Krajem prošle nedelje objavljen je podatak da je u Sjedinjenim Državama u oktobru otvoreno 271.000 novih radnih mesta, ne računajući poljoprivredne delatnosti u kojima su velike sezonske oscilacije.
Investitori na finansijskim tržištima su burno reagovali na ovu vest i odmah počeli masovno da kupuju američki dolar, kojem je vrednost u odnosu na evro trenutno na najvišem nivou u poslednjih sedam meseci.
Investitori sada smatraju da je značajno porasla mogućnost da će kamatne stope u SAD biti podignute u decembru. Naime, Dženet Jelen, čelnica američkih Federalnih rezervi je nedavno izjavila da je podizanje kamatnih stopa u decembru realna mogućnost, ali da će zavisiti o razvoju situacije na tržištu rada.
Kada se gleda razdoblje od poslednjih godinu dana, situacija na američkom tržištu rada se značajno popravila – otvoreno je približno 3 miliona novih radnih mesta a stopa nezaposlenosti je pala sa 5,9% na 5,0%.
Sve bliži početak podizanja kamatnih stopa u SAD imaće dalekosežne posledice za celi svet. Naime, u posljednjih osam godina u kojima su kamatne stope u SAD bile praktički na nuli, američke banke, kompanije i investitori su ogromne količine kapitala iz SAD prebacivali u druge delove svijeta u kojima su očekivali viši prinos.
Sada, kada je većina centralnih banaka i dalje u ciklusu popuštanja monetarne politike, a kamatne stope u SAD uskoro počinju da rastu, verovatno će doći do obrnutog procesa – masovnog prebacivanja kapitala iz ostatka sveta u SAD.
Kako će se to odraziti na finansijska tržišta?
Analitičari Admiral Markets-a smatraju će američki dolar nastaviti da jača u odnosu na gotovo sve ostale svetske valute, a pogotovo u odnosu na evro. U roku od nekoliko meseci moguće je da će dolar barem na kratko postati jači od evra.
Cena zlata će verovatno nastaviti da pada, i sa trenutnih 1.094 USD po unci pasti ispod 1.000 USD po unci. Značajniji rast cene zlata može se očekivati tek kada dođe do iduće recesije u SAD, koja za sada nije na vidiku.
Cene akcija na razvijenim tržištima će verovatno nastaviti da rastu, ali mnogo sporijim tempom nego što su rasle poslednjih godina, jer više neće biti masovnog ubrizgavanja novca u finansijski sistem, kojeg su do nedavno sprovodile sve najvažnije centralne banke na svetu.