Biznis i finansije #74, februar 2011.
Decenija inflacije u Srbiji
Niko kao mi
Iako i mnoge druge zemlje u okruženju imaju glomazne, korumpirane birokratije, slabe centralne banke, visoke deficite javne potrošnje, siromašne i nerazvijene regione, neefikasna državna preduzeća naseljena partijskim aparatčicima, ni u jednoj od njih rast cena nije tako visok kao kod nas. Šta srpski slučaj čini posebnim? Političari, kažu ekonomisti
Povodom rasta prodaje našeg magazina od 7% u poslednjem kvartalu 2010. godine, zahvaljujemo se čitaocima na ukazanom poverenju
PERISKOP
8 Novi svet, novi kapitalizam: U traganju za ciljem
Očigledna politička nemoć da se ponudi neki novi model društva, dovodi do podgrevanja starih humanističkih ideja. Ako je aktuelni rimejk socijaldemokratije iniciran nostalgijom – onda je šteta, ako pak treba da koristi kao temelj za građenje nečeg novog i boljeg – onda dobrodošao!
10 Kako Kanađani preživljavaju recesiju: Jin i jang u Torontu
Nakon početnog šoka, straha od gubitka posla i besanih noći onih kojima se to i desilo, tokom recesije Kanađani su počeli da uviđaju i prilike da dođu do nove kuće ili posla pod uslovima koji se ne propuštaju. Umereni optimisti kada je u pitanju trenutni status kanadske ekonomije i njene „otpornosti“ na nove krize, razočarani su propuštenom prilikom da se ekonomski i vrednosni sistem na globalnom nivou fundamentalno promeni. Ili, kako ovde kažu, „konzerva je šutnuta niz drum“ do naredne krize.
12 Kriza gradova: Drž’te investitore!
Gradovi zapadne hemisfere, s obe strane Atlantika, očajnički se upinju da na vreme isplate svoje obaveze prema kreditorima. U “zlatna vremena” pozajmili su ogromne svote novca koji sada – dve i po godine od početka krize – nisu u stanju da vrate. Ako se investitori uplaše, ove godine doživećemo reprizu 2008. kada je krah tržišta nekretnina izazvao potpuni finansijski kolaps, upozoravaju zvučna imena Vol Strita.
BIZNIS
16 Prodaja Telekoma: Velika državna nužda
Oko prodaje “Telekoma Srbija” ima mnogo više nepoznanica nego što je to bilo ko u stručnoj javnosti mogao i da nasluti. Na korak od podnošenja obavezujućih ponuda za “Telekom” ne zna se tačno da li država prodaje i infrastrukturu, i koju, da li je na prodaju paket od 51 ili 31 odsto akcija, da li do skoro najozbiljiniji kupac odustaje, i da li je, možda, na pomolu i privremeno odlaganje prodaje?
20 Slobodan Đinović, Orion Telekom: O mreži, petlji i omči
Ekonomska kriza manje šteti poslovanju domaćeg telekomunikacionog tržišta od njegovih „specifičnosti“ – od toga da se uslovi propisani zakonom mogu naknadno menjati tumačenjima nadležnih ministarstava, do situacije da se ne zna pod kakvim uslovima će poslovati druga dva operatera ako Telekomova infrastruktura pređe iz državnog u privatni monopol. Time ce najviše biti ošteceni građani, upozorava prvi čovek Orion Telekoma, koji je ipak uveren da će njegova kompanija ove godine ostvariti gotovo trostruko veći rast od ukupnog rasta domaćeg tržišta telekomunuikacija.
24 Zaduženost domaće privrede: U dugovima do… stečaja
Nagomilani dugovi pojavljuju se kao jedan od najtežih problema srpske privrede. Finansijski položaj hiljada preduzeća ugrožavaju nepovoljni uslovi zaduživanja, nedovoljno efikasna alokacija pozajmljenih sredstava i restriktivna kreditna praksa u bankarskom sektoru
FINANSIJE
28 Novi zakon o tržištu kapitala: Zidanje Skadra
Deset godina nakon otpočinjanja tranzicije i isto toliko potrošenog vremena na pokušaje izgradnje tržišta kapitala, domaći zakonodavci okreću još jednu stranu u pravcu regulisanja ovog važnog segmenta finansijskog sistema. Kakva su do sada regulatorna rešenja bila, najbolje pokazuje odumiruće tržište kapitala, te će novi zakonski okvir imati samo jedan zadatak – da stvori ambijent za reanimaciju tržišta i njegovu golu borbu za opstanak učini mogućom.
