U Srbiji mnogo toga nedostaje, ali zato imamo višak šansi za razvoj koje će nas, u najmanju ruku, pozicionirati kao regionalnog lidera i balkansko čvorište u svakoj mogućoj oblasti. Samo što pre toga valja razvezati „gordijeve čvorove“ naših navika, nedoslednosti, decenijskih problema i olako obećanih brzina. Nova nada je zaiskrila nedavno u najavi da Srbija intenzivno pregovara sa Kinom da na njeno tržište izvozi mleko i mlečne proizvode. To bi bila odlična ideja kad bi Kina bila bliže, a mi imali razvijenu mlečnu industriju i više ulagali u preradu. Ovakve „sitnice“ mučki potkopavaju već petnaest godina naše specijalne trgovinske odnose sa Rusijom, a prošle godine, u sred trgovinskog rata Rusije i Zapada, uspeli smo da izvezemo manje nego prethodne. Pre toga smo ispustili šansu da započnemo velike investicione projekte u energetici, a završetak Koridora 10, okosnice napretka Srbije i regiona je i dalje – u najavi. Ako je za utehu, bar će kriza biti. Doduše, ovu svetsku baš i nismo iskoristili kao što su nam svojevremeno obećavali, ali uz malo strpljenja dočekaćemo neku drugu. I eto nove šanse za nas.
Periskop
8. Parlamentarni izbori u Turskoj: Kocka je bačena
Jedan dobar izborni rezultat kurdske političke partije pokrenuo je lanac događaja koji je, paradoksalno, stavio političku sudbinu Turske u ruke manjine koja decenijama nije ni o čemu odlučivala. Sada će na osnovu njihovog izbornih rezultata u junu biti donošene ključne odluke.
10. Povratak industrijskih železnica: Prerano otpisane
Industrijske železnice, koje je svojevremno potisnuo drumski saobraćaj, ponovo postaju aktuelne. Dok u Rusiji, koja ima više od 63.000 km industrijskih pruga, kompanije radi smanjenja troškova sve više prodaju svoje železničke linije privatnim operaterima, ovaj vid transporta se ubrzano gradi u arapskim zemljama, a jedan od najvećih ulagača je poznata vazduhoplovna kompanija Etihad.
12. Život na ostrvima: Od raja do kraja
Slika malog ostrva sa palmama na peščanoj obali i smaragdno čistim morem za mnoge je pojam rajskog utočišta od gradske vreve i životnih problema. Neke ostrvske zemlje, naročito one manje, su i poreski rajevi privlačni za brojne biznismene i „biznismene“. Imati sopstveno ostrvo u svetu bogatih pitanje je prestiža. Život „običnih“ ljudi na naseljenim ostrvima širom sveta, međutim, često nije nimalo lak i daleko je od raskošnog.
Biznis
16. Dostupnost inovativnih lekova u Srbiji: Na nivou statističke greške
„Generički lekovi na našem tržištu su veoma kvalitetni, ali nijedna zemlja ne može da funkcioniše tako što će se pacijenti lečiti samo generičkim lekovima, jer od pojave inovativnog leka do njegove kopije protekne bar decenija. To je jako dug period, pogotovo za pacijente obolele od najtežih obolenja, koji nemaju to vreme“, kaže dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, povodom najnovijeg istraživanja koje pokazuje da Srbija u primeni inovativnih lekova dramatično zaostaje za okolnim zemljama.
20. Tomi Rumpf, Perutnina Ptuj Topiko: Pileće meso u ofanzivi
Srpski potrošači jedu gotovo dvostruko manje piletine od evropskog proseka, ali je to jedina vrsta mesa čija potrošnja raste u ovom regionu od početka krize. Kako osvojiti kupce u zemlji u kojoj je svinjetina tradicionalno „neprikosnovena“, za „Biznis & Finansije“ govori Tomi Rumpf, direktor kompanije Perutnina Ptuj Topiko, koja, uz sopstveni kapacitet od oko četiri miliona brojlera godišnje, sarađuje sa više od 60 kooperanata u Srbiji.
22. Izazovi modernog aviosaobraćaja: Nebo postaje tesno
Avionski saobraćaj iz dana uz dan dostupniji je sve većem broju ljudi na planeti, a rezultati ostvareni u ovoj grani, sudeći prema raspoloživim informacijama, sve su bolji – počev od broja prevezenih putnika, preko frekventnosti letova do porudžbina za nove letelice. Uprkos sve većoj gužvi na „stradama“ iznad oblaka, za avione i dalje važi da su najsigurnije prevozno sredstvo, u velikoj meri zahvaljujući skupim sistemima „zaduženim“ da osiguraju optimum bezbednosti.
24. Šta donosi potraga za novim prilikama na tržištu: Konkurencija iz drugih industrija
Sve veći broj direktora u svetu i u Srbiji kao konkurenciju prepoznaju i kompanije iz drugih industrija, ali i sami planiraju ili su već proširili svoje poslovanje na druge delatnosti. Indikativno je da se u pogledu nove konkurencije „u svom dvorištu“ kao najveća pretnja doživljava sektor informacionih tehnologija, koji se, istovremeno, sagledava i kao najatraktivnija prilika za iskorak iz sopstvene industrije u potpuno nove poslove.
Finansije
28. Dugovi i potraživanja iz klirinških sporazuma SFRJ: Zaboravljeni dolar
Klirinški dolar, nekada izuzetno popularna valuta obračuna dugova i potraživanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, naročito u bivšoj Jugoslaviji, pala je u zaborav. U sećanju je imaju samo centralne banke nekadašnjih republika SFRJ, koje i danas beleže naplate potraživanja po osnovu nekadašnjih klirinških sporazuma između Jugoslavije i drugih država. Knjiže se i dugovi, ali im otplata nije dogovorena. Svi ti iznosi su, međutim, gledano u odnosu na ukupni javni dug naše i susednih država – zanemarljivo mali.
30. UNIQA Srbija: Pomak u životnom osiguranju
Mada tržište osiguranja u Srbiji i dalje stagnira, UNIQA Srbija je u prošloj godini ostvarila rast premije životnog osiguranja od gotovo 26 odsto, čemu doprinosi i sve bolja saradnja sa bankama. Matematičke rezerve, ostvarene po osnovu rasta premije životnog osiguranja, u Srbiji se uglavnom ulažu u dugoročne obveznice, zbog manjka odgovarajućih finansijskih instrumenata za investiranje.
32. Finansiranje lokalne samouprave: Novac je tamo negde
Jedan od najizdašnijih prihoda gradova i opština je porez na imovinu. Veliki broj nekretnina u Srbiji, međutim, nije ni popisan, niti je zaveden u poreskoj evidenciji. Ažuriranje baze podataka o nekretninama, odnosno veći obuhvat pri oporezivanju, mogao bi možda da da približno slične rezultate kao i povećanje poreza na imovinu, procenjuju analitičari.
34. Tržište luksuzne robe: Nadmetanje za „masnu“ zaradu
I pored neprekidnog rasta tržišta luskuzne robe koje trenutno broji oko 300 miliona potrošača, sve veći broj kupaca iz zemalja u razvoju, uticaj interneta i globalnog turizma, menjaju načine poslovanja u ovoj industriji. Vodeći igrači učestalo ulaze na srodna tržišta, s obzirom da im turbulentno poslovno okruženje smanuje mogućnosti da zadrže lagodnu poziciju koja obezbeđuje „masne“ profitne margine.
Temat: Razvojne šanse Srbije – Sve smo mogli mi
39. Izvoz mleka i mlečnih proizvoda u Kinu kao šansa: Kiselo mleko na putu svile
Kinesko tržište mleka i mlečnih proizvoda od 2008. raste po stopi od 40 odsto godišnje, a njeni nekada siromašni stanovnici danas spremno troše na adaptirano mleko za decu, sireve, jogurt ili sladoled. Mogu li naši proizvođači da osvoje delić kineskog mlečnog tržišta? Nažalost, teško da je to moguće, kažu stručnjaci. Za utehu objašnjavaju da bi izvoz značajnijih količina domaćeg mleka i prerađevina u Kinu bio neisplativ sve i da je domaće tržište potpuno sređeno, a stočarstvo u usponu – kao što nije.
42. Investicije u energetici kao šansa: Milijarde u vetru
Bez obzira na to da li su uzroci nedostatak novca, neozbiljni partneri, komplikovane biroktratske procedure ili geostrateška situacija, Srbija je ispustila šansu da u prethodnim godinama započne velike investicione projekte u energetici, pokrene privredu i iskoristi centralnu poziciju u regionu da postane energetsko čvorište.
44. Koridor 10 kao šansa: Nije sve u novcu
Gotovo dve decenije prošle su otkad su obelodanjeni planovi za gradnju Koridora 10 kroz Srbiju, koji je trebalo da bude okosnica napretka zemlje i regiona, kao i glavna saobraćajna spona između zapadne Evrope i Bliskog istoka. Danas niko više i ne postavlja pitanje kada će ovaj projekat u Srbiji konačno biti završen, već da li će uspeti da ponese davno obećanu „titulu“ nosioca nacionalnog razvoja.
46. Specijalne veze sa Rusijom kao šansa: Što šira vrata, to uži prolaz
Suprotno očekivanjima da će Srbija profitirati u trgovinskom ratu između Rusije i zapadnih zemalja, prošlogodišnji izvoz u Rusiju je bio manji u odnosu na prethodnu godinu, a nema osnova ni za veća očekivanja od najavljenog bescarinskog izvoza vozila „fijat“ iz Kragujevca. Čak i da iz Rusije stigne politički signal da su srpskim proizvodima širom otvorena vrata, bez većih ulaganja i ozbiljnije pripreme izvoza nerealno je očekivati da Srbija smanji trgovinski deficit sa Rusijom, odakle uvozi oko 90 odsto potrebnih količina nafte i gasa, što je i najveća uvozna stavka.
48. Kriza kao šansa: Do uspeha tri putića
Svetska, grčka pa ukrajinska – Srbija je imala tri „prilike“ da krizu iskoristi kao razvojnu šansu. Domaća privreda, međutim, u međuvremenu je obolela od holandske bolesti, ali makar nije zaigrala grčki sirtaki. Brzi i održivi razvoj je, ipak, i dalje samo u najavi umesto u realizaciji.
Intervju
50. Ksenija Đorđević, arhitekta: Realnost je zavodljivija od crteža
„Mislim da je jako bitno za svakog arhitektu da provede određen broj sati na gradilištu, zato što mogućnost da pratiš kako se projekat razvija i kako će izgledati u budućnosti u potpunosti menja način razmišljanja. To je, ujedno, veoma zavodljiva situacija – kada se ono što si crtao i projektovao realizuje pred tvojim očima“, kaže Ksenija Đorđević, mlada beogradska arhitektica koja je prvi posao dobila još pre diplomiranja i čiji arhitektonski potpis danas nose prestižni objekti u Beogradu i inostranstvu.
Skener
54. Inovacije u tradicionalnoj proizvodnji: Čaj može i da se gricka
Čajevi za grickanje ili čajevi u kašičicama su samo neke od inovacija u domaćoj proizvodnji čajeva, bez kojih, iako je reč o delatnosti sa dugom tradicijom, nema daljeg tržišnog rasta. Na žalost, kod nas se i dalje rađe ulaže u trgovinu tuđim proizvodima, nego u inovativnu proizvodnju.
56. Seoska hrana iz supermarketa: Neka ostane među nama
Bez obzira na regionalne razlike, primetno je da pružaoci usluga u ruralnom turizmu u Srbiji i dalje uveliko zavise od snabdevanja hranom iz supermarketa ili čak oklevaju da se bave služenjem hrane. Razlog je što razvoj ruralnog turizma, koji podrazumeva i kvalitetnu i diversifikovanu ponudu lokalne hrane, zahteva niz ekonomskih i socijalnih preduslova, kao i ljudski potencijal koje prosečno srpsko selo – nema.
58. Tržište u usponu – planiranje razvoda: Dok nas agencija ne rastavi
Nova industrija u usponu, koju ekonomski analitičari još ne prepoznaju, je osnivanje agencija specijalizovanih za planiranje razvoda. U ponudi je objedinjen niz usluga, od detektivskih i psiholoških, preko pravnog i finansijskog konsaltinga – uključujući i mogućnost ekspresnog razvoda u inostranstvu, do organizovanja proslava za uspešno razvednog klijenta.
Nove tehnologije
62. Big Data: Promena iz korena
Poplava ogromnog broja digitalizovanih podataka i potreba da se oni obrade u realnom vremenu u poslednjih nekoliko godina su iz korena promenili IT industriju i tržište radne snage u ovom sektoru, ali i poslovanje vodećih svetskih kompanija. „Danas više nego ikada važi pravilo da ili nastojite da budete prvi ili vas u biznisu nema“, ističe Klod Kolaro, direktor kompanije Oracle za Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku.
64. Šta donose 4G i 5G mreže: I posle novog – novo
Procenjuje se da će 4G mrežom, koja je od nedavno dostupna i u Srbiji, biti pokriveno 70 odsto svetske populacije do 2020. godine, kada kompanija Ericsson najavljuje početak komercijalizacije 5G tehnologije. Evropska komisija je 5G sistem svrstala među naučna dostignuća koja će promeniti evropsku svakodnevnicu, a u razvoju buduće infrastrukture digitalne ekonomije nadmeću se i drugi tehnološki igrači u svetu.
Nauka
66. Osobenosti kineske matematike: Zadaci sa morskog ostrva
„Nekoliko lopova je ukralo više rolni svile i pri podeli plena su uvideli da ako svaki uzme po 6 rolni da će im ostati 5, a ako svaki uzme po 7 da im nedostaje 8 rolni. Koliko je bilo lopova i koliko rolni svile su uzeli?” Ovako je glasio jedan od zadataka koji su još od 6. veka nove ere postavljani kineskim činovnicima kao deo ispita za napredovanje u službi, navodi se u studiji dr Vesne Jevremović iz Matematičkog instituta SANU o specifičnom razvoju kineske matematike, čije su osobenosti vidljive i danas.
Koktel
70. Promene u turističkoj ponudi prestonice: Konačno se nazire kultura
Nakon prethodnice u vidu splavova i kafanaklubova u svakoj drugoj kući u centru Zemuna, koja je više spontano nego planski namamila prvi veliki talas stranih turista, u ponudi prestonice konačno se naziru i drugačiji sadržaji. Obnovljena Manakova kuća, nova tura obilaska sve popularnijeg socijalističkog nasleđa u „jugićima“, kao i rastuće interesovanje za Teslinu baštinu i istraživačke igre po gradskim ulicama, nude stranim turistima drugačiji pogled na Beograd.
72. Zvučna mapa Beograda: Specifičan duh Beograđana
Mada stranci već odavno prepoznaju specifičan duh Beograda, malo toga je urađeno da se on dokumentuje na način koji će ga istovremeno promovisati i sačuvati za buduće generacije. Zahvaljujući sajtu „Zvučna mapa Beograda“ najširoj javnosti su dostupne priče njegovih žitelja o svakodnevnom životu u srpskoj prestonici u različitim istorijskim periodima, koje autori ovog projekta kombinuju sa zvaničnim istorijskim podacima ne samo na sajtu, već i prilikom organizovanja specijalizovanih turističkih obilazaka.
Komunikacije
74. Prikrivena propaganda preko interneta: Izigravanje javnosti
Sloboda koju nudi internet pogoduje istovremeno različitim vrstama manipulacije, uključujući i sve rasprostranjenije izigravanje javnosti. U pitanju su anonimni plaćenici koje angažuju političke partije i kompanije da kao „obični ljudi“ podržavaju njihove programe i proizvode, a neretko i da „svim sredstvima“ diskredituju političku i poslovnu konkurenciju.
Reprint
78. Pariz 2050. godine: Kule budućnosti
Kompanija Vincent Callebaut Architectures, svetski poznata po originalnim i futurističkim projektima plutajućih ostrva i energetski efikasnih vila, objavila je najnoviji projekat „Pariz 2050 – pametan grad“, čiji je cilj da se reše urbanistički i ekološki problemi parsike prestonice i da se do 2050. godine posledice štetnih gasova smanje za 75 odsto.
Vremeplov
80. Narod pod Karađorđevim tajkunima: Turci, vratite se
Imućni srpski trgovci koji su se tokom Prvog srpskog ustanka dodatno obogatili i osvojili naviše političke funkcije, toliko su zlostavljali sopstveni narod da su u Beogradu i Valjevu izbile masovne pobune, sa zahtevima da se vrati turska uprava. Novi vlastodršci su obavljali svoje funkcije naoružani pištoljem, puškom i nožem, a kroz grad su išli isključivo u pratnji telohranitelja.
Otisak meseca
82. Nahraniti planetu
Osnovna namera EXPO 2015. koji je u Milanu otvoren 1. maja i održava se u narednih šest meseci je definisana u prigodnoj “Milanskoj povelji”, koja proklamuje pravo svakog čoveka na hranu i obavezu državnika iz celog sveta da se to pravo nikome ne uskrati.