Close
/ B&F Plus / Najveći finansijski rizici u ovoj godini: Oprez za centralne banke
BiF Analize Čitajte B&F online

Najveći finansijski rizici u ovoj godini: Oprez za centralne banke

izazovi
Redakcija BIF on 06/09/2017 - 10:15 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 178 times!

Od podizanja referentnih kamatnih stopa ne sme se odustati ali ih ne treba ni podizati previše naglo, upozorava Banka za međunarodna poravnanja u svom godišnjem izveštaju. Osim traženja preciznog recepta za doziranje fiskalnih olakšica, ovogodišnji rizici za globalnu privredu su i rast dugova zemalja u razvoju ali i najava protekcionizma u državi koja odavno važi za najrazvijeniju – u Americi.

Kao glavne rizike za globalnu ekonomiju u narednom periodu Banka za međunarodna poravnanja (BMP) označila je u svom junskom izveštaju inflaciju, odnosno njen uticaj na fiskalnu politiku, fazu kontrakcije tipičnu za redovne finansijske cikluse, slabljenje potrošnje i političke faktore poput jačanja protekcionizma.

Potonji se smatra jednim od najvećih rizika za svetsku ekonomiju. Novi američki predsednik Donald Tramp, naime, neprekidno insistira na zaštiti američkih kompanija od konkurencije, najavljujući veće poreze za uvoz robe iz inostranstva. No, u jednoj studiji koje je istraživala poslovanje američke transportne industrije zaključuje se da ako SAD poveća porez za uvoz robe iz Meksika i Kine za 10 odsto, troškovi zarada zaposlenih u ovoj industriji bi morali da padnu za šest procenata kako bi se kompenzovao poslovni gubitak, a zadržala cenovna konkurentnost.

Smanjenje plata osetili bi i radnici u drugim industrijama, i to u visini od dva do četiri odsto. Veliki problem sa ovom računicom je, primećuje Fajnenšl tajms, činjenica da bi proizvođači ovaj potez mogli iskoristiti da dodatno smanje troškove proizvodnje, angažovanjem robota na poslovima koje su do sada obavljali ljudi. To znači da bi američke kompanije morale da se snabdevaju industrijskim robotima iz Nemačke i Japana, koje su najveći proizvođači ovih mašina na svetu. Ovaj podatak ne odiše baš zdravom logikom, ali svakako nije jedini takav.

Inflacija pod lupom

Najstarija međunarodna finansijska organizacija koja važi za krovnu instituciju centralnih banaka širom planete, tvrdi da je ozbiljan rizik za globalnu ekonomiju i niska inflacija, koja bi mogla da uljuljka centralne banke da ne podignu kamatne stope. Zato njeni stručnjaci upozoravaju da se ne treba slepo držati targetiranih stopa inflacije, jer one u novim okolnostima ne odražavaju realno stanje ekonomije. Za iluziju o lošijoj situaciji na tržištu nastalu usled sporog rasta zarada, odgovorna je globalizacija radne snage i rast automatizacije koje pojeftinjuju cenu rada. Zato odluku o povećanju kamata ne treba donositi isključivo prema kriterijumu inflacije.

„Zadržavanje kamatnih stopa na preterano niskim nivoima u dužem periodu zaista bi osnažilo stabilnost finansijskih sistema, ali dugovi nastavljaju da se gomilaju a sklonost ka riziku da buja“, piše u godišnjem izveštaju ove banke, koji je podigao prašinu na globalnom nivou. Međutim, BMP savetuje oprez i kada je u pitanju prebrzo podizanje referentnih kamatnih stopa jer bi to moglo izazvati paniku na tržištima.

To, međutim, nije jedini izazov za banke. BMP primećuje da se finansijski sektor gotovo svuda oporavlja od finansijske krize, ali upozorava da evropske banke i dalje usporavaju razvoj ovog sektora. Evropski zajmodavci su, naime, podložniji negativnim uticajima nego američki, a evropsko bankarsko tržište je prezasićenije. Banke bi trebalo, savetuju stručnjaci, da postanu otpornije na šokove sa tržišta, ali i da preoblikuju svoj poslovni model. Što se tiče problematičnih kredita, oni će se, misle analitičari ove institucije, smanjiti sa oporavkom ekonomije.

