2023. godini BDP Sjedinjenih Država zabeležiti rast po skoro istoj stopi kao u 2022. godini.

Чланак Da li ECB i Federalne rezerve SAD ulaze u mirnije vode? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećani obim poslovne aktivnosti realizovalo je 108.856 privrednih društava koja su angažovala 1.281.412 radnika odnosno 5.375 više u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni prihodi su ostvareni u iznosu od 17.772.856 miliona dinara, uz godišnji rast od 19,2%, dok su ukupni rashodi rasli nešto sporije (18,8%) i dostigli 16.721.985 miliona dinara.

Privreda je u 2022. godini poslovala profitabilno, sa ukupnim dobitkom od 864.190 miliona dinara, čiji je godišnji rast 26,3%. Pri tome, neto dobitak je realizovan u ukupnom iznosu od 1.239.001 milion dinara, većem za 28,3%, dok je neto gubitak zabeležen na nivou od 374.812 miliona dinara i povećan je za trećinu u odnosu na prethodnu godinu.

Sektori

Posmatrano sa aspekta pojedinih sektora, osim jednog, svi sektori su poslovali profitabilno i to pretežno usled porasta pozitivnog rezultata iz poslovnih aktivnosti. Najveći ukupan dobitak ostvarila su društva u sektorima: G-Trgovina na veliko i malo… (214.917 miliona dinara), S-Prerađivačka industrija (197.205 miliona dinara), V-Rudarstvo (196.775 miliona dinara), F-Građevinarstvo (80.765 miliona dinara) i J-Informisanje i komunikacije (55.297 miliona dinara). Negativan neto rezultat zabeležio je jedino sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (42.645 miliona dinara).

Svi segmenti privrednih društava gledano prema veličini poslovali su pozitivno, s tim da su velika privredna društva ostvarila 52,7% ukupnog dobitka privrede (455.791 milion dinara), a zatim slede srednja privredna društva (196.731 milion dinara), mala (168.824 miliona dinara) i mikro društva (42.843 miliona dinara).

Javna preduzeća

Javna preduzeća su u 2022. godini nastavila da posluju s gubitkom iskazavši negativan neto rezultat u iznosu od 74.773 miliona dinara, dok je kod privrednih društava u stečaju i likvidaciji negativan neto rezultat iznosio 6.726 miliona dinara.

Rast finansijskih kapaciteta

Privredna društva u posmatranom periodu beleže rast finansijskih kapaciteta, koji je bio praćen uvećanjem kumuliranog gubitka i nešto slabijim finansijskim položajem.

Poslovna imovina je na kraju 2022. godine vredela 21.343.651 milion dinara odnosno 10,6% više na godišnjem nivou, a kapital je u istom periodu povećan za 8,8%, na 9.653.748 miliona dinara. Istovremeno, ukupne obaveze su porasle za 11,1% i iznose 13.320.819 miliona dinara, dok su sopstveni izvori finansiranja uvećani za 9,6%, na 7.974.938 miliona dinara. Usled navedenih kretanja, nastavljeno je finansiranje privrednih društava pretežno iz pozajmljenih izvora, pri čemu je racio sopstvenog kapitala nešto opao ‒ sa 37,8% na 37,4%, a stepen ukupne zaduženosti je povećan ‒ sa 1,65 na 1,67.

Preko petine ukupnih kapaciteta privrede angažovano je u sektoru S-Prerađivačka industrija (4.629.372 miliona dinara poslovne imovine i 2.157.503 miliona dinara kapitala). Istovremeno, taj sektor se najviše finansirao zaduživanjem, te njegove ukupne obaveze čine 22,2% obaveza privrede (2.951.003 miliona dinara), dok s druge strane beleži i najvrednije sopstvene izvore finansiranja (1.654.202 miliona dinara ili 20,7%), pri čemu je stepen ukupne zaduženosti smanjen (sa 2,02 na 1,78). Značajni finansijski kapaciteti uposleni su u sektorima G-Trgovina na veliko i malo… (3.490.398 miliona dinara poslovne imovine i 1.426.553 miliona dinara kapitala) i F-Građevinarstvo (2.784.701 milion dinara poslovne imovine i 1.050.423 miliona dinara kapitala), u kojima je usled bržeg rasta sopstvenih izvora finansiranja od ukupnih obaveza, stepen ukupne zaduženosti nešto opao (sa 2,19 na 2,11 odnosno sa 2,31 na 2,16). Prema vrednosti finansijskih resursa ističe se i sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (2.272.780 miliona dinara poslovne imovine i 1.136.517 miliona dinara kapitala), koji se tokom 2022. godine intenzivno zaduživao, što je uslovilo porast stepena ukupne zaduženosti (sa 0,85 na 1,15). Rast finansijskih kapaciteta bio je najintenzivniji u sektoru V-Rudarstvo, koji je poslovnu imovinu uvećao za 27,3% (1.028.599 miliona dinara), a kapital za 41,2% (621.548 miliona dinara). On ujedno beleži i najizraženiji rast sopstvenih izvora finansiranja (41,4%), koji je praćen sporijim rastom ukupnih obaveza (11,7%), pa se izdvaja kao jedan od najmanje zaduženih sektora, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti opao (sa 0,91 na 0,72).

Posmatrano prema veličini, gotovo polovinu finansijskih kapaciteta privrede angažovali su veliki sistemi (10.262.164 miliona dinara poslovne imovine i 4.983.126 miliona dinara kapitala). Ovaj segment privrednih društava koristio je dve petine pozajmljenih izvora finansiranja ukupne privede, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti povećan (sa 0,97 na 1,09). Mikro društva su nastavila da poslovanje finansiraju prevashodno zaduživanjem i da kumuliraju gubitak koji je prevazilazio vrednost kapitala.

Značajnim finansijskim kapacitetima raspolagala su javna preduzeća (poslovnom imovinom od 2.941.148 miliona dinara i kapitalom od 1.639.777 miliona dinara), kod kojih je stepen ukupne zaduženosti porastao (sa 0,64 na 0,86).

Ko su najveći gubitaši

Privredna društva su na kraju 2022. godine iskazala za 4,3% veći ukupan gubitak, u iznosu od 3.906.549 miliona dinara, od čega je 1.630.916 miliona dinara gubitak iznad visine kapitala. Imajući u vidu da je kapital privrednih društava intenzivnije rastao, stopa izgubljenog kapitala je opala sa 34,0% na 32,9%.

Preko četvrtine ukupnog gubitka privrede kumulirao je sektor C-Prerađivačka industrija (1.059.952 miliona dinara), a prema njegovoj vrednosti ističu se i sektori G-Trgovina na veliko i malo… (532.913 miliona dinara) i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (443.813 miliona dinara). Najveći rast gubitka (2,3 puta) zabeležio je sektor M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, koji se posledično izdvaja i sa najvišom stopom izgubljenog kapitala (76,3%).

Nešto manje od polovine ukupnog gubitka privrede generisala su mikro privredna društva (1.875.927 miliona dinara), te je kod njih i stopa izgubljenog kapitala nastavila tendenciju rasta i dostigla 107,9%. Visok gubitak kumulirali su veliki sistemi (1.099.724 miliona dinara), ali su istovremeno zabeležili i najnižu stopu izgubljenog kapitala (18,3%).

Javna preduzeća su iskazala ukupan gubitak od 578.999 miliona dinara (60.833 miliona dinara od tog iznosa čini gubitak iznad visine kapitala), dok su privredna društva u stečaju i likvidaciji kumulirala preko trećine gubitka privrede u iznosu od 1.336.884 miliona dinara (gubitak iznad vrednosti kapitala iznosi 1.025.061 milion dinara).

Privredna društva su u 2022. godini uspela da uspostave dugoročnu finansijsku ravnotežu i iskažu pozitivan neto obrtni kapital od 56.323 miliona dinara. Pri tome, za pokriće zaliha nedostajalo im je 3.173.234 miliona dinara dugoročnog kapitala ili 16,4% više u odnosu na prethodnu godinu. Problem očuvanja likvidnosti je i dalje prisutan na šta ukazuju i neznatni porast opšteg racia likvidnosti na 1,01 (1,00 prethodne godine) i racio tekuće likvidnosti, koji je zadržan na prošlogodišnjem nivou od 0,65.

