/ B&F Plus / Šta privrednicima smeta u Zakonu o deviznom poslovanju: Olakšice na tasu
BiF Analize Čitajte B&F online

Šta privrednicima smeta u Zakonu o deviznom poslovanju: Olakšice na tasu

This post has already been read 1432 times!

Nemogućnost da državljani Srbije, ali i domaća preduzeća slobodno drže novac na računima u inostranstvu samo je jedna od zamerki privrednika na trenutno rešenje Zakona o deviznom poslovanju. I strani investitori zahtevaju dalju liberalizaciju ovog propisa, dok Narodna banka Srbije ukazuje da liberalizacija kapitalnih poslova mora da bude postepena i selektivna, zbog mogućih negativnih efekata. Iz ugla finansijskih savetnika, prava mera je negde “na sredini”.

Propisi o deviznom poslovanju u proteklih nekoliko godina bili su predmet značajne liberalizacije i deregulacije. Kako je ova oblast pre svega od značaja za strane investitore koji posluju u Srbiji, te promene su, svakako, podsticajne za priliv novih i povećanje postojećih investicija, smatra Bojan Žepinić, partner u konsultantsko-revizorskoj kući TPA Horwath.

“S jedne strane, postepeno su liberalizovane određene spoljnotrgovinske transakcije koje, do nedavno, nisu bile dozvoljene ili su bile praćene različitim ograničenjima, uključujući kompenzaciju između rezidenata i nerezidenata, trgovanje na stranim finansijskim tržištima, davanje zajmova nerezidentima od strane rezidenata, mogućnost prenosa potraživanja ili obaveza u spoljnotrgovinskom prometu. S druge strane, administriranje oko spoljnotrgovinskih transakcija je pojednostavljeno ili u potpunosti ukinuto, a izveštavanje državnih organa, gde je još uvek potrebno, vrši se elektronski, što je značajna olakšica“, navodi Žepinić.

To, međutim, ne znači da je proces usklađivanja ove oblasti sa zahtevima modernog poslovanja završen. “Među preprekama koje ističu strani investitori, posebno je problematičan „cash pooling“. To je mehanizam koji podrazumeva da internacionalna grupa kompanija optimizuje svoju likvidnost tako da svaka članica na dnevnom nivou na centralni račun (obično u nekoj od zemalja koje služe kao finansijski centri kao što su Holandija, Luksemburg, Irska itd.) prebacuje višak likvidnosti ili povlači neophodna sredstva za poslovanje. Na taj način se značajno smanjuju eksterni troškovi finansiranja i administriranje oko upravljanja novcem. Naši devizni propisi postavljaju ograničenja kako u pogledu davanja zajmova u inostranstvo, tako i primanja zajmova iz inostranstva, što onemogućava da se predmetni transferi vrše automatski, a time i da kompanija iz Srbije bude deo ovakve strukture “, ukazuje Žepinić.

On najavljuje da bi uskoro mogla da bude aktuelna i liberalizacija otvaranja računa u inostranstvu od strane rezidenata, fizičkih i pravnih lica. Za sada u ovom delu deviznog poslovanja postoje brojna ograničenja, koja dozvoljavaju držanje novca na računu u inostranstvu samo u izuzetnim slučajevima. Ali kako neke od ovih mera mogu uzrokovati neželjeni odliv domaćeg kapitala, Žepenić smatra da je neophodno naći kompromis između legitimnih zahteva privrednika i opšteg interesa.

Analogni zakon u digitalno doba

Uve Fredhajm, doskorašnji generalni direktor Telenora u Srbiji, ukazuje da Zakon o deviznom poslovanju ne predviđa mogućnost da operatori prodaju aplikacije korisnicima u ime kontent provajdera i naplaćuju ih kroz mesečni račun za mobilni telefon. “Ovi tipovi transakcija dozvoljeni su jedino subjektima koji su registrovani kao platne institucije, a što nije slučaj sa svim operatorima zbog značajnih tehničkih zahteva. Zato je neophodna bolja koordinacija i saradnja između Ministarstva trgovine i telekomunikacija, Ministarstva finansija i Narodne banke oko tumačenja Zakona, pa i eventualnih izmena tog propisa, kako bi se omogućila prodaja aplikacije korisnicima u ime kontent provajdera“ navodi Fredhajm za BiF.