30 Mikrokrediti: Dobitak u sporednoj ulici
Banke bi trebalo da se više pozabave “nepouzdanim” malim preduzetnicima, jer oni mogu postati pouzdani, kaže jedan od uspešnih preduzetnika predstavljenih na godišnjem kalendaru Opportunity banke, koja je na ovaj način želela da poruči javnosti da mikrokreditiranje, tako malo zastupljeno na domaćem tržištu, može biti i uspešan posao i korisno za društvo.
34 Izmene zakona o porezu na imovinu: A zec je, moliću, u šumi
Da bi se izmenama Zakona o porezu na imovinu ostvario prihod u budžetu koji je najavila ministarka finansija, nije bilo važno samo da se on promeni, već pre svega, da se primeni na sve obveznike. Do sada je jedva više od polovine Beograđana i znatno manje građana ostatka Srbije ispunjavalo tu obavezu.
36 Investiranje u zlato: Beg u sigurno do daljnjeg
Leila Trabelsi, supruga svrgnutog predsednika Tunisa, napustila je zemlju sa 1,5 tonom zlata u polugama, rukovođena mišlju kao i većina običnih smrtnika da je njegova vrednost već vekovima neprolazna. Međutim, u poslednjih nekoliko godina kretanja cene zlata pokazuju značajne anomalije. Ova niskorizična aktiva beleži više nego visoke prinose, a većina analitičara prognozira dalji rast njegove cene. Zašto je zlato tako visoko kotirano i ima li naznaka da će njegov vrtoglavi berzanski uspon završiti kao naredni investicioni mehur?
TEMAT
40 Decenija inflacije u Srbiji: Niko kao mi
Iako i mnoge druge zemlje u okruženju imaju glomazne, korumpirane birokratije, slabe centralne banke, visoke deficite javne potrošnje, siromašne i nerazvijene regione, neefikasna državna preduzeća naseljena partijskim aparatčicima, ni u jednoj od njih rast cena nije tako visok kao kod nas. Šta srpski slučaj čini posebnim? Političari, kažu ekonomisti.
44 Dušan Vujović, Svetska banka, Vašington: Kad država umesi kvasac
Mislim da rutinski tretman preko monetarne politike neće dati željene rezultate u smanjenju inflacije, ali će sigurno usporiti ekonomski rast i povećati nezaposlenost, tako da ćemo se kroz šest meseci naći u nebranom grožđu, upozorava Dušan Vujović, glavni ekonomistom Svetske banke u Vašingtonu.
46 Saša Đogović, Institut za istraživanje tržišta: Zašto je inflacija bauk broj 1
Dugoj listi uzročnika inflacije koji su dominirali lane, ove godine će se pridružiti još jedan – rast tražnje. Zato će inflacija biti najmanje dva odsto veća od očekivane.
47 Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org: Iza tigra od papira
Bez proizvodnje štampani novac se brzo obezvređuje. To je problem koji bi trebalo da nas opseda.
48 Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalca: Privreda nema čarobni štapić
Očekujem da inflacija svakako bude jednocifrena i da će se Narodna banka ozbiljnije uhvatiti u koštac sa ovim izazovom. Mislim da je i novom guverneru bilo potrebno vreme da se konsoliduje. U ovoj godini na inflaciju će verovatno najviše uticati kretanje cena energenata, kao što su u prethodnoj prevashodno uticala kretanja cena prehrambenih proizvoda.
50 Političari, izbori i ekonomija: Evo ti ništa i čvrsto ga drži
Inflacija raste u postizbornom periodu ako partije koje se bore za vlast imaju gotovo izjednačene šanse na izborima. Samo ako su sigurni u pobedu, ili znaju da im je vreme da spakuju kofere, političari koji su na vlasti ne posežu za monetarnim i fiskalnim podstrekivanjem biračkog raspoloženja.