Najveći pozitivan neto obrtni kapital iskazao je sektor G-Trgovina na veliko i malo… , u kome iznosi 489.999 miliona dinara, a zatim sektor S-Prerađivačka industrija, koji je udvostručio njegovu vrednost na 182.549 miliona dinara. Ovim sektorima je za potpuno finansiranje zaliha dugoročnim kapitalom nedostajalo 492.781 milion dinara odnosno 832.308 miliona dinara. Najintenzivniji rast pozitivnog neto obrtnog kapitala (2,7 puta) zabeležio je sektor V-Rudarstvo, do iznosa od 119.173 miliona dinara, pri čemu je on pored stalne imovine i zaliha, dugoročnim kapitalom finansirao i deo obrtne imovine u vrednosti od 15.846 miliona dinara. Najviše negativnog neto obrtnog kapitala iskazano je u sektoru D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, i to 266.349 miliona dinara, dok značajno uvećan negativan neto obrtni kapital beleži sektor M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, sa iznosom od 217.609 miliona dinara. Tim sektorima je za pokriće stalne imovine i zaliha u celini bilo neophodno još 413.084 miliona dinara odnosno 286.801 milion dinara dugoročnog kapitala.

Posmatrano prema veličini, mala privredna društva su prikazala najveću vrednost pozitivnog neto obrtnog kapitala od 535.275 miliona dinara, dok im je za finansiranje zaliha nedostajalo 250.257 miliona dinara dugoročnog kapitala. Кao i prethodne godine, samo su mikro privredna društva poslovala sa narušenom finansijskom ravnotežom i iskazala negativan neto obrtni kapital od 929.310 miliona dinara, pa im je za optimalno finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajalo 1.442.629 miliona dinara dugoročnih izvora.

Кod javnih preduzeća negativan neto obrtni kapital iznosi 335.940 miliona dinara, a za pokriće celokupne stalne imovine i zaliha nedostajalo im je 499.703 miliona dinara dugoročnog kapitala. Uvećanje negativnog neto obrtnog kapitala, na iznos od 939.622 miliona dinara, zabeleženo je i kod privrednih društava u stečaju i likvidaciji, kojima je za finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajalo 1.006.533 miliona dinara dugoročnih izvora ili trećina potrebnog iznosa na nivou cele privrede.

Чланак APR: Privredna društva poslovala pozitivno, javna preduzeća uvećala gubitak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

8. DA LI ĆE LATINSKA AMERIKA OSNOVATI LITIJUMSKU VERZIJU OPEC-A: Balkanska opomena
Ako šest zemalja Latinske Amerike predvođene Argentinom, Čileom i Bolivijom formiraju najavljeno udruženje za litijum koje bi funkcionisalo po principima OPEC-a, one bi u svojim rukama držale preko dve trećine procenjenih globalnih rezervi ovog metala. Latinska Amerika može mnogo da dobije ovim udruživanjem, i suprotno, puno da izgubi ukoliko se bude ponašala kao posvađane balkanske zemlje, ističe se u analizi Latinoameričkog strateškog centra za geopolitiku.

10. STAMBENA KRIZA: Ljudi bez kuća, a kuće bez ljudi
Kombinacija masovnog turizma, špekulacija nekretninama, postpandemijska invazija dobrostojećih zapadnjaka, cunami „digitalnih nomada“, navala na „zlatne vize“ i rast kamata i inȵacije, pretvorili su potragu za krovom nad glavom u noćnu moru za ogroman broj građana, pogotovu na jugu Evrope.

12. UTICAJ SANKCIJA NA MIGRANTE U RUSIJI: Ako odeš kajaćeš se, ako ostaneš kajaćeš se
Uprkos potresima u ruskoj ekonomiji, više od polovine stranih radnika poreklom iz srednje Azije ne želi da ode iz Rusije, jer procenjuju da bi im u njihovim zemljama bilo još gore. Ipak, sve više njih se vraća zbog gubitka posla, a oni koji ostaju u Rusiji sve manje mogu da uštede za pomoć svojim porodicama. Novac koji šalju kući gubi i do 30% vrednosti zbog nepovoljnog kursa i bankarskih provizija. Zato je prema rečima migranata „Western Union postao Eastern Union“, što u prevodu znači da se za te usluge plaćaju sunarodnici koji se vraćaju kući ili se koriste drugi neformalni kanali za transfer novca.

Biznis

14. TRŽIŠTE FONTANA: Molim kredit za vodoskok!
Nekada su fontane bile izvor pijaće vode, a danas su i turističke atrakcije i spomenici kulture koji u pojedinim zemljama privlače milione turista. Proizvođači fontana u Srbiji kažu da se na ovom tržištu ne oseća kriza, jer ni lokalne samouprave, ni građani koji žele fontane u svojim dvorištima nisu značajnije smanjili ulaganja u ove ukrasne objekte, iako su upola skuplji nego pre korone. Naprotiv, pojedinci su spremni čak i da uzmu kredit, da bi im baštu ulepšao „lični“ vodoskok. S druge strane, izgradnja privatnih fontana traži od majstora da poznaje bar šest, sedam zanata.

18. IVAN STOJILKOVIĆ, „URBAN-TECHNICS“: Kako je violončelista došao na čelo porodične kompanije?
„URBAN-TECHNICS“, proizvođač ekstrudiranih plastičnih delova za industriju kućnih aparata, sarađuje sa brojnim inostranim partnerima, izvozi od Evrope do Azije i zaslužan je za gotovo 20 odsto ukupnog srpskog izvoza u Švajcarsku. Ova porodična firma iz Valjeva je tokom dve decenije poslovanja u svoje poslovanje uvela brojne promene, a jedna od njih je bila i smena na čelu kompanije. Sadašnji direktor Ivan Stojilković je bio talentovani violončelista, koji je napustio svoju strast da bi se, kako kaže, „posvetio onome što je moj otac gradio podjednako pasionirano kao što sam ja pristupao muzici“.

20. „CHEZ PIERRE“, DOMAĆI PROIZVOĐAČ PARFEMA: Nišlije u svetu mirisa
Preduzeće „Chez Pierre“ iz Niša već skoro tri decenije posluje u kozmetičkoj industriji, a njihov najveći adut je proizvodnja više od 150 parfema koje izvoze od Evrope, preko Sjedinjenih Država, do Singapura. Repromaterijal nabavljaju uglavnom u Francuskoj, a osim u sopstvenim prodavnicama, parfeme prodaju i posredstvom interneta. Muškarci čine 85 do 90 odsto onlajn kupaca, dok najveći broj žena kupuje njihove parfeme u radnjama.

22. PERSPEKTIVE AUTOMOBILSKE INDUSTRIJE U SRBIJI I REGIONU: Profit je u gumama
Proizvođače auto-dijelova u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj ne čeka baš svijetla budućnost, s obzirom na njihov očekivani pad neto prihoda, sa rekordnih 291,2 miliona eura u 2020. na 114,4 miliona eura u 2024. Slična sudbina predviđa se i proizvođačima auto-elektronike, čiji bi neto prihodi sa 73,7 miliona eura u 2020. mogli pasti na 6,5 miliona eura u narednoj godini. Najviše razloga za optimizam imaju proizvođači guma u ove tri zemlje, jer je procjena da će njihovi neto prihodi nastaviti da rastu, te da će u 2024. dostići 444 miliona eura. Proizvođači automobilskih guma u Srbiji i u ostatku regije imaju jednu veliku prednost – bez obzira da li će na tržištu srednjoročno i dugoročno dominirati automobili sa električnim ili motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem, i jedni i drugi trebaju gume, kod kojih se ništa bitno ne mijenja.

Finansije

24. RASTU PLATE, RASTU I PENZIJE ALI SPORIJE: Najstariji građani sve siromašniji
Pre 15 godina prosečna penzija iznosila je 53,9% prosečne zarade. U međuvremenu, plate su rasle bržim tempom što je smanjilo taj udeo na 41,9% u 2022. godini, a sudeći po zvaničnim najavama vlasti o rastu zarada i penzija, trend se neće popraviti u narednih nekoliko godina. Pri tom, broj penzionera i broj osiguranika koji „pune“ penzioni fond, lane i te 2008. približno je isti.

26. MONOPOLIZACIJA JAVNIH NABAVKI U SRBIJI: Ponude mršave, cene se goje
Najveći broj javnih nabavki u Srbiji sveo se na jednu ili dve prispele ponude, a kako se smanjuje broj ponuđača tako raste ukupna vrednost ugovorenih poslova. Trenutno je preko dve trećine ukupne vrednosti narudžbina u javnom sektoru izuzeto od primene Zakona o javnim nabavkama.

Temat – Privreda na vodi

29. SRBIJA SLABO KORISTI PRIVREDNE POTENCIJALE NA REKAMA: Voda svašta nosi, ali i donosi
Vodama u Srbiji ne plivaju samo ribe već i novac, ali nema ko da ga „upeca“, smatraju stručnjaci koji ukazuju na neiskorišćene privredne i turističke potencijale reka. Procenjuje se da bi naša država mogla godišnje da uštedi desetine miliona evra kada bi se više koristili plovni putevi, posebno za transport robe koja se sada uglavnom prevozi drumom i železnicom.

32. DOMAĆA INDUSTRIJA ČAMACA: Ne padaju zlatni dukati, ali se radi
Niko u Srbiji ne zna tačno koliko se proizvede čamaca, već se samo procenjuje da je to oko 500 plovila godišnje. Za izradu jednog prosečnog čamca potrebno je oko nedelju dana, a cene se kreću od 3.000 evra pa naviše, dok najjeftiniji čamci iz uvoza koštaju 40.000 evra. Primetan je rast tražnje za domaćim plovilima, jer je standard porastao, pa sada ima ljudi koji maltene za mesečnu platu mogu da kupe pristojan čamac, tvrde proizvođači.

34. JAVNE I PRIVATNE MARINE U SRBIJI: Privezišta za čamce prerasla u pristaništa
Država je najavila izgradnju marina na nekoliko lokacija u Vojvodini i u drugim delovima Srbije, a na tenderu će biti izabrane firme koje će komercijalno upravljati ovim objektima. Koliku će finansijsku korist od toga imati opštine na čijoj teritoriji će se nalaziti marine još nije precizno utvrđeno. Privatnici, koji su u ovom poslu već decenijama kažu da je isplativ, što potvrđuje i činjenica da je slobodna privezišta za čamce skoro nemoguće pronaći.

36. IZGRADNJA OBJEKATA NA VODI: Posao i za unuče
Tražnja za splavovima u Srbiji, bilo da je reč o privatnoj upotrebi, ugostiteljskim objektima ili kancelarijama na vodi nastavila je da raste i nakon korone, ali rastu i cene repromaterijala. U zavisnosti od zahteva investitora, splav veličine sto kvadrata može da košta 60.000 evra ali i pola miliona. Danas objekti na vodi po svom kvalitetu pariraju kućama, tvrde naši sagovornici, a u interesu svih – proizvođača, kupaca i države – bi bile mere kojima bi se konačno uredilo zakupljivanje mesta za splav.

38. PRIVREDNI RIBOLOV U SRBIJI: Ribari zapetljani u birokratskoj mreži
Premda u poslednjih nekoliko godina zvanična statistika beleži rast broja privrednih ribara, oni tvrde da ih sada ima 4,5 puta manje u odnosu na početak ovog veka i dodaju da su do tako drastičnog pada doveli propisi koji im onemogućavaju normalan rad, ali i masovni krivolov. Da je krivolov ogroman problem saglasne su i organizacije koje izdaju dozvole za ribolov, ali po mnogim drugim pitanjima njihovi stavovi se razilaze od procena ribara.

Intervju

40. LEANA TAJKOV, NOVINARKA, KOMUNIKOLOŠKINJA, NEKADAŠNJA KOŠARKAŠICA I SADAŠNJA PREDUZETNICA: Jedna žena i njenih sedam kamiona i poluprikolica
„U SAD sam živela u uređenom sistemu koji me je razmazio kao građanku, jer sam navikla da sve savršeno funkcioniše. U Španiji me je, s druge strane, dočekao birokratski haos kao i kod nas, pa sam se „resetovala na prethodna podešavanja“, navodi Leana Tajkov neka od svojih iskustava u stranim zemljama, u kojima se bavila košarkom, novinarstvom i kreativnim pisanjem. Danas, između ostalog, vodi podkast „Dnevnik jedne špediterke“ jer se iznenada, spletom životnih okolnosti, našla na čelu transportnog preduzeća „TGA-TRANS“ iz Bečeja. Obrevši se u poslu kojim dominiraju muškarci, razvila je sopstveni stil rukovođenja o kome kaže: „Mogu da budem doterana, fina i ljubazna kada procenim da će mi to dati određenu pregovaračku prednost, ali mogu da budem i neko ko veoma dobro ume da se bori za sebe i svoju kompaniju“.

Skener

44. ODGOVORNOST KOMPANIJA ZA POVREDE I POGIBIJE NA POSLU: Nema zatvora za ubice radnika
Pred kraj aprila usvojen je novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, na koji se čekalo punih 18 godina. Novi propisi daju veća ovlašćenja inspektorima, sada mogu da izreknu više novčane kazne i da na duže vreme zatvore rizično mesto. Obaveze kompanija su takođe uvećane, moraju po zahtevu radnicima da omoguće periodične zdravstvene kontrole kao i da izdaju posebna odobrenja za rad kod visokorizičnih poslova. Međutim, i dosadašnji zakon pružao je mogućnost za bolju preventivu i oštrije kazne kod propusta, ali je njegova primena bila „mlaka“, što zbog nevelikih potencijala inspekcija rada, dobrih kompanijskih advokata ili političke zaštite poslodavca.

48. ISKUSTVA SEZONSKIH RADNICA U POLJOPRIVREDI: Ako naiđe inspekcija, moraš odmah da se izgubiš na njivi
Sezonske radnice u poljoprivredi su većinom sredovečne žene koje su ostale bez posla, ili penzionerke koje ne mogu da žive samo od tih primanja. Do posla dolaze neformalno, preko poznanika, a u slučaju da dođe inspekcija, nadzornik ih upozorava da se izgube „negde na njivi“. Žene su po pravilu manje plaćene od muškaraca, iako postoje poslovi koji se poveravaju samo ženama, jer kako kažu sezonske radnice „traže preciznost i higijenu i zato što bi muškarac to uradio ofrlje“.

Nove tehnologije

50. „DIRIGENT ACOUSTICS“, INOVATOR U OBLASTI ZVUKA: Buka nije u modi
Kompanija „Dirigent Acoustics“ bavi se zvukom kroz nekoliko usko specijalizovanih delatnosti. Kada je u pitanju neželjen zvuk ona meri buku i zvučnu izolaciju, projektuje mere zaštite od buke u spoljašnjoj sredini i zvučnu izolaciju u objektima. Kada se radi o kvalitetu zvuka, njen posao je projektovanje koncertnih dvorana, muzičkih i drugih studija i vrhunskih audio sistema. Pored toga, ovo preduzeće u saradnji sa naučnim institutima razvija i sopstvene proizvode u oblasti akustike, među kojima je i prvi mikrofon u svetu na bazi grafena.

Nauka

52. ZAŠTO SU SLOŽENI SISTEMI PODLOŽNIJI KOLAPSU: Do napretka se sporo stiže, ali put do propasti je brz
Znanja iz prirodnih nauka i ona koja smo stekli proučavanjem ljudske civilizacije upućuju da što je neki sistem složenije umrežen, to brže propada. Dovoljno je da se jedan od ključnih čvorova razveže, pa da podstakne „kaskadne kvarove“ u celoj strukturi. Dosadašnje iskustvo pokazuje da kada ljudi pokušavaju da izbegnu propast, obično preduzimaju radnje koje samo pogoršavaju situaciju. Tome smo svedoci i danas.

