Kompanija Britiš petroleum (BP) u godišnjem izveštaju posvećenom stanju na svetskom tržištu energenata ukazuje na prvi pad utvrđenih globalnih rezervi nafte od 1998. i to za tri milijarde barela, na 1,25 hiljada milijardi na kraju 2008. godine. Pri tome su rezerve pale u Rusiji, Norveškoj i Kini dok su u Vijetnamu, Indiji i Egiptu povećane. U izveštaju se navodi da podaci pokazuju da svet ima dovoljne utvrđene rezerve nafte, gasa i uglja da zadovolji potrebe u decenijama koje slede, kao i da izazov ne predstavlja geološki već ljudski faktor.
Zapravo, izazov je na naftnim kompanijama koje treba da zamene deo isporuka pošto se u nekim zemljama nacionalizuju naftne industrije. Prema BP, svetska potrošnja nafte prošle godine je smanjena 0,6 odsto, na 84,45 miliona barela na dan, i to je bio prvi pad od 1993. i ujedno najveći pad od 1982. Zemlje OECD skresale su potrošnju za 1,5 miliona barela na dan ili 3,2 odsto a SAD za 1,3 miliona ili 6,4 odsto dok je potrošnja izvan OECD porasla za 1,1 milion barela.
U međuvremenu je direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler u govoru na Evropskom poslovnom kongresu u Italiji rekao da je finansijska kriza prekinula rast cena i da bi do 2012. barel mogao da ode i na 250 dolara zbog debalansa ponude i tražnje. Miler smatra da će investicije u globalni sektor nafte i gasa ove godine pasti više od 20 odsto jer je finansijska kriza primorala proizvođače da krešu troškove u strahu od kolebljivosti cena. On je takođe mišljenja da će cena barela do kraja godine dostići 85 dolara. Prema podacima BP, ruske rezerve nafte spustile su se u 2008. na 79 milijardi barela sa 80,4 milijarde u 2007.
BP je procenio i da je svetska proizvodnja nafte u 2008. bila 0,4 odsto veća nego godinu dana ranije i da je dostigla 81,82 miliona barela na dan a rastu je najviše doprineo OPEK. Istovremeno su kanadske isporuke pale dva odsto, na 3,2 miliona barela dnevno, a američke 1,8 odsto, na 6,7 miliona.
Barel sirove nafte prvih dana jula koštao je oko 65 dolara, deset odsto ispod ovogodišnjeg maksimuma. U prvoj polovini juna cena barela dostigla je sedmomesečni maksimum od 73,23 dolara zahvaljujući spekulacijama o oporavku tražnje goriva. Od početka godine taj energent je poskupeo oko 60 odsto. OPEK je, kako poručuje, zadovoljan trenutnom cenom i smatra da je dobra i za proizvođače i za potrošače. Kartel koji proizvodi 25 miliona barela na dan neće, očekuje se, menjati proizvodne kvote ni u septembru.