Biznis i finansije #77, majl 2011.
Sumrak srednje klase
Na pitanje kako se živi u Srbiji, dobijaju se dramatični odgovori apatičnih građana. Među njima su i pripadnici srednje klase koji su najviše očekivali od reformi, ali i reforme od njih. Nade su obostrano izneverene. Srednja klasa se solidarisala sa radničkom u osećanju gubitništva i očekivanjima da joj propušteni dobitak nadoknadi isključivo država. U državi je, pak, u većini srednja klasa koja se olako odrekla reformi zarad sigurne plate. Zato u zemlji u kojoj visokoobrazovanim sindikalnim vođama MMF otkriva da je tokom najnovije krize ugašeno 120.000 radnih mesta više nego po sindikalnom knjigovodstvu, i najgori političari kakvi su naši mogu mirno da spavaju. U zločinu nad reformama imaju saučesnike u građanima, posebno u onima koji su reforme trebalo da predvode.
Sadržaj broja 77 (maj)
PERISKOP
8 Srednja klasa: Zalazak na Zapadu
Danas se u Americi i dobrom delu najrazvijenijeg sveta vodi bitka ko će koga eliminisati – parazitski kapitalizam srednju klasu ili obratno. Zemlje koje su danas u usponu grade ga na kapitalističkim principima i srednjoj klasi, ali i na humanizmu kao korektivu intuitivnog delovanja tržišta.
14 Rabobank: Kako će izgledati svet za dve decenije: Gladni, žedni i nepoverljivi 2030.
Kako će naš svet izgledati 2030? Mnogo toga je izvan naše moći prognoziranja, ali neki svetski trendovi poput povećane potrošnje hrane, nestašice energenata i rasta svetske populacije deluju izvesno. Mnogo teže je predvideti buduće političke odnose koji će određivati način na koji će se između ostalog trošiti i raspodeljivati ti dragoceni resursi. Ekonomisti holandske Rabobank razvili su, uvažavajući sva moguća ograničenja, četiri granična moguća scenarija naše budućnosti. U trećem scenariju, koji prenosimo u ovom broju, svet karakteriše rivalstvo starih i novih sila, stagnacija svetske trgovine, usporen tehnološki napredak i otimanje oko resursa hrane. Sva sažimanja teksta su redakcijska.
18 Afrički nemiri iz ugla Južne Afrike: Nasukani kontinent
Revolucije „iz vedra neba“ na severu Afrike i na Bliskom istoku predstavljaju veoma nepoželjan podsetnik i za Južnu Afriku da, iako privredno i politički najsnažnija država „crnog kontinenta“, mora što hitnije preispitati sopstvenu politiku. Neki od tamošnjih ekonomista upozoravaju da bi visok nivo korupcije i nesposobnosti u javnom sektoru, kao i značajan pad priliva stranih investicija mogli da proizvedu ozbiljne ekonomske i političke probleme i na domaćem tlu.
BIZNIS
22 Porodična preduzeća: Kako preživeti ljubav
„Nije mi poznato da se neka porodica ujedinila zbog novca, ali znam mnoge koje su se zbog njega razišle“, rekao je osnivač jedne velike latinoameričke porodične kompanije. Oslonac na porodicu u poslovanju je velika prednost ali može biti i najveća zamka, poručuju međunarodne institucije koje pomažu razvoj porodičnog preduzetništva u Srbiji, a čega su svesni i naši sagovornici, vlasnici porodičnih preduzeća u kojima radi nekoliko generacija
24 VIP: Uloga mobilnog operatera u fiksnom dilu: (Ne) potrošeni džoker
Nijedan od ponuđača za Telekom Srbija, izuzev Telekoma Austrija, nije imao u rukavu takvog džokera kakav je mobilni operater VIP. U finišu propalih pregovora u fokusu je, uprkos zvaničnim negiranjima, bio pokušaj razmene VIP za 20 odsto udela OTE u Telekomu. Na dva paralelna nivoa odmerene su njihove tržišne vrednosti i isprobana mogućnost jednog dila koji će možda u nekom novom navratu biti ponovo na stolu.
FINANSIJE
28 Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi: Narodne akcije u rukama stranaca
Krajem aprila akcije NIS-a bile su na istom cenovnom nivou s kog su i krenule na svoj berzanski put krajem avgusta prošle godine. Izuzev cene po akciji od oko 500 dinara, gotovo sve ostalo se promenilo: dojučerašnje raspušteno javno preduzeća sada je respektabilna i profitabilna kompanija, znatno transparentnijeg poslovanja, a vlasnici njenih akcija inostrani fondovi.