Preti li nam nova kriza?

Moderna izreka sa Volstrita kaže da ekonomski oporavak ne umire od starosti. To znači da on ne može trajati dugo bez svesrdne pomoći centralnih banaka. No, izveštaj BMP-a nije u potpunosti u saglasju sa ovom tvrdnjom. Osim upozorenja da je potrebno odgovarajuće doziranje rasta kamatnih stopa, Banka vidi i druge rizike za ekonomiju.

Ona predviđa da bi uzrok nove finansijske krize, uprkos velikodušnim fiskalnim politikama širom sveta, mogao imati iste korene kao onaj iz 2008. godine – neodgovornost investitora. Privreda i finansijski sektor, naime, redovno prolaze kroz cikluse rasta i usporavanja, a potonji obično nastupa posle velike ekonomske ekspanzije. Tokom te ekspanzije ulagači su previše optimistični i olako investiraju ogromne svote novca, često na pogrešnim pretpostavkama. Kada shvate da je ekonomija pregrejana i da im se to neće isplatiti, postaju opreznijji sa ulaganjima, a to šalje negativne signale drugim igračima na tržištu.

Trenutno smo svedoci situacije na tržištima koja liči na ono što je prethodilo recesiji iz devedesetih godina prošlog veka, kada su brzo rasli kreditiranje i cene nekretnina, a potom je, posle pooštravanja monetarne politike, sistem doživeo kolaps.

Dodatni rizik za svetsku ekonomiju je i rast privatnog duga u ekonomijama koje nisu bile u epicentru globalne finansijske krize. Rast kamatnih stopa bi povećao teret servisiranja ovog duga, a to bi moglo opteretiti investicije. Iz ovog vrzinog kola svet još uve nije našao izlaz.

Kina u problemu

U izveštaju se analizira situacija i na tržištima u razvoju, posebno u delu koji identifikuje rizike za globalnu ekonomiju. BMP saopštava da bi ove zemlje mogle kumovati rađanju nove finansijske krize. Kina se pominje kao kritična, jer njena ekonomija pokazuje iste znakove pregrevanja kao američka 2007. godine.

Da podsetimo, veliko opterećenje za Kinu je činjenica da je od 2007. godine gotovo udvostručila svoj korporativni dug koji sada iznosi 166 odsto BDP-a, dok joj je privatni dug potrošača narastao na 44 odsto vrednosti prošogodišnjeg bruto nacionalnog proizvoda. U maju je agencija Moody’s prvi put od 1989. godine smanjila kreditni rejting ove zemlje sa A1 na A3, zbog čega se očekuje da će njeni troškovi pozajmljivanja porasti.

Po najnovijoj prognozi ove agencije za kreditni rejting, Kina će do kraja decenije osetno usporiti privredni rast – sa 10,6 odsto 2010. godine i današnjih oko 6,5 na pet odsto za dve i po godine. Ovakav trend će, najverovatnije, biti posledica smenjenja investicija ali i pada produktivnosti i smanjenja broja radno sposobnih stanovnika.

 

Dužan kao G20

Martin Vulf, glavni ekonomski komentator u Fajnenšl tajmsu, podseća da se nisu uvek sve prognoze Banke za međunarodna poravnanja ostvarile, ali dodaje da se najnoviji izveštaj dobro fokusirao na nekoliko značajnih tema. Mnogi poznati ekonomisti, takođe, upozoravaju da predstoje veliki ekonomski izazovi i da guverneri centralnih banaka nipošto ne bi trebalo da se opuštaju, kao i da će svetska privreda naredne godine zabeležiti rast, ali nedovoljan da bi se sprovele radikalnije fiskalne mere. Osim toga, treba imati u vidu da je visina dugovanja širom sveta dostigla rekordne nivoe: dug nefinansijskog sektora je u Grupi 20 prošle godine dostigao 220 odsto BDP-a, što je skoro 40 odsto više nego pretkrizne 2007. godine.

 
broj 139/140, jul/avgust 2017.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *