Close
/ B&F Plus / Prirodna kozmetika iz domaće radinosti: Ko garantuje kvalitet robe?
BiF Analize Čitajte B&F online

Prirodna kozmetika iz domaće radinosti: Ko garantuje kvalitet robe?

Redakcija BIF on 05/12/2018 - 09:48 in B&F Plus, Slajder

This post has already been read 226 times!

Korisnici kozmetike širom sveta sve više se okreću prirodnim i organskim proizvodima, pa proizvođači računaju da će se vrednost tog segmenta tržišta udvostručiti do 2024. godine, na oko 22 milijarde dolara na globalnom nivou. U našoj zemlji „kozmetička statistika“ je štura, ali u Privrednoj komori Srbije beleže rast ukupne kozmetičke proizvodnje, a posebno toaletnih sapuna. Prirodnu, ekološku, organsku ili vegansku kozmetiku, s druge strane, nude samo mali proizvođači, u ograničenim serijama ili po porudžbini, a najveća berza takve kozmetike u našoj zemlji nalazi se na Fejsbuku, što znači da ponuda dolazi do velikog broja ljudi ali i da ponuđače niko ne kontroliše.

Gazdinstvo Soldatović već decenijama na obroncima Sokolskih planina proizvodi med. Svaka nova generacija je davala svoj doprinos u poboljšavanju i modernizaciji tehnike pčelarenja, tako da su u asortiman u međuvremenu uvrstili i mešavine meda i lekovitog bilja, voćne rakije i vina, ali i kozmetičke proizvode na bazi voska i eteričnih ulja pod imenom „Handmade by Marisol“. Prema rečima Marije Soldatović, članice ovog gazdinstva, na ideju da proizvode kozmetiku došli su sasvim slučajno: „Pokušavali smo da rešimo neke probleme na koži koji su se javljali članovima porodice. Najprisutniji su bili ekcemi, osipi, ujedi insekata, adekvatna nega lica i tela. Tako smo počeli da pravimo različite kreme. A onda smo polako proširivali program na labela, deo stikove, ulja…”

Nešto drugačija priča stoji iza „LaŠE kozmetike“, koja je nastala, kako priča vlasnica Lana Šepelj, tako što su recepture i tehnike za izradu kozmetičkih proizvoda kod kuće postale izuzetno dostupne zahvaljujući Youtube-u i sličnim internet platformama. „Tako sam pre tri godine odlučila da dugogodišnju vernost prirodnoj kozmetici pretvorim prvo u hobi a onda i u skroman biznis, i počnem sa izradom jednostavnijih proizvoda. Počela sam da nabavljam pčelinji vosak, biljna i etarska ulja, a zatim sam upisala šestomesečnu školu aromakozmetike, Quanttes školu fitoterapije u Srpskom lekarskom društvu kao i kurs proizvodnje sapuna na Hemijskom fakultetu. Zahvaljujući tome, ušla sam u procese izrade i naučila kako se kombinuju sastojci i sa čim se sme, a sa čim ne sme eksperimentisati“, priča Lana.

U Gazdinstvu Soldatović su takođe, pre nego što su započeli proizvodnju krema, odslušali kurseve apiterapije – tradicionalne medicine nastale na viševekovnom narodnom iskustvu – ali i zatražili pomoć prijatelja farmaceuta i tehnologa. Prve proizvode su testirali na sebi, a kada su videli da se ekcemi i osipi od njih povlače, uradili su zvanične analize i pustili ih u prodaju.

 

Najbolje sirovine dolaze iz sopstvene bašte

U proizvodnji kozmetike, kao i hrane, naglašava Marija Soldatović, najvažniji je kvalitet sirovina. Zato Soldatovići upotrebljavaju med, vosak i macerate lekovitog bilja koje namenski proizvode na svom gazdinstvu, daleko od industrijskog zagađenja. Biljke moraju biti pripremljene na pravi način kako bi ispoljile svoja lekovita svojstva, „jer tek tako etarsko ulje čajevca efikasno obnavlja kožu i deluje antiseptički i antibakterijski, a ulje nevena pomaže u regeneraciji i osvežava kožu“, objašnjava Marija.

I u bašti Lane Šepelj rastu lavanda, smilje, neven i kantarion, od kojih pravi biljne tinkture kao i macerate koji će se naći u kremama ili mleku za telo. Sve ostalo kupuje od dobavljača, a tržište sirovina danas ocenjuje povoljnije u odnosu na ono što je zatekla pre tri godine: „Tada smo imali jednog dobavljača za proizvođače kako konvencionalne tako i prirodne kozmetike, koji je pri tome poslovao samo sa pravnim licima pa smo mi ostali morali da se snalazimo“. Danas je situacija u tom pogledu nešto bolja, tvrdi ona, ali Srbija i dalje kaska za tržištem susedne Hrvatske, a pogotovo zemljama u kojima proizvodnja i korišćenje prirodne kozmetike imaju dugu tradiciju, poput Francuske.

 

 

„Trenutno na našem tržištu posluju još tri uvoznika koji prodaju sirovine za izradu prirodne kozmetike i fizičkim licima, trguju preko interneta a cene odgovaraju onima u drugim zemljama. Ipak, kvalitet njihove robe zna da bude neujednačen. Nedavno mi se desilo da kupim prečišćeni pčelinji vosak za izradu dezodoransa, za koji se ispostavilo da ne odgovara konzistencijom za moju recepturu, iako sam i ranije koristila istu sirovinu istog dobavljača. To samo govori da ne mogu da se oslonim na dobavljača da će kvalitet njegove robe biti ujednačen”, pojašnjava Lana loše iskustvo za koje veruje da je rezultat nepostojanja standarda kada je reč o uvozu sirovina. Soldatovići, sa druge strane, uspevaju da većinu potrebnih sastojaka proizvedu sami, a one koje ne mogu da proizvedu, poput maslinovog i kokosovog ulja, nabavljaju od dobavljača čija roba je ispitana u laboratorijama.

Proizvođači da ponude garancije

Marija Soldatović kaže da je svesna da se mnoštvo prirodne kozmetike danas prodaje preko društvenih mreža mimo svih kontrolnih mehanizama, pa smatra da bi proizvođači trebalo da potrošačima ponude neku garanciju za kvalitet svoje robe. Zato su Soldatovići vršili analize svojih proizvoda u Institutu za javno zdravlje, odnosno Centru za higijenu i humanu ekologiju. Tamo su dobili potvrdu da njihovi proizvodi odgovaraju opštim uslovima predviđenim Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene (mikrobiološke), hemijske i higijenske ispravnosti proizvoda koji se stavljaju u promet. Drugim rečima, da su 100% prirodni, bez hemijskih dodataka, veštačkih boja i mirisa.

Lana Šepelj dodaje da na domaćem terenu postoji nedoumica oko toga koji su to važeći standardi i neophodni sertifikati, pa se zato, kako objašnjava, mali proizvođači sa kojima je u kontaktu neformalno ugledaju na pravilnike sa tržišta gde je proizvodnja prirodne kozmetike razvijenija – poput Francuske, za koju su analitičari portala cosmeticsbusiness.com utvrdili da tri od pet potrošača kupuje prirodne proizvode za negu kože i kose. Što se sertifikata tiče, kaže da dobre smernice daje Ecocert, standard istoimene grupacije čije je sedište upravo u Francuskoj, a koji propisuje da onaj ko želi da koristi oznaku „prirodna i organska kozmetika“ mora da obezbedi najmanje 95% sastojaka koji potiču od biljaka iz organskog uzgoja. Za oznaku „prirodna kozmetika“ uslovi su nešto blaži, odnosno 50% sastojaka biljnog porekla mora da bude iz organskog uzgoja.

Obe naše sagovornice slažu se da kvalitet takvih proizvoda zavisi i od toga do koje mere se širi poslovanje i naglašavaju da im je izuzetno važno da proizvodnju zadrže u obimu koji će im omogućiti da i dalje ručno prave najvažnije proizvode. Za Mariju, to je u isto vreme i najvažniji razlog zašto gazdinstvo ne planira da se upusti u masovnu proizvodnju, dok Lana, čiji je biznis još u povoju, kaže da bi volela da njena proizvodnja prirodne kozmetike postane profitabilnija, ali da pre toga mora da osmisli kako da uravnoteži eventualni rast sa imperativom da zadrži isti nivo kvaliteta i posvećenosti u proizvodnji.

 

 

oktobar 2018, broj 154. 

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *