Prošle godine je automobilska industrija preuzela dominantan položaj od naftne i gasne na rang listi 500 najuspešnijih preduzeća u Centralno-istočnoj Evropi, koju objavljuje Coface. Broj srpskih kompanija na ovoj listi se smanjio na sedam, i one uglavnom, uprkos pozitivnim statističkim podacima za našu ekonomiju, beleže pad prometa. Ipak, prognoze kažu da su pred ovim regionom dobri ekonomski izgledi, te da bi se i naše kompanije mogle „ukrcati na voz“, i zahvaljujući rastu izvoza i domaće potrošnje, unaprediti svoje poslovanje.
Periskop
8. Nejednakost u Rusiji: Velika ofšor slamarica pobednika tranzicije
Tomas Piketi, ekonomista koji se specijalizovao za fenomen nejednakosti, zajedno sa kolegama Filipom Novokmetom i Gabrijelom Zukmanom procenjuje da je bogatstvo koje najimućniji Rusi kriju u ofšor zonama tri puta veće nego ukupne devizne rezerve te zemlje, i da je otprilike jednako finansijskoj imovini svih domaćinstava u Rusiji. Drastična nejednakost u dohotku zabeležena u Rusiji može se porediti sa onom u SAD, ali ne i u Kini ili bivšim komunističkim zemljama istočne Evrope, pa autori zaključuju da su ruski superbogataši iskoristili specifičan proces privatizacije da cementiraju svoj današnji imetak.
10. Angola, bogata zemlja siromašnih građana: Kada komunisti reše da postanu kapitalisti
Joao Lourenco iz vladajuće MPLA stranke je novi predsjednik Angole, u kojoj su se nekadašnji komunisti „demokratizovali“ i ekstremno obogatili, predvođeni familijom doskorašnjeg predsjednika Jose Eduardo dos Santosa, čija je ćerka postala najbogatija žena u Africi sa imovinom vrijednom oko 3,2 milijarde dolara. Istovremeno, u zemlji koja se razbacuje naftom, zlatom i dijamantima, 40% stanovništva živi ispod linije siromaštva a tri petine nema struju.
12. Preokret u svetu kraudfandinga: Žene preuzele inicijativu
Najnovije globalno istraživanje o kraudfandingu pokazuje da su žene u ovom vidu prikupljanja finansijskih sredstava mnogo uspešnije od muškaraca, čak i u tipično „muškim“ delatnostima kao što su informacione tehnologije. Daleko veći uspeh preduzetnica kada imaju direktan pristup tržištu preko kraudfanding kampanja, nego u slučaju uobičajenih načina finansiranja, ukazuju da manja zastupljenost žena u preduzetništvu nije pitanje sposobnosti, već društvenih predrasuda.
Biznis
14. Prava radnika u Srbiji: Još malo, pa nestalo
Štrajkovi u nekoliko srpskih fabrika ukazali su ne samo na ogromno radničko nezadovoljstvo uslovima rada i malim platama, već i da država niti kontroliše da li se poslodavci pridržavaju važećih zakona i kolektivnih ugovora, niti ima način da ih kazni ako to ne čine, te da jedino strahuje da li će radnički protesti odvratiti druge potencijalne investitore. Najave o daljoj promeni domaćeg radnog zakonodavstva nagoveštavaju da će „fleksibilna“ radnička prava postati još fleksibilnija.
18. Sudbina „domaćeg auta“: Magare ne zovu u svatove da se veseli, već da vodu nosi
Vremena kada se na balkanskim prostorima pravili domaći automobili, davno su prošla. Sve ono što je od kraja devedesetih zadesilo auto industriju u bivšoj Jugoslaviji i „strateška partnerstva“ sa svjetskim gigantima u ovoj oblasti radi pokretanja „šrafciger industrije“, samo su još jednom potvrdili da „magare ne zovu u svatove da se veseli, već da vodu nosi“.
