Od ustanove koja je godinama predstavljala odskočnu dasku za buduće naučne talente, Istraživačka stanica Petnica (ISP) je, sa opadanjem kvaliteta nastave u školama i (ne)dostupnošću učila postala jedino pribežište radoznalih. Danas se u njoj mladi ljudi oboružavaju kritičkim mišljenjem, umećem traženja relevantnih informacija i razlikovanja bitnih od nebitnih činjenica – neophodnim oruđem u karijeri ekonomista, bankara, umetnika, komunikatora, i političara, kaže Nikola Božić, direktor Fonda Petnica. „Vrlo je važno predstaviti modernu nauku onakvom kakva jeste. A svetski trend je da se u mnogim oblastima veoma zanimljivom naukom ne bave samo naučnici na fakultetima i institutima, nego i u razvojnim centrima velikih kompanija”.
Za generacije učenika osnovnih i srednjih škola u zemlji Petnica je bila mesto na kojem su usavršavali svoje talente i pripremali se za naučnu karijeru u zemlji i svetu. Iako nikada nije odustala od te svoje uloge, Petnica je, ulaskom zemlje u krizu, dobila i dopunsku ulogu. “Ranije su škole svojim dodatnim aktivnostima uspevale bar delimično da zadovolje radoznalost i želju učenika za znanjem, bivajući im podrška u dodatnom (samo)obrazovanju i usavršavanju. Petnica je bila logična nadgradnja za izuzetno motivisane učenike i studente. Kako je ekonomska ali i opšta društvena kriza uzimala maha, tako su se škole okretale isključivo prosečnim učenicima. Istovremeno, prestalo je i ulaganje u osnovna obrazovna sredstva, pa se učenje u školama svelo na tablu i knjigu. Tada je Petnica postala pribežište učenika i nastavnika željnih dodatnog učenja i usavršavanja, koje škole više nisu bile u stanju da im pruže”, kaže u razgovoru za „Biznis & Finansije” Nikola Božić, direktor Fonda “Petnica”.
Danas nije nimalo neobično da se pored standardne ponude programa u Petnici nađe program dizajna – discipline koja povezuje nauku, tehnologiju i umetnost, programi iz oblasti komunikologije i veštine prezentacije, finansija, poslovanja berzi i klimatskih promena.
Tokom 32 godine svog postojanja Petnica je pedantno raspoređivala svoju ponudu na prirodne, društvene i tehničke nauke, ali je sadržaj svakog od programa evoluirao i menjao se prema svetskim naučnim trendovima, interesovanjima đaka i sadržajima koje su unosili „Petničari povratnici“, mladi stručnjaci koji su od đaka, izrasli u predavače. „Ne želimo da u inovacijama budemo spori, kao što je to slučaj sa redovnim školskim sistemom”, kaže Božić.
Nauka u kompanijama
Nauka i naučni metod u Petnici nisu sami po sebi cilj, kaže Božić. Usvajanjem naučnog metoda, polaznici treba da nauče da kritički razmišljaju, pronalaze informacije i razlikuju bitne od nebitnih činjenica, i zaključuju. Radeći na samostalnim malim naučnim projektima, osmišljavajući temu istraživanja, birajući metodu rada, realizujući samo istraživanje, oni se uče i samostalnom i timskom radu i razvijaju sebe kao ličnost. To su osobine koje su potrebne i onima koji će sutra biti biznismeni, ekonomisti, umetnici, bankari i političari”, kaže Božić.
I sama Petnica je u tom svom menjanju izoštrila čula za potrebe tržišta. Sa završetkom rekonstrukcije i izgradnje novih kapaciteta u Petnici, i pristizanjem nove moderne naučne opreme, otvorila se mogućnosti za proširenje programskih aktivnosti. „U saradnji sa fakultetima i institutima iz naše zemlje, ali i inostranstva, pokrećemo različite programe za studente. Svi oni pre svega omogućavaju polaznicima da nauče praktične veštine i metode rada na modernoj naučnoj opremi“, kaže Božić. „Ovakve programske aktivnosti osmišljavamo u partnerskom dogovoru sa akademskim institucijama koje su nosilac naučnog kredibiliteta ovih programa. Studentima osnovnih i postdiplomskih studija se na ovaj način daje mogućnost da mnogo pre nego što postanu priznati naučnici intenzivno rade na odgovarajućoj naučnoj opremi i nauče metode koje će im biti potrebne u budućem naučnom radu. Vrata su otvorena i mladim stručnjacima iz različitih kompanija, koji, da nije Petnice, na svojim radnim mestima na početku karijere ne bi mogli da ostvare pristup ovako modernoj opremi.
„Vrlo je važno predstaviti modernu nauku onakvom kakva jeste. A svetski trend je da se u mnogim oblastima veoma zanimljivom naukom ne bave samo naučnici na fakultetima institutima, nego i u razvojnim centrima velikih kompanija“, kaže Božić.
Kad god imaju priliku, organizatori programa pokušavaju da primere dobre prakse prikažu i u ISP, kako bi njeni polaznici dobili potpunu sliku o tome gde se sve naukom danas može baviti. „Neki naši polaznici su zainteresovani za preduzetništvo i povezivanje nauke i tehnologije i biznisa. Petnica je pogodna za ovakvo povezivanje jer ima široku mrežu svojih stručnih saradnika sa jedne strane, i bivših polaznika, koji su, nakon tri decenije postojanja ISP, sada u najboljim poslovnim godinama. Ova mreža ljudi, „Petnički oblak” kako ga nazivamo, je ono što je posebno dobro za bilo kakvo programsko i institucionalno inoviranje”, naglašava Božić.
Odliv mozgova nije uvek gubitak
Najčešći povod za uspostavljanje saradnje sa brojnim kompanijama jesu nekadašnji đaci Petnice koji sada rade u tim kompanijama. Iz želje da pomognu da aktuelni polaznici dobiju priliku da rade u još boljim uslovima, oni se sami javljaju i predlažu saradnju, koja se često ostvaruje u vidu finansijske, ekspertske ili materijalne podrške. Mnogo značajnija je ona saradnja, kaže Božić, koja na sve to podrazumeva i deljenje know-how i predstavljanje tehnoloških i naučnih trendova sadašnjim polaznicima.
Kvalitet smeštaja i moderna oprema omogućavaju ISP da u ponudi ima i međunarodne studentske programe – najčešće letnje škole, radionice i kampove. Nedavno je sa dvonedeljne prakse u laboratorijama u Petnici ispraćena treća grupa studenata sa Univerziteta Dekart u Parizu. Osim toga, ostvareni su i nemački program neuronauka, CERN-ova škola čestične fizike, škola kosmologije sa kolegama iz Trsta i Ciriha. sada ti polaznici predstavljaju most za odlazak naših stručnjaka na usavršavanje u njihove ustanove.
U situaciji kada je već decenijama odliv mozgova iz Srbije odraz sumorne svakodnevice, Božić smatra da ga treba iskoristiti na najbolji mogući način: „Ostali smo u kontaktu sa velikim brojem naših nekadašnjih polaznika koji su sada uspešni u svojim oblastima. Oni su spremni da dođu i održe predavanja, da nam dovedu svoje kolege eksperte, da organizuju programe za srednjoškolce i studente, da nam doniraju komad opreme ili knjige. Ako na ljude koji su otišli gledate kao na vašu podršku iz institucija gde sada rade – a naročito kada su oni veoma spremni da daju podršku u radu sa aktuelnim polaznicima – onda to ne mora biti frustracija. Njihov povratak u zemlju nije jedini način na koji nam oni mogu biti od pomoći.”
broj 111, oktobar 2014.