30 Krediti i povoljnije životno osiguranje za čuvanje matičnih ćelija: Finansijski pupčanik
Procenjuje se da u Srbiji oko 100 porodilja mesečno zamrzne krv iz pupčanika svog novorođenčeta, kao zalog za njegovu bezbedniju budućnost. Za banke i osiguravajuće kuće to je nova tržišna niša sa potencijalno velikim brojem klijenata niske platežne sposobnosti i visoke motivisanosti. Zato su i ponude primerene okolnostima.
32 Sporedne delatnosti u bankama: Madona na šalteru
Nakon što su posegle i za poslovima u osiguranju, banke su u borbi za klijente i veću prepoznatljivost na tržištu počele da prodaju ulaznice za koncerte i da organizuju virtuelne igre na berzi. Ulaznice i igrice nisu poslovi od kojih banke zarađuju, ali jesu marketinška ulaznica da od osnovnog posla zarade više.
33 Primena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i off-shore kompanije: MAXI test
Na primeru Maxi-ja država će pokazati da li je spremna da jednako primenjuje zakon ili će pogaziti sva načela i time stvoriti poresku praksu bez presedana, koja bi bila motiv drugim pravnim subjektima da na isti način izbegavaju plaćanje poreza na štetu drugih poreskih obveznika.
TEMAT
37 Nemoć reformi u Srbiji: Čekajući kapitalizam
U Srbiji preovlađuju letargija i beznađe, ali ne i spremnost na socijalni bunt. „Svakom razumnom čoveku je jasno da nema za koga da glasa“, ali dublje analize pokazuju da su političari uspeli da zaustave reforme u saučesništvu sa građanima, koji bi da žive u demokratiji, ali ne i od slobodnog tržišta. Baš zato što smo takvi, za nas je izuzetno važno da uđemo u EU, smatra sociolog Mladen Lazić.
42 Obezvređivanje znanja: Kad porastem biću niko
Čemu služi fakultetska diploma u Srbiji? Ničemu bez partijske knjižice, smatra sve veći broj mladih koji su nakon studiranja prinuđeni da rade „na crno“ u buticima, kafićima, trgovačkim radnjama… Stručnjaci koji se bave ovim problemom upozoravaju da će Srbija, ukoliko nastavi sa „kreni-stani“ reformom i sistemskim promašajima, vrlo brzo ostati bez ljudskog potencijala
44 Socijalno raslojavanje: Beda na vrata, statistika kroz prozor
Kada se slika novobeogradske divlje pijace smeštene između dva šoping mola u kojima muške cipele „vrede“ koliko i minimalac, podvede pod statistiku, dobijete između ostalog i neverovatan podatak da je ovde najisplativije biti univerzitetski profesor. Socijalno raslojavanje u Srbiji nije tema o koju se domaći stručnjaci otimaju, malobrojni dostupni podaci su protivurečni a najbogatiji sloj društva obavija statistička „crna rupa“.
46 Socijalna preduzeća na naš način: Ko će pre ugroženima
Jedan od primera kako dobre ideje dobijaju neverovatan obrt u domaćoj praksi je i podsticanje socijalnog preduzetništva, kao tržišnog načina da se umanje dugoročna nezaposlenost i siromaštvo. U Srbiji su mnogo prisutnije polemike između države, stručnjaka i „starih“ i „novih“ socijalnih preduzeća o tome ko koga ugrožava u ovom poslu, nego kakav je obim i kvalitet ove vrste podrške ugroženim grupama.
INTERVJU
48 Alehandro Žodorovski: Alhemičar u službi umetnosti
Dvorana Muzeja jugoslovenske kinoteke bila je tesna da primi sve zainteresovane posetioce koji su došli da prisustvuju dodeli Zlatnog pečata za životno delo jednom od najkontroverznijih reditelja i scenarista druge polovine dvadesetog veka, Alehandru Žodorovskom. Svojim kultnim filmovima i strip serijalima on je napravio veliki uticaj na sve generacije rođene posle hipi revolucije, u velikoj meri doprinevši i definisanju evropske „new age“ filozofije.
