Sredinom nedelje, tačnije 13. maja, na dnevnom redu Narodne skupštine naći će se Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola, koji su po hitnom postupku podneli poslanici LSV (zakon). Toliko je bio hitan da je podnet u oktobru prošle godine, a sada je stigao na red, ali kako kaže ona stara – bolje ikad, nego nikad.
U saopštenju za medije stoji da brojne organizacije civilnog društva već duže vreme agituju po ovom pitanju, ali tek od kako je Skupština Vojvodine „zvanično uputila zahtev za ovu zabranu, nakon incidenta na tribini Filozofskog fakulteta 2005. godine, ova inicijativa je progresivno zadobijala pristalice u republičkim institucijama .“
Čak smo doživeli i to da policija počne da se obračunava sa pristalicama ovih militantnih pokreta.
Prema sadržaju predloga zakona, potrebno je uvesti zabranu manifestacija, isticanja simbola i znakova neonacističkih i fašističkih organizacija, ali i sankcije za kršenje ove zabrane, i to novčane, u vrednosti od 5.000 do 50.000 dinara za fizička lica, a za registrovanu organizaciju ili udruženje od 100.000 do milion dinara.
Srpska moderna antifašistička borba počela je iz razloga što su oni koji su morali održavati bezbednost, na tom polju zakazali. Građani su sami uzeli stvar u svoje ruke, te su neonaciste na njihovom novosadskom maršu 2007. godine presreli antifašisti – civili, a ne policija. Kada je zakazan neonacistički skup u Beogradu prošle godine, antifašistička omladina se skupila uglavnom preko fejsbuka, ali ovaj put su imali veći uticaj. Pošto je sukob bio gotovo siguran, policija je delovala preventivno, i uklanjala sa ulica osobe sa neonacističkim simbolima i obrijanih glava, a pustila antifašiste da mirno prošetaju gradom. Neki smatraju da je i to pobeda.
No, ako ovaj zakon bude usvojen, neće samo građani osećati dužnost da se bave antifašističkim aktivnostima, nekima će to biti i profesionalna dužnost.