20. Upravljanje otpadnim uljima u Srbiji: Između nužde i dodatnog troška
Prema propisima o upravljanju otpadnim uljima Srbija je već zakoračila u EU, ali u praksi ona i dalje često završavaju u obližnjim potocima, za premazivanje drveća kao „zaštita“ od štetočina ili kao ogrev za automehaničarske radnje. Razlog ovakvog ponašanja nije samo neznanje, već i troškovi „ozelenjavanja“ koje preduzetnici pokušavaju da izbegnu u situaciji kada su sve manje zarade iz kojih mogu da ih isplate. Rešenja poput proizvodnje biodizela od iskorišćenih jestivih ulja zahtevaju velika ulaganja, pa u zemlji ima tek par operatera koji otkupljuju jestiva ulja u te svrhe.
Finansije
24. Alternativni investicioni fondovi u Srbiji: Osveženje koje nas neće spasiti suše
Novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima će biti osveženje koje nam je trebalo, ali će „suša“ na tržištu kapitala u Srbiji potrajati barem još koju godinu, jer se glavne prepreke za njegov razvoj nalaze u drugim segmentima regulative, kao što su poreski propisi i regulativa o deviznom poslovanju.
26. Poreski podsticaji za privlačanje stranih investitora: Moderan vid trgovinskog rata
Privlačenje stranih ulagača nižim fiskalnim opterećenjima od drugih je legitimno sve dok seljenje kapitala nije motivisano isključivo poreskim povoljnostima. Upravo to, međutim, postaje očigledan problem u sve oštrijoj „državnoj konkurenciji“ za što više privatnog novca.
Temat – Coface CEE Top 500: Dobro da bolje može biti
31. 500 najuspešnijih preduzeća u CEE: Pad profita uprkos oporavku tržišta
U 2016. godini najveće kompanije Centralno-istočne Evrope zabeležile su umeren pad prometa i primetan pad profita od 3,1 odsto, uglavnom “zahvaljujući” poslovanju naftnih i kompanija koje se bave srodnim delatnostima. Osim sa padom cene nafte i drugim globalnim izazovima, region CEE se suočavao i sa specifičnim problemima kao što je deficit radne snage. Uprkos tome, analitičari Coface-a u narednim godinama očekuju rast BDP-a u ovoj regiji.
34. Sektorska analiza: Dominacija automobilske industrije
Među 500 najvećih kompanija iz Centralno-istočne Evrope proizvođači automobila i autokomponenata su zabeležili rast prometa od 8,6 odsto, dok su naftne i gasne kompanije doživele pad od 5,4 odsto, rotirajući se tako na poziciji najuspešnijih industrija. Rast kupovne moći u ovom regionu odgovarao je i trgovcima, dok je neslavnu titulu najnesolvetnijeg sektora zadržao građevinski, pokazuje novo istraživanje kompanije Coface.
36. Poslovanje u regionu Jadran/Balkan: Oporavak na staklenim nogama
Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija su, posle više godina recesije i tranzicije, definitivno na putu oporavka, objavljuje Coface u svojoj studiji Top 50 kompanija u regionu Jadran/Balkan. Taj oporavak jeste stabilan, ali je, upozoravaju analitičari ove kuće, i dalje podložan negativnim uticajima sa tržišta EU, na koje one izvoze dobar deo svoje robe.
40. Poslovanje najvećih kompanija u Srbiji: Veći ekonomski rast, manje uspešnih preduzeća
Uprkos pozitivnim ekonomskim pokazateljima, prošle godine je opao broj najuspešnijih srpskih kompanija na listi Coface CEE Top 500. Od sedam preduzeća iz naše zemlje koja su na njoj rangirana, najbolje je poslovala kompanija EPS koja je zabeležila rast prometa od 43,1 odsto i rast broja novih radnih mesta za 23 odsto zbog pripajanja nekoliko privrednih društava matičnoj kompaniji. Značajan rast prometa je imala samo još kompanija Delez, dok su ostale zabeležile lošiji rezultat nego u 2015.
42. Tabela: 500 najuspešnijih preduzeća u regionu
Intervju
54. Boris Stanić, slikar i strip autor: Kako me je čitanje stripova hendikepiralo
Gavrilo Princip i deda Radosav glavni su likovi stripova koji su prethodnih nekoliko godina svojim kvalitetom „iznenadili” domaću i svetsku scenu. Njihov autor, Boris Stanić, za „Biznis & Finansije” priča o svom procesu rada, o solidarnosti srpskih stripadžija, ali i o tome kako je buntovništvo još uvek prisutno među mladima, samo se ispoljava drugačije nego pre.
Skener
58. Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima: Tuđi horizonti naše zemlje?
Zašto stranci naprasno kupuju oranice u Srbiji? Naši sagovornici su složni u jednom – kvote. Veća potreba za hranom povećavaće kvote, onaj ko bude posedovao više zemljišnog resursa imaće priliku da učestvuje u zadovoljavanju tih kvota, što znači da je kupovina zemljišta samo polazna tačka za mnoge privatnike, investitore i proizvodne lance u osiguravanju mesta na svetskom tržištu.
60. Borba za prevlast nad javorovim sirupom: Najopasniji slatkiš na svetu
„Amerikanci su previše zaokupljeni granicom sa Meksikom, umesto da obrate pažnju šta se dešava na severu, jer Kanađani prete da unište naš način života” – tako je Rič Koen, novinar časopisa „Vanity Fair“, šaljivo započeo svoj članak o proizvodnji i prodaji javorovog sirupa, nezamenjivog sastojka severnoameričke kuhinje i supstance vrednije od nafte. Naime, iza slatkog proizvoda stoji organizacija koju zovu „kanadski OPEK“, i koja pod kontrolom drži proizvođače, cene i svetske rezerve javorovog sirupa. Ali kontrola rađa otpor, a ne spava ni konkurencija koja preti da uzdrma višedecenijsku dominaciju Kanađana.
62. Fudbalski i košarkaški transferi: Lova preko krova
Kada za jednog fudbalera bogati katarski fond odreši kesu i isplati pola milijarde evra, dok istovremeno polovina čovečanstva živi na ivici egzistencije, razum nalaže da se konačno stavi prst na čelo i odrede nekakve granice u ovakvom rasipanju. Međutim, što se fudbala tiče, dok god je „hleba i igara“ jedino što taj isti siromašni narod želi, zakon velikog profita nastaviće da iskrivljuje postojeća finansijska pravila. S druge strane, na primeru košarke i američke NBA lige dokazano je da upravo striktnim pravilima može da se kontroliše naizgled neobuzdano tržište skupih transfera.
Nove tehnologije
66. Digitalno navodnjavanje zasada: Oslonac na sopstveni izum
Kada je uvideo da ne može da se osloni na lokalnu radnu snagu u održavanju svojih zasada, kao ni da svakodnevno prelaženje destinacije Ljig – Beograd ne dolazi u obzir zbog drugih poslovnih obaveza, Nikola Šijan sa prijateljima je kreirao sopstveni sistem za daljinsko navodnjavanje plastenika. Za taj izum nagrađen je i specijalnim priznanjem za uvođenje savremenih tehnologija u organsku proizvodnju na konkursu NLB banke. Međutim, iako već postoje potencijalni naručioci, za serijsku proizvodnju ovog inovativnog sistema u Srbiji ne mogu da se nađu odgovarajući programeri, kao ni najosnovniji delovi.
Nauka
68. Senzacionalizam u nauci: Od više svesti do nesvesti
Činjenica da su mnoga važna naučna otkrića prvobitno dočekivana s podsmehom i nevericom ne znači da sve što nam se danas servira kao revolucionarno ima i istinsko naučno utemljenje. Naprotiv, čini se da u vreme zaraze senzacionalizmom, ovom unosnom tržišnom proizvodu ne mogu odoleti ni pojedini naučnici.
Koktel
70. Nova aplikacija za informisanje o kulturnim dešavanjima: Mladi za mlade
Desetoro studenata napravilo je mobilnu aplikaciju sa sveobuhvatnim informacijama o kulturnim dešavanjima u Beogradu, koja je za kratko vreme postala veoma popularna. Njen uspeh i podrška za širenje poslovanja mladom timu istovremeno su se pokazali i kao podsticaj drugima da razmišljaju o sličnim poduhvatima, ili kako kaže jedan od autora: „Preduzetnički optimizam je zarazan“.
72. Iz istorije odnosa Nemačke prema grčkim krizama: Šojble vs Nojbaher
U Grčkoj je potpuno pogrešno propisati nemački recept regulisanja tržišta, tvrdio je Herman Nojbaher, nacista koji je delimično uspeo da obuzda tešku ekonomsku krizu u Grčkoj tokom Drugog svetskog rata. Njegova svedočenja o iskustvu koje je tada stekao s Grcima, u velikoj meri objašnjavaju teškoće funkcionisanja nametnutih rešenja i u aktuelnoj dužničkoj krizi u ovoj zemlji.
Komunikacije
76. Rivalstvo brendova na društvenim mrežama: Prikriveni dogovor, obostrana zarada
Mada na društvenim mrežama ne nedostaje otvorenih, a pogotovo „spontanih“ anonimnih napada na konkurentske kompanije u kojima se iznosi njihov „prljav veš“, praksa je pokazala da je većina publike dovoljno iskusna da prepozna „nameštaljke“, kao i da od negativnih kampanja daleko bolje prolaze duhovita nadmetanja među rivalima. Stoga je sve češći slučaj da konkurenti sarađuju u pravljenju takvih viralnih sadržaja, koji ih bolje pozicioniraju na tržištu i uvećavaju im zaradu.
Reprint
78. IT stručnjaci u strahu od sudnjeg dana: Paranoja od pametnih robota i poniženih ljudi
Neki od najpoznatijih i najbogatijih stanovnika Silicijumske doline dodali su svojoj velelepnoj imovinskoj karti bunkere i skloništa u zabitima, međusobno se savetuju, a neki i obučavaju u rukovanju različitim oružjem kako bi preživeli apakalipsu za koju su uvereni da će se dogoditi, pišu američki mediji. Od prirodnih rizika više ih plaše nekontrolisane posledice ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, a sa finansijskom elitom dele strah od ustanka armije nezaposlenih i opljačkanih građana.
Vremeplov
80. Ubistven posao ložača: Pećina za mučenje
Brzina je krajem 19. veka postala najvažnije merilo za poslovni prestiž u pomorskom svetu, a snaga parobroda koju je razvijala ondašnja tehnologija zahtevala bi na antičkoj galiji 117.000 veslača. Umesto njih, cenu napretka i trke s vremenom plaćali su ložači ubacujući tone uglja u kotlarnicama, koje su zbog nepodnošljivih uslova lekari nazivali „pećinama za mučenje“ i upozoravali da mali broj ložača koji redovno rade živi duže od dve godine otkad se zaposli.
Otisak
82. Istina umire u Venecueli
Maduro optužuje Ameriku da je ona režiser svih nedaća u njegovoj zemlji. Kao i svaki političar i on preteruje u razmerama, ali ne i imenovanju glavnog protivnika, o čemu najbolje svedoči „uputstvo za upotrebu“ American Enterprise Institute, think-thank epicentra američkih neokonzervativaca, koji veoma utiče na spoljnu politiku svetskog policajca. Oni su 2013. godine za korporacijske finansijere i republikansku partiju definisali, osim ostalih, sledeća uputstva: „Insistirati da u vrhu vlasti u Venecueli sede narko-kraljevi; zahtevati uništenje iranske i Hezbolah mreže u Venecueli (nije važno što to ne postoji) jer se tako mogu eliminisati prepreke korporativno-finansijskim interesima; instaliranjem klijentelarnog režima onemogućiti uticaj koji Venecuela ima u Južnoj Americi”.