Fredhajm, koji je i predsednik Saveta stranih investitora, potvrđuje da je Srbija već realizovala određene korake ka daljoj liberalizaciji deviznog poslovanja. „Ipak, iz našeg iskustva, postoji još niz preporuka predstavljenih u poslednjem izdanju Bele knjige Saveta stranih investitora koje bi trebalo razmotriti i primeniti u skorije vreme. Osim cash-poolinga, skrećemo pažnju da je neophodno ažuriratri šifrarnik plaćanja u skladu sa potrebema savremenih poslovnih transakcija, zatim na pojednostavljenje dokumentacije u vezi sa netingom između povezanih lica. Trebalo bi, možda, razmišljati i na temu proširenja dozvoljenih poslova na osnovu kojih poslovni subjekti, rezidenti Srbije mogu otvarati devizne račune u inostranstvu“, zaključuje Fredhajm.

Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u podseća da je Zakon o deviznom poslovanju minimalno izmenjen kako bi usluge e-novca mogle da funkcionišu. Ali, dodaje, zakon je u drugim segmentima zastareo, navodeći kao primer da se njime, i dalje, praktično zabranjuje otvaranje deviznih računa rezidenata kod banaka u inostranstvu i držanje depozita na njima. “Ovako restriktivan pristup države u regionu odavno su napustile. Bilo bi mnogo bolje sistem postaviti obrnuto i omogućiti NBS primenu zaštitnih mera, kojima bi, u ograničenom vremenskom periodu, mogla da deluje direktno na potencijalno problematične transakcije. Neophodno je odustati od sistema po kome nema transakcija prema inostranstvu bez prethodne provere papirologije u vezi sa njima. I ovo usko grlo trebalo bi zameniti sistemom koji bi se fokusirao samo na rizične transakcije i potencirao elektronsku komunikaciju, umesto papira i pečata”, ocenjuje Marković.

Problematična bankarska praksa

Čak i kada su zakonska rešenja dobra, u praksi, često, nastaju problemi prilikom njihove primene. Po rečima Žarka Ptičeka, advokata specijalizovanog za IT problematiku, poslovne banke otežavaju, a u pojedinim slučajevima i onemogućavaju preduzećima platni promet sa inostranstvom. On ukazuje i na problem pečata, koji, po Zakonu o privrednim društvima, preduzeća nisu više u obavezi da koriste. Poslovne banke, kaže, ipak i dalje insistiraju na pečatiranju dokumenata, kao i na dostavljanju dokumentacije u papirnoj formi.

“Poslovne banke trebalo bi da budu servis privredi, i da vrše transfer novčanih sredstava bez zadržavanja, ograničavanja ili administrativnog maltretmana privrednika, naravno, poštujući obaveze koje banke imaju prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. U konkretnim slučajevima, dešava se da preduzetnik koji obavlja neku od dizajnerskih delatnosti, ili delatnost računarskog programiranja, nije u mogućnosti da primi novac iz inostranstva (bilo direktno, bilo putem povlačenja sopstvenih sredstava sa nekog od računa izdavalaca eletronskog novca) i to u iznosu od 250 evra. Kršeći sve zakonske i propise NBS, veliki broj poslovnih banaka svojim klijentima koji se bave IT poslovanjem postavlja nepremostivu prepreku u dolaženju do zakonito stečenih novčanih sredstava, na taj način što primenjuju takozvanu “pretpostavku lopovluka, pranja novca ili terorizma”, gde su svi do jednog IT privrednici unapred označeni kao krivi dok poslovnoj banci ne dokažu da je to zaista njihov novac, čiji transfer zahtevaju”, ističe Ptiček.

 

Negativni efekti preuranjene liberalizacije

Srbija se obavezala da će u prve četiri godine po stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preduzimati mere radi stvaranja uslova za dalju postepenu primenu pravila o slobodnom kretanju kapitala, naglašavaju u Narodnoj banci Srbije. “Što se tiče preporuke Saveta da se omogući da strane kompanije raspolažu i upravljaju sredstvima svojih ćerki – firmi koje su osnovale u Republici Srbiji (“cash – pooling”), ovu preporuku za sada nije moguće prihvatiti, imajući u vidu da bi ovakve transakcije imale negativan efekat na platnobilansnu ravnotežu, odnosno imale bi slične makroekonomske efekte kao i preuranjena liberalizacija depozitnih poslova rezidenata, a koja se planira tek na kraju procesa liberalizacije, odnosno nakon liberalizacije kratkoročnih kapitalnih tokova. Za sada nije moguće prihvatiti ni preporuku da rezidenti-fizička lica daju jemstva i druga sredstva obezbeđenja po nalogu nerezidenta i u korist nerezidenta kreditora, imajući u vidu da je operedeljenje Republike Srbije da se transakcije sa inostranstvom fizičkih lica liberalizuju na kraju procesa liberalizacije”, ističu u NBS.

 

Daniela Ilić
februar 2016, broj 124.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close