51 Strah građana od inflacije: Decenije zebnje
Za više od dve decenije istraživanja formirane su liste strahova prisutnih kod građana Srbije čija se frekventnost menjala ali su uvek dominirali strahovi iza kojih se krio primarni, strah za opstanak.
INTERVJU
54 Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik Politikinog Zabavnika: Najlepši posao na svetu
Zefirino Grasi je došao na čelo Politikinog Zabavnika pre više od dve decenije, tokom kojih nam se suzila zemlja, tržište, državni i kućni budžeti, zagubile vrednosti i perspektiva da ćemo se jednom vratiti u normalu. Zabavnik je sve to preživeo i ostao „onaj stari“, tvrdoglavo odan ideji da je život mnogo više od crne hronike i šunda. Zato su mu ostali odani i čitaoci, a naš sagovornik i dalje može da se bavi poslom za koji tvrdi da je najlepši na svetu.
SKENER
56 Kušići između preporoda i raseljavanja: Kod Nemanjića
Beogradski mangupi starije generacije, odeljak Voždovac, na pitanje „kako je?” odgovaraju sa: “Kako, kako brate? Pa kao u državi Nemanjića”. I takvi turisti, u čijim džepovima više nema nego što ima, predstavljaju ozbiljnu tržišnu nišu, procenili su u „Moninom” hotelu na planini „Javor”, prvom od nekoliko tranzicionih osveženja u zaleđu Ivanjice, kraja koji lagano i još nesigurno pokušava da se odlepi od tradicionalnog imidža postojbine krompira.
58 Odnos netalentovane države prema talentima: Čekićanje
Japanci ne znaju koliko je njihova poslovica „ekser koji viri biće zakucan“ popularna u Srbiji, posebno kada je u pitanju talenat koji se od detinjstva sistemski zakucava u slavu prosečnosti i može da se spase jedino porodičnom upornošću i novčanikom. Srbija ima samo 6,5% visokoobrazovanih žitelja, a svaki treći student želi da je zauvek napusti kada završi školovanje. U tome najlakše uspevaju najdarovitiji.
60 Razgovori za posao: Ono sve što znam o tebi
Zakon o radu, kao i Zakon o zabrani diskriminacije Republike Srbije, ne dozvoljavaju bilo kakav oblik diskriminacije lica koja traže posao. U teoriji, poslodavac na razgovoru za posao ne sme da pita kandidata o njegovom bračnom statusu, kontu na računu, veroispovesti, nacionalnosti i slično. U praksi, nezaposleni pred pritiskom pojedinih poslodavaca otkrivaju i svoje najintimnije tajne.
62 Grejanje na otpad u Beču: Grad čistunac
Zahvaljujući izgradnji treće moderne spalionice, u Beču se gotovo trećina gradske energije za grejanje dobija iz otpada sa kojim mnogi evropski i svetski gradovi i dalje ne znaju kako da izađu na kraj
IT
64 Koliko je isplativa profesija analitičara domaćeg IT tržišta? Za sada uglavnom dijetalno
Danas se na analize o trendovima na domaćem IT tržištu koje publikuje „Mineco Computers“ mnogi pozivaju. Ali i kada steknete ugled u profesiji koja je na nedovoljno razvijenom tržištu još „u pelenama“, možete se nadati da će zarada dostići ljubav prema poslu kad i ekonomija u Srbiji postane važnija od političara. Pod uslovom da preživite početno prikupljanje informacija i dokažete da niste „balkanski špijun uključen u teoriju zavere sa primesama latino-američke sapunice“, kaže direktor ovog preduzeća Milovan Matijević.
66 Internet i ideologija: Digitalni partizani
Aktuelni događaji u Tunisu i „afera Vikiliks“ potvrđuju da je Internet mnogo više od tehnologije i da je svojom revolucijom savremenom svetu isporučio suštinsko političko pitanje: gde je granica između kontrole koja ugrožava osnovna ljudska prava i slobodu pojedinca i one koja je neophodna da bi te iste vrednosti zaštitila?
NAUKA
68 Nova definicija života: Recept za vasionu
Mnogo pre otkrića mikroorganizma koji se razmnožava pomoću arsenika, britanski naučnik Stiven Volfram zastupao je tezu da vasiona može sadržati oblike života, uključujući i inteligentne, kakve nismo u stanju ni da zamislimo. Još provokativniji deo njegove teorije je da se takva mogućnost zasniva na pretpostavci da je cela vasiona stvorena jednostavnim računarskim programom koji je u stanju da generiše izuzetno složene pojave.
70 Novi lanci knjižara u Srbiji: Knjiga je u modi
U zemlji u kojoj ima 1.3 miliona nepismenih i u kojoj se iz dana u dan zatvaraju i odumiru pogoni, tržni centri i nekad najprofitabilnije prodavnice patika, događa se nesvakidašnji tržišni fenomen: u napuštene poslovne prostore u najužem centru gradova u Srbiji useljavaju se novi lanci knjižara, najčešće istovremeno i izdavača. Jeftin poslovni prostor i radna snaga, mogućnost da knjige drugih izdavača dobiju „u komision“, i odluka da svoj asortiman ponude po „hit“ cenama i na akcijama kao i svaki drugi proizvod, čine samo deo odgovora o njihovom brzom usponu.
KOKTEL
72 Ekonomska sudbina rok muzike: Ne zvekeće, ali zvuči
Šta se događa sa rokenrolom? Da li na sve manju slušanost i prodaju, sudeći prema svetskim top listama, utiču društvene promene koje rok više nije u stanju da predvodi kao nekada? Ili je tome kumovala muzička industrija koja u nesigurnim vremenima pokušava da igra na sigurno, nudeći pevljive zaborave od teških tema? Ili je rok i dalje veoma vitalan, postavši istovremeno i amalgam i deo mnogobrojnih muzičkih pravaca?
74 Novi samci: Sam sa supom
Iako zbog starenja populacije, u Srbiji najviše raste broj samih žena na selu, u narednom periodu na scenu će stupiti nova kategorija samaca: mladih, nikad bračno vezanih, ili razvedenih ljudi, koji žive sa ili bez deteta, stanovnika gradova sa primanjima iznad prosečnih – zahtevnih kupaca malih stanova, tiganja za jedno jaje, gotovih jela, i Internet usluga.
KOMUNIKACIJE
76 Uvođenje novog službenog jezika u Vojvodini: Koliko košta Crnogorski?
U opštini Mali Iđoš niko ne može da izračuna koliko će koštati uvođenje crnogorskog jezika. To je ustavno pravo, poručuje Karolj Pal predsednik Skupštine opštine, a Nenad Stevović, predsednik Udruženja Crnogoraca uveren je da je to dobit za njihove kadrove.
REPRINT
78 Kako je Krugman pronašao politiku
Pre nego što je podigao glas protiv Buša dok su Demokrate ćutale, i usudio se da kritikuje Obamu na vrhuncu popularnosti, ekonomista i Nobelovac Pol Krugman vodio je akademskog život okružen kolegama koji su, kao i on, verovali da je sve izvan nauke jeftino brbljanje. U obimnom tekstu The New Yorker objašnjava Krugmanovu metamorfozu.
VREMEPLOV
80 Karijera ponikla iz Velike depresije: Pekarka iz visokog društva
Da nije bilo kraha berze 1929. godine, Margaret Fogarti Radkin bi najverovatnije svoj život provela kao supruga bogataša sa Volstrita, a Amerika ostala bez jednog od najuspešnijih i najtrajnijih brendova u svojoj pekarskoj industriji: „Pepperidge Farm“. Dama iz visokog društva preko noći je bila primorana da radi preživljavanja kolje svinje i gaji ćurke na porodičnoj farmi, ali joj je slavu i novac doneo proizvod koji prvobitno uopšte nije bio namenjen tržištu.
OTISAK MESECA
82 Tuniska oluja
Danas se u Tunisu i susednim zeljama Severne Afrike gine više nego u Avganistanu i Iraku. Vesti o neredima i pucnjavi u Mauritaniji, Alžiru, Tunisu, Libiji, Jordanu, Jemenu, Egiptu sustižu jedna drugu, a prebrojavanje mrtvih u jednoj smenjuje crna statistika u drugoj zemlji. Ali, pretnja pobunama ne odnosi se samo na Magreb i Bliski Istok. Stanje ne valja skoro svuda u svetu. Ljudi su osiromašili, izgubili perspektivu. Sve je više onih koji nemaju šta da izgube.