Koktel

56. TITO KAO TURISTA: Ruka mi se već bila ukočila, otpozdravljajući!
Doživotni predsednik SFRJ je tokom svog mandata obišao preko 70 zemalja, a njegove diplomatske posete su mu uveliko omogućavale da se ponaša i kao turista. Tito je u stranim zemljama imao pristup sadržajima koji su dostupni samo malom broju privilegovanih, ali je istovremeno umeo da „spontano“ zaigra sa narodom po selima i da se satima rukuje sa običnim ljudima. Cela armija saradnika je za njega pisala posebne vodiče o istoriji, kulturi, politici i ekonomiji zemalja koje je posećivao, uključujući poverljive informacije i „škakljiva“ pitanja.

58. OZELENJAVANJE SPORTA: Patike od kukuruza, dresovi od taloga kafe
Većina sportske opreme i dalje se proizvodi od sintetike i sličnih materijala koji škode čoveku i životnoj sredini, a oko 85% istrošene sportske odeće, obuće i rekvizita završi na otpadima ili se spaljuje. Najveći recikleri sportske opreme su Nemačka i Singapur, dok su Britanci „izbacili na tržište“ prvi fudbalski klub koji je igrao u dresovima napravljenim od reciklirane plastike i taloga kafe. Prve reciklirane patike proizvedene su još 1994. a danas se prave i od biomase u vidu kukuruza, algi i prirodnog kaučuka.

Komunikacije

60. ŠTA O ODNOSIMA SAD I KINE MISLE NJIHOVI GRAĐANI: Nekada konkurenti, sada neprijatelji
Ogromna većina Amerikanaca ne doživljava više Kinu samo kao najvećeg ekonomskog konkurenta, već kao neprijatelja koji direktno ugrožava bezbednost SAD. Kineski građani uzvraćaju istom merom, pri čemu preko dve trećine njih smatra da je Kina nadmašila američku privredu i postala vodeća u svetu. Za razliku od mlađih Amerikanaca, koji su nešto otvoreniji za ekonomsku saradnju sa Kinom od starijih generacija, u Kini su najveći nacionalisti mladi. U obe države, visokoobrazovani su najpesimističniji da će se odnosi između dve zemlje poboljšati.

Reprint

62. MAJKL LIND, AMERIČKI PROFESOR, PUBLICISTA I NOVINSKI UREDNIK: Zašto sam protiv vodeće ekološke mantre o spašavanju planete?
Spašavanje planete postalo je nova religija političara, poslovnih elita i intelektualaca na Zapadu, koja je zamenila misiju hrišćanstva da spašava ljudske duše. Ali šta ova mantra današnjih mejnstrim ekologa zapravo znači“ Kad se detaljnije ispita, to je zahtev da planetu spasimo od postojanja ljudskih bića. Ako dabrovi izgrade branu radi sopstvenog opstanka i njome ugroze druge životinje i biljke, to je prirodni poredak. Ako ljudi malaričnu močvaru pretvore u rezervoar za vodu da milioni drugih ljudi ne bi pomrli od zaraze, to je zločin jer dovodi u pitanje opstanak lokalne vrste žaba.

Vremeplov

64. KAKO SE PUTOVALO U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI: Ako Srbi pljačkaju sopstvene vladare, šta li tek rade strancima
U srednjovekovnoj Srbiji, najbrže i najudobnije se putovalo brodom, jer su kopneni putevi bili toliko uski, blatnjavi i puni rupa, da su se karavani kretali istom brzinom kao i pešaci. Mnogi strani putnici su više od neudobnosti strepeli od pljačkaša, kojih je bilo svih fela – od odmetnutih gramzivih plemića, preko organizovanih razbojničkih družina, do sitnih lopova.

Чланак Biznis & finansije 209: Privreda na vodi – Kako “upecati” dobar posao? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U sektoru rudarstva, kako je navedeno samo je eksploatacija rude metala povećana za 42,6 odsto.

Proizvodnja prerađivačke industrije ostala je blizu stagnacije, jer je porast svega 0,2 odsto. U tom sektoru najveći međugodišnji pad u januaru imala je proizvodnja osnovnih metala (46 odsto), zatim proizvodnja hemijske industrije (18 odsto), a drvna industrija (15 odsto).

Ističe se da je izrazito povećana proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (31 odsto), uz manja povećanja u još nekim oblastima. Ono što posebno pada u oči među rezultatima na početku ove godine je znatno usporavanje rasta robnog uvoza, rast izvoza sada je više nego dvostruko premašio rast vrednosti uvoza.

Pokrivenost uvoza izvozom, u januaru od 76 odsto, je ponovo vraćena na prosečni nivo iz 2021. godine.

„U januaru nije zadržano smanjenje inflacije kao u decembru, posle mesečnog porasta u decembru za 0,5 odsto, u januaru je povećanje iznelo 1,4 odsto, tako da je godišnja stopa inflacije podignuta na 15,8 odsto, sa 15,1 odsto koliko je u decembru“, navodi se u tekstu.

Međugodišnja inflacija  veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji

U odnosu na prethodni mesec rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,5 odsto), alkoholna pića i duvan (2,5 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,6 odsto).

Međugodišnja inflacija je u decembru 2022. i januaru 2023. bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji, ali i manja u Srbiji nego u nekim zemljama Evropske unije.

U decembru 2022. i januaru 2023. međugodišnja inflacija je u Srbiji iznela 14,6 odsto, i 15,2 odsto, a 10,4 odsto i 10 odsto u Evropskoj uniji.

U poređenju sa Srbijom veću međugodišnju inflaciju imalo je sedam zemalja Evropske unije u decembru 2022, a šest zemalja Evropske unije u januaru 2023.

Međugodišnja inflacija je u decembru 2022. bila manja u Srbiji nego u Slovačkoj (15 odsto), Poljskoj (15,3 odsto),

Češkoj (16,8 odsto), Estoniji (17,5 odsto), Litvaniji (20 odsto), Letoniji (20,7 odsto) i Mađarskoj (25 odsto).

U januaru 2023. godine međugodišnja inflacija je bila manja u Srbiji nego u Poljskoj (15,9 odsto), Litvaniji (18,5 odsto), Estoniji (18,6 odsto), Češkoj (19,1 odsto), Letoniji (21,4 odsto) i Mađarskoj (26,2 odsto).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U januaru rudarstvo poguralo rast industrijske proizvodnje u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

11. SAD PROTIV EU: Deindustrijalizacija Evrope za početnike
Ko će izaći kao pobjednik iz rata između Rusije i Ukrajine još uvijek je neizvjesno, ali ono što je sigurno jeste da je SAD uknjižila pobjedu nad EU u neobjavljenom ekonomskom ratu. Iz perspektive SAD, Evropska unija je politički i vojno manjinski dioničar u zajedničkom preduzeću, ali ekonomski, pogotovu kada se radi o Njemačkoj, konkurent na globalnom tržištu.

14. POSLEDICE GEOPOLITIČKE KRIZE: Najveća pretnja je sve veća neizvesnost
Uzdrmani lanci snabdevanja, velika energetska kriza, finansijska nestabilnost tržišta, ali i nove opasnosti u sajber okruženju, predstavljaju stvarnost sa kojom će Evropa dočekati 2023. godinu. Najveća pretnja je rastuća neizvesnost jer se kriza sve više produbljuje, ali i u ovako nestabilnim okolnostima pokazalo se da postoje rešenja koja omogućavaju kompanijama da povećaju otpornost na tržišne potrese.

18. POSLOVNE INICIJATIVE ZA „OZELENJAVANJE“ UGLJA: Zločinac na prevaspitavanju
Uporedo sa povratkom otpisanih energenata, naočito uglja, sada su počele da privlače pažnju i kompanije sa idejama koje su do juče predstavljale ekološku jeres. -edna od njih je inicijativa da se ugalj „ne pogubi“, već da se nastavi sa njegovim korišćenjem, ali tako da on „pozeleni“, odnosno da se preobrati u ekološki energent.

20. NAJPROFITABILNIJA PREDUZEĆA U SRBIJI 2021. GODINE: Godina kineskih kompanija
Lane je bilo najisplativije raditi sa rudama, metalima i energentima, a prošlu godinu su po ostvarenoj dobiti i prihodima obeležile kineske kompanije koje posluju u Srbiji.

24. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE PREMA KARAKTERISTIKAMA PREDUZEĆA: Zavisni od malog broja velikih firmi
Prošle godine, preko dve trećine učesnika u izvozu je plasiralo na strana tržišta proizvode ili usluge u vrednosti do 100.000 evra, dok je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra. Najveće kompanije brojčano su zastupljene sa nešto više od 2% među izvoznicima i uvoznicima, ali one opredeljuju preko 62% ukupne vrednosti u izvozu i gotovo 47% ukupne vrednosti u uvozu.

26. INFLACIJA POVEĆAVA REGIONALNE RAZLIKE U SRBIJI: Najveći udar na najsiromašnije
Svi problemi koje sadašnja inflacija sa sobom donosi posebno pogađaju nerazvijene regione, zbog niskih zarada i male kupovne moći. U Srbiji su razlike između regiona izuzetno velike, jer se nažalost o tome dugo ne vodi računa. „Nije dovoljno samo u nerazvijeno područje dovesti jednog investitora koji će zaposliti 50 ljudi. Država može da pomogne investitoru, ali kako pomoći, recimo, mladom bračnom paru koji bi otišao da živi tamo“ O tome mora da se razmišlja“, ističe u razgovoru za B&F profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović.

30. STANDARDIZACIJA U DOMAĆOJ PRIVREDI: Pasoš za nova tržišta
Preduzeća u Srbiji kao glavni motiv za uvođenje standarda navode veće mogućnosti za izvoz i podizanje konkurentnosti. Najveće koristi vide u boljem proizvodu ili usluzi, tehnološkom napretku, većoj prodaji i poverenju klijenata, kao i u lakšoj kontroli kvaliteta kod dobavljača i podizvođača. Najveće zamerke se odnose na domaće tržište, gde je cena bitnija od kvaliteta i bolje prolazi konkurencija koja ne poštuje bilo kakve standarde.

32. ŠTA SU ZAPRAVO ZELENI POSLOVI: Radna mesta koja svako tumači različito
Premda se o zelenim poslovima stalno govori kao o poslovima budućnosti i od kompanija se očekuje da forsiraju takva radna mesta, i dalje ne postoji saglasnost u svetu oko toga šta oni zapravo podrazumevaju, niti jedinstvena međunarodna klasifikacija ovakvih zanimanja. Preduzeća u Srbiji kao prioritet u zelenom poslovanju ističu manju potrošnju energije i sirovina. Među traženim zelenim profilima prednjače stručnjaci za automatizaciju logističkih sistema, laboratorijski tehničari, vozači elektrovozila, radnici za reciklažu sirovina, kao i oni za rad na automatizovanoj opremi za proizvodnju baterija koja ne ugrožava životnu sredinu.

36. DECENIJA PRIMENE TRANSFERNIH CENA U SRBIJI: Šta pokazuju iskustva iz prakse?
Imajući u vidu da primena OECD principa nije ekonomična niti pogodna za sve zajmove, kao i praktične probleme u primeni propisanih stopa koje određuje Ministarstvo finansija, potrebno je ažurirati propise u oblasti transfernih cena, naročito u situaciji kada se povećava inflacija i rastu kamatne stope.

38. PROMENE U UPRAVLJANJU FINANSIJAMA: Predviđanje rizika, umesto saniranja posledica
Danas je vidljivo da finansijsko poslovanje dobija sve veći značaj u donošenju poslovnih oduka, odnosno da postoji potreba da se u uslovima brzih promena na tržištu predvide poslovni rizici i, ako je moguće, da se oni preduprede. Budućnost finansija će, stoga, odrediti četiri ključne promene: brža i efikasnija tehnološka rešenja, preraspodela radnih sati, nove veštine i drugačija uloga finansijskog direktora.

42. UTICAJ MAKROEKONOMSKIH FAKTORA NA STOPU NEIZMIRENJA OBAVEZA: Skriveni pokretač nenaplativih kredita
Stanje u privredi bitno utiče na izmirivanje kreditnih obaveza, ali je uticaj makroekonomskih kretanja na rizik od uvećanja nenaplativih kredita manje vidljiv i teže ga je izmeriti. Makroekonomski faktori za koje je nedvosmisleno statistički dokazano da utiču na stopu neizmirenja obaveza su: kurs dinara, BDP, inflacija, Euribor i stopa nezaposlenosti. Zato se bankama preporučuje da obavezno ugrade ove faktore u modele za procenu kreditnog rizika i ispravku vrednosti.

Sektorske analize privrede

48. Poljoprivreda, tabele
49. POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA SVE MANJA A SVE SKUPLJA: Pretežno kolebljivo
Zbog rata u Ukrajini, energenti, hrana za stoku i đubrivo su sve skuplji, setva je sve siromašnija, a poljoprivredu je u ovoj godini dodatno ugrozila ekstremna suša. Ali kretanja u poslednjoj deceniji pokazuju da problemi u domaćoj poljoprivredi ne počinju od ove godine i da je uprkos rastu izvoza, većina drugih pokazatelja u padu. Prošle godine je smanjen i obim izvezene robe, ali je vrednost uvećana zbog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu.

52. Energetika, tabele
53. DODATNO POGORŠANJE U ENERGETSKOM SEKTORU: Deficit raste, odlivaju se investicije
Troškovi uvoza energije povećali su se prošle godine za polovinu, dostigavši 1,9 milijardi evra. Ove godine, uvoz energenata je porastao za skoro 113%, na blizu 4,1 milijarde evra i čini više od petine ukupnog uvoza. Deficit u ovom sektoru raste, kao i odliv investicija.

56. Građevinarstvo, tabele
57. REVIDIRANJE PROGNOZA O RASTU GRAĐEVINARSTVA: Zakazala privatna ulaganja
Kako se približava kraj godine, tako se smanjuju domaće prognoze o rastu građevinske industrije u ovoj godini, dok strane analize predviđaju da će građevinsko tržište u Srbiji zabeležiti pad ove i naredne godine. Ocene o tome šta je presudno za negativna kretanja su, međutim, iste – glavni „krivci“ su vrtoglav rast cena repromaterijala i nepredvidljivost troškova u gradnji, pa shodno tome i primetna oseka u privatnim ulaganjima.

60. Građevinski materijali, tabele
61. NESTABILNO TRŽIŠTE GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Cene gasa guše proizvodnju
Cene građevinskih materijala uporno rastu već dve godine, posebno onih u čijoj proizvodnji se troši mnogo gasa i struje, kao što su betonsko gvožđe, aluminijum, cement i opekarski proizvodi. Iako je ova industrija počela da se oporavlja prošle godine, a izvoz nastavio da raste i u ovoj godini, zvanični podaci i informacije iz privrednih udruženja upozoravaju da može doći do smanjenja proizvodnje keramičkih pločica, opekarskih proizvoda i crepa zbog rasta cena gasa.

64. Prehrambeni proizvodi, tabele
65. PREHRAMBENA PROIZVODNJA IZMEĐU SKOKOVA I PADOVA: Jestivi rolerkoster
Prehrambena industrija nikako da dostigne obim proizvodnje koji je u poslednjih petnaest godina bio najveći još davne 2007. godine. Proizvodnja varira iz godine u godinu, ali i profitabilnost usled velike zavisnosti ove privredne grane od rezultata u poljoprivredi i strukture proizvođača u kojoj dominiraju mikro firme. Prošle godine, prehrambeni sektor je ostvario skromno povećanje proizvodnje, a ove godine su vidljive velike oscilacije iz meseca u mesec. Proizvođači hrane su lane ostvarili suficit od jedne milijarde evra, dok ove godine izvoz pada, na šta je uticala i zabrana izvoza pojedinih namirnica.

70. Proizvodnja pića, tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA NAJVIŠE IZVOZE U REGION: Tečna diplomatija
Industrija pića je prošle godine počela da se oporavlja od posledica pandemije, ali ove godine beleži najniži rast proizvodnje u prehrambenoj industriji. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, cene pića su porasle za 5,8%, što je i dalje znatno ispod prosečnog rasta cena na nivou celog sektora. Izvoz pića je u istom periodu činio preko 6% ukupnog izvoza prehrambene industrije, a najveće količine se plasiraju u zemljama regiona, bilo da je reč o bezalkoholnim pićima, vodi, pivu ili vinu.

74. Trgovina na veliko i malo, tabele
75. TRGOVCI I RAST CENA: Inflacija daje i uzima
Trgovinski promet je uvećan u svim segmentima u poslednjih pet godina, a prošla je naročito bila uspešna za trgovinu na malo jer je rast iznosio 16,1%, na šta je svakako uticala i inflacija. Stručnjaci ipak upozoravaju da bi pad standarda građana mogao značajno da umanji promet u maloprodaji, što je već vidljivo u kretanjima u tekućoj godini.

80. Farmacija, tabele
81. FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SVE VIŠE UVOZI LEKOVE: Strane investicije u zdravstvo „na kašičicu“
Proizvođači lekova u Srbiji uvećavaju proizvodnju a ove godine i izvoz, ali uvoz raste mnogo brže u poslednjih osam godina. Deficit je lane iznosio 1,3 milijarde evra, a u prvoj polovini tekuće godine oko 554,5 miliona evra i bio je najveći u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni farmaceutskog i medicinskog sektora. Pri tom, priliv stranih direktnih investicija u celokupno domaće zdravstvo je zanemarljiv – tokom poslednjih pet godina je iznosio 131,3 miliona evra, a prošle godine svega 3,4 miliona evra.

84. Metalska i elektro industrija, tabele
85. SVE VEĆI SPOLJNOTRGOVINSKI DEFICIT U METALSKOJ I ELEKTRO INDUSTRIJI: Veliki izvoznik, još veći uvoznik
Metalska i elektro industrija je prošle godine privuka 12% ukupnih stranih direktnih investicija, povećala zaposlenost za 7% i ostvarila izvoz u vrednosti od 7,3 milijardi evra, što je za skoro 28% više u odnosu na 2020. godinu. Izvoz je porastao i u prvoj polovini ove godine i činio je skoro trećinu ukupnog izvoza Srbije, ali je spoljnotrgovinski deficit, koji raste iz godine u godinu, lane dostigao blizu 1,2 milijarde evra, a tokom prvih šest meseci tekuće godine 932,2 miliona evra.

88. Motorna vozila, tabele
89. PAD IZVOZA AUTOMOBILA, RAST IZVOZA KOMPONENTI: Mi pravimo delove, drugi ih sklapaju
Dok je izvoz vozila pao za trećinu u prvih devet meseci tekuće godine zbog zatvaranja Fijatove fabrike u Kragujevcu, izvoz delova je porastao 77%. Mada se i dalje nalazi na listi najvećih srpskih izvoznika, Fijat je prošle godine uvećao gubitak za 63% i bio je sedmi na listi najvećih gubitaša.

92. Proizvodnja gume i plastike, tabele
93. DVOJAKI REZULTATI SEKTORA GUME I PLASTIKE: Oslonac na gumama
Posle prve pandemijske godine, kada je sektor proizvodnje gume i plastike zabeležio pad, u 2021. je došlo do oporavka proizvodnje i izvoza, pre svega zahvaljujući ostvarenim rezultatima u proizvodnji guma. Od početka 2022. godine, pada obim proizvodnje i doprinos ove industrije bruto domaćem proizvodu, ali raste njeno učešće u ukupnom izvozu.

98. Turizam i hotelijerstvo, tabele
99. POSLOVANJE U TURIZMU RASTE SPORIJE OD BROJA TURISTA: Težak put do likvidnosti
Mada je broj turista, naročito stranaca, počeo značajno da se povećava prošle godine, a u tekućoj godini je taj rast još intenzivniji, mnogi privrednici u ovoj delatnosti i dalje su u gubicima.

102. Informacione tehnologije, tabele
103. DVE STRANE IT INDUSTRIJE: Zamalo pa raj
Kada bi se sudilo samo prema rastu izvoza naše IT industrije i rastu plata u ovoj delatnosti, u Srbiji bi vladao raj. Zvaničnici, međutim, nikada ne spominju da domaće IT tržište raste gotovo tri puta sporije od izvoza IT usluga, te da prema jednom od najuticajnijih globalnih indeksa NRI, koji meri doprinos IT industrije digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne privrede, Srbija ne napreduje, već nazaduje.

106. Telekomunikacije, tabele
107. TELEKOMUNIKACIONI OPERATERI POD PRITISKOM INFLACIJE I RASTUĆIH KAMATA: Prezaduženost najvećih igrača stiže na naplatu
Globalna telekomunikaciona industrija pokazala je zavidnu otpornost tokom pandemije, potom zabeležila i ubrzani rast, ali aktuelna inflacija i pritisak recesije prete da preokrenu takav trend. Ovi uticaji osetiće se i kod nas, naročiti u situaciji kada dva najdominantnija učesnika na domaćem tržištu telekomunikacija ulaze u period rastućih kamata sa više nego prenapregnutom finansijskom strukturom.

110. Banke, tabele
111. BANKARSKI SEKTOR U PRVOJ POLOVINI 2022. GODINE: Više kamate poduprle rezultate i raspirile strahove
Odustajanje vodećih centralnih banaka u svetu od nultih kamata omogućilo je komercijalnim bankama da počnu sa ubiranjem većih profita od kreditiranja. Sreću bankara, međutim, kvare intenzivan rast kamata i sve jači recesioni pritisci. Oni bi veoma lako mogli doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke koji se trenutno i ne naziru u bilansima domaćih banaka.

116. Osiguranje, tabele
117. UTICAJ NOVIH SVETSKIH KRETANJA NA INDUSTRIJU OSIGURANJA: Kako će osiguravači osigurati sopstvenu budućnost?
Osiguravači se već suočavaju sa novim rizicima usled klimatskih promena, sa novom konkurencijom u vidu tehnoloških kompanija i sve zahtevnijim klijentima. Sada je na pomolu i zaokret od globalizacije ka nacionalnim ekonomijama, što će posebno uzdrmati one osiguravače koji posluju na jedinstvenim tržištima, poput evropskog. Zato svetski stručnjaci postavljaju pitanje da li će osiguravači u budućnosti moći da rastu ako se ne okrenu drugačijim poslovnim prioritetima, i po cenu da ne dosegnu željenu profitabilnost.

Čovek se uči dok je živ

124. ODNOS KOMPANIJA PREMA KLIJENTIMA: Kupac nije hodajući novčanik
Ako bismo se oslonili samo na promotivne sadržaje koje kompanije plasiraju o sebi u javnosti, onda bismo stekli utisak da njihova uprava i zaposleni toliko brinu o potrošačima, da provode besane noći razmišljajući samo o njihovim potrebama. Praksa to demantuje, tvrdi konsultant za poslovnu strategiju Svjatislav Birjulin.

125. ŠTA SU STVARNE POTREBE KLIJENATA: Da ste vi kupac sopstvenih proizvoda, šta biste najviše želeli?
Već mnogo godina molim preduzetnike i top menadžere da nabroje osnovne segmente svojih potrošača i njihove potrebe. I, osim retkih izuzetaka, ovo pitanje uvek izaziva teškoće. Kad bih ja bio investitor, nikada ne bih uložio novac u kompaniju čije rukovodstvo ne može u „po dana-u po noći“ jasno i glasno da nabroji osnovne tipove svojih klijenata i njihova očekivanja. Najbolje kompanije, koje posle preuzmu tržište od onih koji se ne udubljuju u potrebe klijenata, razmišljaju drugačije, ističe Svjatislav Birjulin.

Vremeplov

128. POTROŠAČKA KORPA U SRBIJI PRE PRVOG SVETSKOG RATA: Skupa svinjetina, jeftin sapun
Srpske vlasti su uvele redovno praćenje cena 1862. godine. U tom periodu, ni u svetu ni kod nas nije bilo visoke inflacije, ali su cene namirnica u tadašnjoj potrošačkoj korpi za nepunih pola veka porasle u Srbiji za oko 60%. Cena ćumura se nije menjala, svinjetina je najviše poskupela, a pojeftinili su pasulj, sveće i sapun. Država i pekari su se i u to vreme svađali oko cene hleba.

