Dragan Marić je već duže vreme poznat srpskoj javnosti. Pre četiri godine svi koji smo prolazili pored Skupštine Srbije danima smo nailazili na mršavog čoveka koji štrajkuje glađu. Danas, ovaj čovek je opet dospeo u centar interesovanja javnosti, kada je ušetao sa dve bombe u Predsedništvo. Šta ga je nateralo na ovaj samoubilački čin?
Godinama unazad, mediji su pisali o borcu protiv vetrenjača, koji je pokušao da do kraja istera pravdu. Naime, Dragan Marić je 2004. godine postao poznat iznoseći dokaze da ga je JAT oštetio za više miliona dolara kršenjem ugovora sklopljenim za vreme uvođenja embarga protiv Jugoslavije. U ugovoru je precizirano da se na račun Marićeve firme uplaćuje prihod od avio karata prodatih u Iranu. Da se to desilo ne bi danas armija specijalaca kampovala ispred zgrade Predsedništva.
Naravno, u to doba suditi se sa državnim preduzećem bio je Sizifov posao. Tek kasnije je objavljeno da je Viši privredni sud 1994. godine legalizovao falsifikate JAT-a o isplatama Marićevoj firmi, a presudu doneo na osnovu izjave svedoka a ne izvoda iz banke. Došlo je to dugo očekivano doba demokratije, ali pravna država se nije pokazala dovoljno pravnom u slučaju gospodina Marića.
On je godinama upozoravao javnost na nepravdu zbog koje je osiromašio, te se moglo i pretpostaviti da će, kada shvati da mu nema pomoći, pokušati i radikalnije da skrene pažnju vlasti na svoj problem. Napokon, izgleda da je kap prelila čašu – on je uputio preteće pismo Višem trgovinskom sudu u Beogradu ali i Predsedništvu, međutim, izgleda da su oni već oguglali na pretnje bombaša (da nisu Palata Pravde nikad ne bi ni radila).
Tako je jutros Dragan Marić uspeo da unese dve bombe u ulaz Predsedništva Srbije. Ostatak priče već znate, situacija je filmska, SAJ-ovci ga drže na nišanu, a on vodi psihološki rat – eksplozija koja je bila najavljena za 16 h nije se dogodila, ali bombaš je i dalje u stanju pripravnosti.
Dragan Marić tvrdi da ne želi žrtve, u krajnjoj liniji naudiće sebi. No, čak i ako se ova situacija smiri, vlast mora ozbiljije da se posveti valjanom sprovođenju zakona, jer u poslednje vreme osim što neki blokiraju najprometnije ulice grada, nezadovoljni građani su spremni i na radikalnije načine izražavanja građanske neposlušnosti, počev od onih koji iz protesta odstranjuju sebi delove tela, završno sa onima koji ulaze u najviše institucije opasani bombama. Kad se sve skupi i analizira, ispada: nešto je trulo u državi srpskoj.