Sudeći prema izjavama Serđa Markionea, izvršnog direktora grupacije “Fijat Krajsler automobili”, u narednom periodu može se očekivati svojevrsna promena poslovne politike te kompanije, koja teško može da se ne oseti i u fabrici u Kragujevcu, jedinom proizvođaču automobila u Srbiji. U očekivanju daljeg pada tražnje, uvoznici stranih automobila pak smatraju da je neophodno razmotriti moguće olakšice za auto-industriju, koje bi bitno uticale na poboljšanje poslovanja u ovom sektoru.
Fijat nikada više neće biti konkurentan na masovnom tržištu Evrope kao što je nekada bio, što se uklapa u strateški plan kompanije. Rečenica koju je početkom marta na ženevskom sajmu automobila izgovorio Serđo Markione, izvršni direktor grupacije „Fijat Krajsler automobili“ (FCA), a preneli svetski mediji, u Srbiji je prošla prilično nezapaženo. Šta će to značiti za domaće tržište i proizvodnju automobila u Srbijiu kragujevačkoj fabrici za sada se ne izjašnjavaju.
Milan Vukasović, predsednik Grupacije ovlašćenih uvoznika vozila i delova u Privrednoj komori Srbije kaže za „Biznis i finansije“ da je najava „Fijata“ nešto s čime se susreću mnogi proizvođači široke game vozila sa srednje pozicioniranim brendovima.
„To znači da se pojedini brendovi specijalizuju za određeni segment tržišta po sistemu podele rada i specijalizacije. Na taj način postiže se ekonomija obima. Fijat se i kroz istoriju pokazao kao izuzetno uspešan u proizvodnji malih automobila“, navodi Vukasović. „Kada je reč o domaćem tržištu, Fijat je upravo i najviše zastupljen sa manjim vozilima, što je ujedno i najzastupljeniji segment gotovo svih ostalih uvoznika na srpskom tržištu“.
Suočavanje sa padom
Na svetskom tržištu automobila, pak, i ove i narednih godina očekuje nas isti trend. Prema oceni Vukasovića, svetsko automobilsko tržište ići će u pravcu integracije pojedinih velikih proizvođača i trgovaca, gde sa ukrupnjavanjem kapitala, razmenom tehnologije u kombinaciji sa jeftinijom radnom snagom, auto-industrija traži rešenje i izlaz iz krize hiperprodukcije koja je potresa od 2008. godine.
Stanje u automobilskoj industriji je, generalno gledajući, i dalje na niskom nivou i u konstantnom padu od predkrizne 2008. godine. Prema podacima Grupacije uvoznika vozila pri PKS, u odnosu na 2008. godinu kada se u Srbiji prodavalo oko 50.000 vozila, ovaj broj je pao na svega 19.600 novouvezenih vozila, koliko je zabeleženo lane.
„Da se ne bismo vraćali isuviše daleko, treba reći da je, recimo, 2013. godine ukupan broj novouvezenih automobila bio oko 12 odsto veći nego 2014. godine, odnosno oko 22.000 komada“, navodi Vukasović i dodaje: „Ove godine nas očekuje i dalje suočavanje sa padom tražnje za automobilima“.
Uvoznici stranih vozila smatraju da je neophodno razmotriti moguće olakšice za auto-industriju, koje bi bitno uticale na poboljšanje poslovanja u ovom sektoru. Predlažu da primarni troškovi pri uvozu vozila budu manji sve dok se ne proda uvezeno vozilo. Sada se carina plaća odmah, a prodaja se realizuje tek posle nekoliko meseci. Jedan od predloga je i da se plaćanje PDV-a odloži do momenta prodaje vozila.
„Za Grupaciju uvoznika suštinski je važna koordinacija sa državnim institucijama koja je artikulisana preko PKS i okrenuta prema svim resornim ministarstvima, a posebno Ministarstvu finansija. Reč je konkretno o fiskalnim i kreditnim olakšicama prema uvoznicima vozila i to kroz moguću prekompoziciju plaćanja PDV-a prilikom prodaje vozila do selektivne naplate ekološke takse, smanjenja pojedinih taksi prilikom registracije vozila, relaksacije kreditne politike poslovnih banaka i lizing kompanija, namenskog trošenja sredstava od ekoloških taksi i drugo“, ističe Milan Vukasović.
Ulaganja od posebnog značaja
I dok uvoznici automobila pokušavaju da „umilostive“ Ministarstvo finansija, sve glasnije govoreći o neophodnim poreskim olakšicama kako bi auto-industrija bar izbegla dalji pad, poslednji dostupni podaci iz zvaničnih završnih računa kompanije „Fijat Krajsler Srbija“, tada „Fijat automobili Srbija“ pokazuju ostvaren profit za 2013. godinu od 1,13 milijardi dinara, na ostvarenih 172 milijarde dinara poslovnog prihoda i sa 3.668 zaposlenih. Samo godinu ranije „Fijat“ je sa poslovnim prihodima od 40 milijardi dinara, pravio gubitak od 222 miliona dinara, sa upola manje radnika. U 2011. gubitak je, pak, premašivao i pet milijardi dinara.
Podaci o tome koliko je tačno država izdvojila da bi „dovukla“ Fijat u Kragujevac i na šta se sve obavezala za kompaniju u kojoj poseduje trećinu vlasništva i dalje su obavijeni velom tajne. Za sada su bez rezultata i napori da se veći kontigent Fijatovih vozila plasira na tržište Rusije bez carine. Javnosti su dostupna samo budžetska davanja koja su, pod stavkom „ulaganja od posebnog značaja“ za ovu godinu opredeljena u iznosu od 3,62 milijarde dinara, i to ne samo za „Fijat“, već za ukupno pet preduzeća, među kojima je i „Er Srbija“.
Za razliku od ulaganja u „Fijat“, za koje nema preciznih podataka jer je ugovor sklapala Vlada Srbije, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) za period od 2000. do 2015. godine, beleži preciznu statistiku kada je reč o realizovanim projektima iz oblasti auto-industrije. U tom periodu u Srbiji je ostvareno ukupno 58 projekata, vrednih 1,97 milijardi evra. Najviše ulagača, kako nam je potvrđeno u SIEPA, bilo je iz Nemačke, Italije i Slovenije, a najviše je uloženo u Kragujevac, Pirot i Kikindu. Otvoreno je oko 31.000 novih radnih mesta, i to najviše u Kragujevcu, Nišu i Pirotu u projektima koje su realizovali investitori iz Italije, Nemačke i Južne Koreje.
Programom finansijskih podsticaja za investicije podržano je 35 projekata iz automobilske industrije sa 114 miliona evra za otvaranje 16.091 radnih mesta, navode u SIEPA. U Programu podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede, takozvanom PIP-u, namenjenom domaćim izvoznicima, koji je SIEPA sprovodila do 2013. godine, u automobilskoj industriji za ukupno 46 prijava isplaćeno je blizu 24,3 miliona dinara bespovratnih sredstava.
Za auto-industriji u Srbiji je trenutno direktno vezana delatnost 271 preduzeća, ne računajući osiguravajuća društva, banke i druge uslužne delatnosti. Prošle godine domaća auto-industrija upošljavala je oko 36.000 radnika, od kojih je desetina zaposlena u Fijatu, a kod 18 direktnih dobavljača kragujevačkog proizvođača radi još oko 3.000 ljudi.
Prvi izvoznik
Kragujevačka kompanija „Fijat Krajsler automobili“ najveći je srpski izvoznik. Prema podacima Ministarstva finansija, Fijat je u prva dva meseca ove godine izvezao vozila u vrednosti 219,4 miliona evra. Drumska vozila u izvozu Srbije trenutno učestvuju sa oko 12 odsto. FCA prednjači i na listi neto-izvoznika, sa vrednošću od 431 milion evra, za koliko godišnji izvoz te fabrike nadmašuje uvoz u Srbiju. Naime, tokom 2014. godine tada pod imenom Fijat automobili Srbija, realizovao je izvoz od 1,36 milijardi evra, i uvoz od 929 miliona evra.
Kada je, pak, reč o uvozu stranih automobila u Srbiju, poslednji podaci Ministarstva finansija pokazuju da je tokom januara 2015. godine uvoz drumskih vozila u našu zemlju pao za čak 74 odstou odnosu na isti mesec prethodne godine.
Važni prihodi
Analiza koju je sačinila SIEPA, pokazuje da su prihodi u aktivnih 150 preduzeća koja su povezana sa automobilskom industrijom, uključujući i firme koje, na primer, proizvode ulja i maziva za vozila, u 2013. godini premašili dve milijarde evra. Samo godinu pre, njihovi prihodi bili su na nivou od 1,39 milijardi evra.
Daniela Ilić
broj 116, april 2015.