Biznis top 2021/22. tabele

Liste najvećih preduzeća u Srbiji:

132. PO DOBITI
136. PO POSLOVNOM PRIHODU
140. PO OKRUZIMA (PO DOBITI, PO POSLOVNOM PRIHODU)

Чланак Biznis top 2021/22 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslovna aktivnost je intenzivirana, te je ukupno 106.219 privrednih društava zapošljavalo 1.261.765 radnika, pri čemu je broj zaposlenih za 34.312 radnika bio veći nego prethodne godine. Ukupni prihodi su realizovani u iznosu od 14.772.756 miliona dinara, a ukupni rashodi od 13.936.741 milion dinara i uvećani su za 20,4% odnosno 18,5% na godišnjem nivou. Njihov najveći deo je ostvaren obavljanjem poslovne aktivnosti (poslovni prihodi 14.358.325 miliona dinara i poslovni rashodi 13.451.608 miliona dinara).

U 2021. godini privredna društva beleže rast profitabilnosti, uz pozitivan neto rezultat od 686.644 miliona dinara, koji je veći za 81,1% u odnosu na prethodnu godinu, a generisan je prevashodno zahvaljujući uspešnom obavljanju primarne delatnosti. Pri tome, neto dobitak je značajno povećan (44,7%) i iznosi 962.736 miliona dinara, dok je neto gubitak smanjen (3,6%), na iznos od 276.091 milion dinara.

Posmatrano prema sektorima, većina njih je uspešno poslovala, te osim dva koja su iskazala gubitak, svi ostali beleže pozitivan neto rezultat. Najveći ukupan dobitak ostvarila su privredna društva u sektorima: S-Prerađivačka industrija (208.122 miliona dinara), G-Trgovina na veliko i malo… (170.703 miliona dinara), V-Rudarstvo (79.741 milion dinara), F-Građevinarstvo (58.427 miliona dinara) i J-Informisanje i komunikacije (54.655 miliona dinara). Negativan neto rezultat su realizovali sektori D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (6.361 milion dinara) i I-Usluge smeštaja i ishrane (889 miliona dinara).

Privredna društva zbirno, poslovala pozitivno

Privredna društva svih veličina su na zbirnom nivou poslovala pozitivno, s tim da su najveći doprinos ukupnoj profitabilnosti dali veliki sistemi (274.687 miliona dinara), zatim srednja (236.203 miliona dinara), mala (159.435 miliona dinara) i mikro društva (16.320 miliona dinara).

Javna preduzeća su 2021. godinu završila sa negativnim neto rezultatom od 7.353 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su ostvarila dobitak, a gubitak su iskazala i privredna društva u stečaju i likvidaciji ‒ 21.438 miliona dinara.

Sto društava sa najvećim poslovnim prihodima ostvarilo je 28,7% tih prihoda na nivou privrede, dok je sto najprofitabilnijih društava generisalo 39,3% ukupnog neto dobitka privrede. Istovremeno, STO NAJ… privrednih društava prema neto gubitku iskazalo je preko polovine gubitka cele privrede.

Finansijski kapaciteti privrednih društava su ojačali, pri čemu je rast poslovne imovine i kapitala praćen padom gubitka, a finansijska struktura je nešto popravljena, što pokazuju i blagi pozitivni pomaci u kretanju indikatora zaduženosti i likvidnosti.

Najveći kapacitet se nalazi u sektoru Prerađivačka industrija

Poslovna imovina na kraju 2021. godine iznosi 19.158.120 miliona dinara i povećana je za 11,5% na godišnjem nivou. Istovremeno, kapital je vredeo 8.835.407 miliona dinara, a ukupne obaveze 11.867.466 miliona dinara, pri čemu beleže gotovo ujednačen rast (10,0% odnosno 10,2%), dok je ukupan gubitak iskazan u iznosu od 3.713.542 miliona dinara, smanjen za 1,9%. Posledično, sopstveni izvori finansiranja su uvećani za 13,8% i iznose 7.260.564 miliona dinara, što se odrazilo na blagi pad zaduženosti (racio sopstvenog kapitala je porastao sa 37,2% na 38,0%, a stepen ukupne zaduženosti opao sa 1,69 na 1,63).

Sa najvećim finansijskim kapacitetima ističe se sektor S-Prerađivačka industrija, u okviru koga je skoncentrisano više od petine poslovne imovine i kapitala (4.182.077 miliona dinara odnosno 1.954.111 miliona dinara). U tom sektoru je pribavljeno nešto manje od četvrtine pozajmljenih izvora finansiranja (2.784.190 miliona dinara), a on je raspolagao i sa najviše sopstvenog kapitala (1.390.556 miliona dinara), koji u ukupnim izvorima finansiranja učestvuje sa 33,3% (prethodne godine 30,7%), te je i stepen ukupne zaduženosti opao (sa 2,26 na 2,00).

Vredne finansijske resurse koristio je sektor G-Trgovina na veliko i malo… (3.166.529 miliona dinara poslovne imovine i 1.318.126 miliona dinara kapitala), pri čemu je blago popravljena finansijska struktura (racio sopstvenog kapitala je povećan sa 30,4% na 31,6%, a stepen ukupne zaduženosti je smanjen sa 2,29 na 2,17).

Prema finansijskim kapacitetima velike vrednosti ističe se i sektor F-Građevinarstvo (2.524.894 miliona dinara imovine i 949.167 miliona dinara kapitala), s tim da je nivo zaduženosti iz prethodne godine gotovo nepromenjen (stepen ukupne zaduženosti 2,28). I sektor D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija je angažovao velike finansijske resurse (poslovnu imovinu od 2.035.583 miliona dinara i kapital od 1.174.895 miliona dinara), pri čemu je usled intenzivnog rasta ukupnih obaveza (20,8%) stepen ukupne zaduženosti povećan u odnosu na prethodnu godinu (0,85 naspram 0,73), ali je zadržana finansijska stabilnost (racio sopstvenog kapitala 54,1%).

Gledano sa aspekta veličine, veliki sistemi su raspolagali sa najvećim delom finansijskih kapaciteta (43,6% ili 8.351.733 miliona dinara poslovne imovine i 49,5% ili 4.373.713 miliona dinara kapitala). Oni su koristili više od trećine pozajmljenih izvora finansiranja na nivou privrede, pri čemu je stepen ukupne zaduženosti 0,96. Кao i prethodne godine, mikro društva su poslovala sa narušenim finansijskim položajem, budući da je vrednost gubitka bila veća od kapitala.

Poslovnu imovinu i kapital velike vrednosti posedovala su javna preduzeća (2.741.663 miliona dinara i 1.733.532 miliona dinara), koja su se tokom 2021. godine pojačano zaduživala, te je stepen ukupne zaduženosti porastao sa 0,56 na 0,64.

Gubitak smanjen za 1.9 odsto

Ukupan gubitak privrednih društava na kraju 2021. godine iskazan je u iznosu od 3.713.542 miliona dinara i smanjen je za 1,9% u odnosu na prošlogodišnji. Od toga gubitak iznad visine kapitala čini 1.544.754 miliona dinara, što je za 3,6% manje nego prethodne godine. Pad gubitka odrazio se i na opadanje stope izgubljenog kapitala, sa 37,2% na 33,8%.

Najveći deo gubitka kumuliran je u sektorima C-Prerađivačka industrija (1.098.233 miliona dinara), G-Trgovina na veliko i malo… (581.464 miliona dinara), F-Građevinarstvo (397.876 miliona dinara) i D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (369.524 miliona dinara). Sa najvišom stopom izgubljenog kapitala od 53,2% poslovao je sektor I-Usluge smeštaja i ishrane.

Nešto manje od polovine gubitka iskazala su mikro privredna društva (1.767.171 milion dinara), a kod njih je i stopa izgubljenog kapitala najviša ‒ 104,3%. I velika društva su kumulirala visok gubitak (1.042.565 miliona dinara), s tim da je kod njih stopa izgubljenog kapitala najniža (19,7%).

Gubitak beleže javna preduzeća

Javna preduzeća beleže ukupan gubitak od 486.573 miliona dinara (gubitak iznad visine kapitala 56.263 miliona dinara), a znatno veći gubitak nose privredna društva u stečaju i likvidaciji ‒ 1.271.813 miliona dinara ili preko trećine ukupnog gubitka privrede (gubitak iznad visine kapitala 932.171 milion dinara).