SKENER
50 Korupcija u Srbiji: U sve se meša, a nije začin
Iako je u januaru evropski komesar za proširenje Štefan File pohvalio srpske vlasti što su u rekordnom roku dostavile odgovore na upitnik Evropske komisije, već je u martu pristigla nova tura dodatnih pitanja koja se najvećim delom odnose na pitanja vezana za borbu protiv korupcije. Zvanični podaci pokazuju da je prošle godine otkriveno 40 odsto više krivičnih dela sa elementima korupcije nego u šestogodišnjem periodu od 2000. do 2005. i da se u ovoj godini vodi 800 postupaka vezanih za ova krivična dela, ali od istraga do konačnih presuda je put i dalje predug
52 Kompanije, NVO i filantropija: Partnerstvo na distanci
Daleko od bliceva fotoaparata i TV kamera koje slikaju prigodno nasmejana lica donatora i srećnih primalaca, najčešće dece bez roditeljskog staranja, starih, gladnih i povređenih životom, leži stvarni svet “korporativne filantropije” u kojem su i donator i nevladin sektor u delikatnim odnosima, jer korupcija, loš rad, politički pritisci, i višak želje za medijskom pažnjom znaju da zamagle humanost.
54 Koliko zaposleni zapravo koštaju: Osveta osrednjih
Ukoliko pokušamo da uporedimo vrednosti – onoga što smo uložili u zaposlenog i onoga što smo dobili za uzvrat, naći ćemo se pred teškim zadatkom. Merenje i merni instrumenti performansi organizacija razvijani su u 20. veku, i to uglavnom u proizvodnim kompanijama koje najčešće mere prinos na investirani kapital. Mnoge firme saznale su koliko vrede njihovi zaposleni tek kad su ih otpustili i naknadno osetili koliko ih je takav ishitren korak koštao
56 Kraj jednog poglavlja u osvajanju svemira: Daleko su sada zvezde
Aprilska svemirska groznica nastavlja se u maju aukcijom izuzetno retkih eksponata. U Njujorku će biti ponuđena dva odela ruskih astronauta i drugi predmeti iz ekspedicija na Mesec. Skafanderi napravljeni od 21 sloja teflona, polivinilhlorida i lateksa, još puni mesečeve prašine, teško podnose vlagu na Zemlji, pa je američki muzej Smitsonijan svoje primerke morao da ukloni jer restauatori ne mogu da ih zaštite i rekonstruišu.
IT
58 Reciklaža elektronske opreme: Otpad kuću gradi
Usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom i uvođenjem državnih subvencija za različite kategorije otpada u Srbiji su se napokon stvorili bolji uslovi za “sređivanje dvorišta” u ovoj oblasti. Povoljne subvencije su i glavni razlog što je rumunska “Green” grupacija donela odluku da, umesto u Mađarskoj, fabriku za reciklažu elektronskog i električnog otpada vrednosti između 5 i 7 miliona evra izgradi u Srbiji, kaže za BiF Mihail Mateski, direktor novosadske kompanije “Greentech”, koja je član “Green” grupe.
60 Čudesni svijet multinacionalnih kompanija: Bez poreza, molim
Bez obzira koliki vam je godišnji profit, ako vam se ne plaća porez na dobit, „holandski sendvič” i „dupli irski”, su sve što vam je potrebno. To nisu narudžbe mamurnog noćobdije, već magični recept uz pomoć kojeg najveće svjetske kompanije, Microsoft, Google, General Electric, Oracle, Pfizer, IBM, i pored milijardi dolara čistog profita, uopšte ne plaćaju porez na dobit. I to potpuno legalno.
62 Nova tehnologija za inovacijsku industriju: Jedan za sve
Za inovacijsku industriju koja će ubrzo zameniti postojeću neophodne su nove tehnološke platforme kao što je konvergentna infrastruktura.
NAUKA
64 Svemirska tehnologija u svakodnevnom životu: Prizemljeni kosmos
Pre pola stoleća jedan ludo hrabar Rus, po imenu Jurij Gagarin, popeo se do zvezda i tamo ostao 108 minuta. Istog dana, samo 20 godina kasnije, američki Spejs šatl pomeriće granice ljudskog prisustva u svemirskim poslovima. Ovog aprila šatlovi su „sleteli“ u penziju, ali patenti nastali primenom tehnologija korišćenih u osvajanju kosmosa nastavljaju svoju zemaljsku misiju u medicini, bezbednosti, ekologiji i mnogim industrijama.
KOKTEL
66 Moderna arhitektura: Rušenje zidova
Poštovanje oblika i odnosa koji vladaju u prirodi, otvaranje objekata prema spoljašnjem svetu i neprestano istraživanje novih materijala, činioci su koji mogu dovesti do nove revolucije u arhitekturi. Međutim, to mogu omogućiti samo apsolutna umetnička sloboda i povoljne društvene okolnosti, smatraju Su Fudžimoto i Aron Betski, poznati svetski arhitekti koji su bili gosti na drugim beogradskim Danima Orisa.
