Home TekstoviB&F Plus Ralf van der Zijden, srpski preduzetnik: Kancelarija na dva točka

Ralf van der Zijden, srpski preduzetnik: Kancelarija na dva točka

by bifadmin

Nijedna kombinacija asocijacija na Holandiju ne može da prođe bez bicikla. Ali Ralf van der Zijden, bar za početak, nije bio iz te priče. Prvi put je iz Haga došao u Srbiju kao student sociologije i međunarodnih odnosa, potom je posećivao Beograd u predahu rada za tamošnji državni i NVO sektor, a onda ipak, sticajem okolnosti postao preduzetnik na dva točka. Od tada se sa srpskom administracijom provodi, kao i njegovi turisti na biciklističkim turama po glavnom gradu – promenljivo grbavo.

Ralf van der Zijden je zavoleo Beograd „na prvi pogled“, a na drugi odlučio da osnuje iBikeBelgrade, kompaniju ukotvljenu na veb prezentaciji koja nudi mogućnost turističkog obilaska Beograda biciklima.
„Posebno me je privukao kulturni identitet grada, ali i to što su u Srbiji još uvek sačuvani neki odnosi i kulturne vrednosti koje su „izumrle“ na Zapadu. S druge strane, imam utisak da je Beograd grad koji se stalno razvija, iz dobrih ali i loših razloga, dok je u Holandiji čini mi se sve već završeno i kompletirano, da ne kažem dosadno“, kaže Van der Zijden.

Pre četiri godine, odlučio je da se u potpunosti preseli u Beograd i postane nezavisan u poslovnom i finansijskom smislu. „Nisam pokrenuo ovaj posao da bih postao nezamislivo bogat, a nisam ni siguran da bi to mogao da postanem u ovoj sferi poslovanja“, kaže kroz smeh. „Hteo sam da zaradim dovoljno da mogu da živim koliko-toliko normalno i pritom doprinesem društveno-korisnom poslovanju kroz zapošljavanje mladih i njihovo podsticanje da se bave preduzetništvom, ali i promocijom biciklizma u zemlji. U tom smislu, profit je samo nužno sredstvo opstanka“, ističe ovaj preduzimljivi Holanđanin u razgovoru za „Biznis & Finansije“.
Krenuo je, kako kaže, sa vrlo malo novca, i sve mu je bilo novo: nikada nije lako otpočinjati sopstveni biznis, a pogotovo ne u tuđoj sredini. Počeo je 2011. godine investirajući samo u vebsajt, kupovinu jednog polovnog bicikla i organizovanje štanda na početnom mestu turističkog obilaska – kod Biblioteke grada i glavnog ulaza na Kalemegdan, na kraju Knez Mihailove ulice. Bicikle za posetioce iznajmljivao je kod sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“ na Dorćolu. To se u međuvremenu promenilo, pa se već ove godine nada da će imati oko 70 sopstvenih bicikala. „Poenta je u tome da ni u jednom trenutku nisam uzeo zajam iz banke, niti se privatno zadužio“, ističe kao važnu činjenicu.

ralf van de ryijden

Pričam ti priču na biciklu

Van der Zijden uglavnom zapošljava domaće studente kao vodiče,. „Do prošle godine to su sve bili Srbi, ali sam onda počeo da unajmljujem i strance koji žive u Srbiji, kako bi upravo oni stranim turistima približili svoj doživljaj Beograda. To iskustveno turističko vođenje je veoma moderno i popularno u svetu i razlikuje se od staromodnog i prenatrpanog često nebitnim detaljima iz prošlosti koje nude polustručni vodiči koji su sve naučili napamet iz knjižica za turiste. Osim edukacije, gostima pružamo i mogućnost veće interakcije, razmene iskustava, pa i zabave“, priča naš sagovornik.

Nikada ranije nije mu padalo na pamet da će se baviti bicklizmom, ali to je nekako došlo spontano – u Holandiji svi voze bicikle, a kada je prvi put došao ovde „biciklistička kultura je bila slabo razvijena“. Sada je već to značajno drugačije, primećuje, jer već prvih lepih dana ove godine, od gužve nije mogao da prođe biciklističkom stazom na Adi Ciganliji.
Osim posetilaca iz inostranstva, u poslednje vreme opaža sve veće interesovanje domaćih posetilaca za turistički bicklizam. Ove godine iBikeBelgrad je ostvario saradnju i sa Muzejom istorije Jugoslavije koji će učestvovati u organizaciji tura za lokalno stanovništvo.
„Sve je više zahteva i za ture van Beograda, pa sam odlučio da se za početak „proširim“ i na Novi Sad, preko novoosnovanog iBikeNoviSad. To je test za mene da vidim koliko sam sposoban da upravljam razgranatim „biznisom“ sa jedne lokacije. Imam još veći plan za širenje, po principu franšizinga, i na druge zemlje i gradove, kao što su Turska i Istanbul. Naravno, ja bih sve vreme ostao stacioniran u Beogradu“, napominje Van der Zijden.

Ko ne bi odustao?

Njegova ljubav prema Beogradu je na stalnoj probi zbog ovdašnjeg tretmana malih preduzetnika. Razlika u započinjanju sopstvenog biznisa u odnosu na rad za druge poslodavce je za njega bila ogromna, štaviše, veća i dramatičnija od preseljenja iz Holandije u Srbiju i postojećih razlika između dve zemlje. „Nisam to očekivao i trebalo mi je neko vreme da se naviknem. U početku nisam znao apsolutno ništa – morao sam da pitam ovdašnje prijatelje za pomoć i unajmim računovođu. Naravno, očekivao sam da su osnovne stvari, kao što je registracija firme, mnogo jednostavnije i makar malo prilagođene strancima koji žele da osnuju svoja preduzeća u Srbiji. Međutim, dobio sam da popunjavam formular na srpskoj ćirilici, a čitava procedura trajala je, umesto obećana 24 sata, nekoliko dana, dok u Holandiji preduzeće možete da osnujete sa tri klika mišem. Ipak, to je prošlo prilično lako, u poređenju sa poteškoćama koje su usledile kasnije. Na stranu što su me svi administrativni radnici pitali zašto osnivam preduzeće u Srbiji“, kaže Van der Zijden.
Iako je egzotiku „kafkijanske administracije“ upoznao još tokom svojih poseta regionu – ipak ga je obaveza da registruje firmu na fizičkoj adresi (koju imaju i drugi preduzetnici), a do nedavno i da istakne svoju firmu – ostavila pomalo zatečenim, jer se zapravo celokupno poslovanje iBikeBelgrade nalazi na jednom jedinom laptopu.

„Iz takvih razloga mogu da razumem mlade ljude koji žele da odu iz zemlje. Okruženje im uopšte nije naklonjeno kada je u pitanju započinjanje sopstvenog biznisa. Želim da poslujem 100% legalno, ali zbog šume nerazumljivih propisa koji često čak nisu međusobno usaglašeni nisam siguran da li je to uopšte izvodljivo. Od takve prakse niko ne profitira, ni država ni privrednici“, upozorava Holanđanin.

U slobodno vreme Van der Zijden se zanima za istoriju Beograda, za najnovije događaje, od Drugog svetskog rata pa zaključno sa bombardovanjem 1999. Ostalo je mnogo zgrada i spomenika iz socijalističkog perioda koji i te kako privlače strance, priča „biciklistički biznismen“, a s druge strane, Novi Beograd, koji je pun takve arhitekture, jedini je i potpuno bezbedan deo grada za bicikliste, što ipak predstavlja problem na ulicama kojima dominiraju vozači. „Prošle godine smo započeli ture i kroz gradski centar što je dovelo do interesantnih situacija: ako nas ima mnogo – a ponekad nas je i po nekoliko desetina u grupi – vozači u saobraćaju nas poštuju i propuštaju, međutim, ako nas je manje od deset niko ne daje ni pet para za našu bezbednost ili saobraćajnu prednost na ulicama“, kaže sagovornik „B&F“.

Tekst je objavljen u aprilskom broju #106 časopisa “Biznis & Finansije”

Pročitajte i ovo...