Poslovanje privrednih društava u 2021. godini pratilo je smanjivanje finansijskih neravnoteža, te je negativan neto obrtni kapital iskazan u visini od 19.898 miliona dinara, što čini 4,2% tog kapitala prethodne godine. Pored toga, pri postojećem obimu poslovnih aktivnosti, za pokriće stalne imovine i zaliha je nedostajalo 2.688.872 miliona dinara, a to je za 2,9% manje nego u prethodnoj godini. Iako je likvidnost ostala kao jedan od problema koji nije prevaziđen, na pozitivne pomake u tom segmentu ukazuje porast racia opšte likvidnosti na 1,00 (u 2020. godini 0,94) i racia tekuće likvidnosti na 0,65 (u 2020. godini 0,62).

Finansijske neravnoteže su najviše ispoljene u sektoru D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, u kome negativan neto obrtni kapital iznosi 207.347 miliona dinara, dok je za pokriće stalne imovine i zaliha u potpunosti nedostajao dugoročni kapital u vrednosti od 282.822 miliona dinara. Visok negativan neto obrtni kapital u iznosu od 132.868 miliona dinara iskazao je i sektor N-Saobraćaj i skladištenje, pri čemu je za optimalno finansiranje nedostajalo 168.538 miliona dinara dugoročnog kapitala. Sa najvećim pozitivnim neto obrtnim kapitalom od 395.785 miliona dinara poslovao je sektor G-Trgovina na veliko i malo…, a za razliku od prethodne godine i sektor S-Prerađivačka industrija beleži pozitivan neto obrtni kapital od 94.139 miliona dinara. Ovim sektorima je za pokriće stalne imovine i zaliha nedostajalo 415.767 miliona dinara odnosno 762.685 miliona dinara dugoročnog kapitala.

Mikro privredna društva su iskazala negativan neto obrtni kapital

Posmatrano prema veličini, samo mikro privredna društva su iskazala negativan neto obrtni kapital, koji iznosi 789.323 miliona dinara, a njima je za finansiranje stalne imovine i zaliha nedostajao dugoročni kapital u vrednosti od 1.343.164 miliona dinara. Najveći pozitivan neto obrtni kapital je kod malih privrednih društava, kod kojih iznosi 477.073 miliona dinara, a pri tome manjak dugoročnog kapitala za stabilno poslovanje bio je 176.865 miliona dinara.

Javna preduzeća beleže negativan neto obrtni kapital od 249.908 miliona dinara, dok im je za optimalno finansiranje celokupne imovine i zaliha nedostajalo 341.023 miliona dinara dugoročnog kapitala. Кod privrednih društava u stečaju i likvidaciji negativan neto obrtni kapital iznosi 828.957 miliona dinara, pri čemu je nedostatak dugoročnog kapitala za finansiranje stalne imovine i zaliha bio 899.514 miliona dinara i čini trećinu nedostajućeg dugoročnog kapitala cele privrede.

Чланак APR: U 2021. godini privreda poslovala pozitivno u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država se ni sama ne pridržava zakonskog roka od 60 dana za plaćanje, koji je sama propisala kada posluje sa firmama i pojedincima, pa oni plaćanje najčešće mogu da očekuju nakon više od četiri meseca.

Sagovornici Danasa tvrde da firme nastavljaju da posluju sa državnim ustanovama i javnim preduzećima i pored toga, jer u državi ipak imaju pouzdanog partnera. S druge strane, razloge za ovakvu visinu duga kao i kašnjenja u isplati, stručnjaci vide u lošem planiranju i upravljanju finansijama, ali i visokoj i nekontrolisanoj korupciji.

Nasleđeni problem i praksa koja već godinama unazad traje

– To nije ništa novo i traje već duže vremena, a najveći problem je što usporava privrednu aktivnost i stvara probleme u likvidnosti. Firme pristaju na to jer nemaju izbora, a sa druge strane, država koliko god da joj dugo treba da izmiri obaveze, ona je relativno pouzdan platiša. Pre ili kasnije, te dugove ćete naplatiti. Jednostavno, to je nasleđeni problem i praksa koja već godinama unazad traje – kaže za Danas Mihajlo Đukić sa Instituta ekonomskih nauka.

On napominje da visina tih dugovanja nije tolika da bi bila osnovni razlog za dalja spoljna zaduživanja države.

– Međutim, treba pogledati podatke o trendovima, ali mi se čini da taj iznos nije trenutno veći nego što je bio prethodnih godina – kaže on.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, navodi više razloga ovakvog stanja državnog duga prema trećim licima.

– Najmanje su dve grupe razloga za to. Najpre loše finansijsko upravljanje i planiranje od strane javnih preduzeća i državnih organa povodom ispunjavanja svojih obaveza prema trećim licima. Morate unapred znati, imati rezervna sredstva za slučaj nekih iznenadnih nepredviđenih troškova – napominje Drašković.

Struktura i opravdanost pojedinih troškova

S druge strane, niko na pravi način ne kontroliše državne institucije o strukturi i opravdanosti pojedinih troškova.

– One nikome ne polažu račune za način ugovaranja i iznose obaveza koje imaju prema trećim licima. Opšte poznate su, ne samo za vreme ove već i prethodnih vlasti, „naduvane“ fakture, neodgovornost i transfer novčanih sredstava iz državnih u privatne tokove. To znači: dogovoreni dobavljači, cene se povećaju, na taj način se izvrši pranje novca, niko to ne kontroliše. Državna revizorska institucija kontroliše samo formalno, zakonski okvir, da li je postojala odluka, plan, ugovor. Ali ne kontrolišu, niti imaju mehanizam kontrole, da li neka usluga ili dobro koje je isporučeno državnoj instituciji, ima opravdanu i konkurentnu cenu, tim pre što je sada sistem javnih nabavki više forma nego suština. To je mehanizam otvorenih slavina za igranke, na koji najbolje ukazuje promena ključnih dobavljača u velikim javnim preduzećima i ustanovama, nakon promene vlasti. To je jasan indikator te „igranke“. Nemamo mehanizam kontrole cena i kvaliteta usluga. Naravno, postoje hitne intervencije, pogotovu u zdravstvu, onda nemate vremena, veća je šteta za zdravstveni sistem da ne kupite nego ako kupite po višoj ceni, kada je nenadana situacija. To je suština, ali istovremeno i kompletan mehanizam koji je postao navika u ovoj zemlji – objašnjava Drašković.

Pita da li je neko, nakon nedavne promene vlasti u Beogradu, saopštio tajni podatak koliko je koštao spomenik Stefanu Nemanji.

– Koliko još imamo stvari vezanih za javni gradski prevoz, za investiranje u opravku puteva, za gradnju velikih infrastrukturnih objekata, a da ne znamo koliko su koštale. Da li bi u nekakvoj normalnoj konkurenciji kilometar autoputa, na pogodnim terenima, trebalo da iznosi 12 ili 14 miliona evra – pita Drašković.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Država se ni sama ne pridržava zakonskog roka od 60 dana za plaćanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Usvojeni zaključak obezbeđuje nesmetano funkcionisanje privrednih subjekata u Republici Srbiji, navedeno je na sajtu Vlade.

Vlada je preporučila JP Elektroprivreda Srbije, snabdevaču koji obavlja rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje, da rezervno snabdevanje nakon 1. septembra 2022. godine obavlja po ceni od 123,5 evra/MWh, bez PDV.

Ovaj zaključak se primenjuje do 19. novembra tekuće godine.

Na sednici je usvojen i Zaključak o ceni električne energije kupcima na komercijalnom tržištu, od 1. septembra do 31. decembra 2022. godine.

Članovi Vlade usvojili su Zaključak o ceni električne energije kupcima električne energije – pravnim licima koja su nosioci odbrambenih tehnologija i članovima grupacije u skladu sa Uredbom o grupaciji odbrambena industrija Srbije, za period snabdevanja od 1. septembra do 31. decembra 2022. godine.

Vlada je preporučila EPS-u da tim kupcima ponudi zaključenje ugovora o snabdevanju po jedinstvenoj ceni električne energije od 86,13 evra/MWh bez PDV-a.

Ovim se obezbeđuje nesmetano funkcionisanje privrednih subjekata u odbrambenoj industriji u Republici.

Cena električne energije za građane ostaje nepromenjena.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Vlada predložila poskupljenje struje za privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.