68 Da li se isplati “happy hour”: Lepak za džep
Mišljenja domaćih vlasnika kafea i barova o efikasnosti specijalnih ponuda su veoma različita: “Betty Boop” je tek pomoću pokušaja i pogrešaka otkrio svoju formulu “srećnog sata”, a Miroslav Hristodulo, urednik programa u pabu “Brod” tvrdi da je “happy hour“ vid kratkoročnog ulaganja koji ima izuzetno visok povraćaj u kratkom vremenskom periodu. „To je kao da imate banku u koju u 8 sati uveče uložite 100 dinara, a u 2 ujutru banka vam isplati 300“.
69 Ekonomija “srećnog sata”: Mala smrt lokalnih monopola
Konzumenti i ponuđači srećnog sata (happy hour) upuštaju se u jedan ekonomski model koji je možda najbolje opisao Mark Fišer, finansijski analitičar i savetnik istraživačkog odeljenja centralne banke Atlante. Tokom „srećnog sata” tražnja za pićem se povećava a, suprotno klasičnom ekonomskom modelu, cene padaju. To i nije nekakvo čudo, kaže Fišer jer na “happy hour” treba primeniti model monopolske konkurencije, kod koje važe drugačija pravila.
70 Evropski muzički festivali i kriza: Ispred šanka gužva je tanka
Osnovani s viškom entuzijazma i malo novca, prigrljeni od gradskih uprava kao neočekivani izvor prihoda, muzički festivali suočavaju se u poslednje dve godine sa mnogo lica krize: snažnom konkurencijom, osiromašenim sponzorima i publikom, naraslim apetitima bendova i gradskih uprava i dilemom – ugasi ili prodaj, ako imaš kome.
72 Ekologija sahranjivanja: Skuvan, pečen, spasen?
Nije dovoljno živeti ekološki svesno, treba tako i umreti. U zapadnim društvima, u kojima se mrtvi sahranjuju u kovčezima ili kremiraju, raste svest da su ovi metodi štetni po prirodu.
KOMUNIKACIJE
74 Društvene mreže i posao: Ne naginji se kroz prozor
Zbog “sedenja” na Fejsbuku ljudi su otpuštani, smenjivani sa političkih funkcija i izbacivani iz manastira. Kod nas, pokazuje anketa BiF, u većini kompanija zaposlenima nije izričito zabranjeno da posećuju društvene mreže, ako ne preteruju u „habanju” vremena, a u suprotnom im se „drobi”. Oni kojima to nije dopušteno, skloni su brzim posetama internetu.
REPRINT
78 Roto-roman u Evropi pre 1914.: Avantura za popodne
Iako su im domovina Amerika i Velika Britanija, u drugoj polovini 19. veka petparačke priče (pulp fiction), roto-romani, kod nas poznati i kao šund literatura (što je izraz koji ponekad ne odgovara sasvim kvalitetu dela), bili su izrazito popularni i u kontinentalnom delu Evrope, Skandinaviji, Rusiji i Turskoj. Džes Nevins, teoretičar pop kulture, bibliotekar, istoričar rotoromana i poznavalac stripa izlaže njihov istorijat.
VREMEPLOV
80 Zloupotrebe u knjigovodstvu: Zadnje namere i tajni izlazi
Dva stručnjaka za knjigovodstvo objavila su u Nemačkoj 1926. svoja iskustva o prevarama kojima u preduzećima pribegavaju zaposleni, ali i vlasnici. Kroz više od 200 primera „knjigovodstvene patologije“ na prvi pogled su jasne tri stvari: da zaposleni češće varaju od vlasnika, da ni vlasnici nisu „od juče“ kad se reše na prevaru, i da je sadržaj knjige veoma aktuelan i danas.
OTISAK MESECA
82 Despotizam na izdisaju?
U senci između Al Kaide i antiislamizma uobličavala se neprimetno promena na koju ni tamošnje vlasti, ni svemoćni svetski mediji nisu obraćali pažnju. Bilo je dovoljno samospaljivanje Muhameda Buaziza, uličnog prodavca sa diplomom u džepu – šokantan gest, nepoznat islamskoj tradiciji i veri – da bukne cela Severna, a za njom i deo Crne Afrike, da bi i ostali svet počeo (toga ćemo svedoci tek biti) da shvata kako građani traže bolji i humaniji sistem.
