Biznis i finansije 82/83
MSP – Mala i srednja preduzeća: Ima i preživelih
Osnovni indikatori poslovanja MSPP u 2010. godini ukazuju na krupne strukturne probleme u ovom sektoru. Među najznačajnijima je preterana dominacija mikro preduzeća i preduzetnika sa izrazito malim brojem zaposlenih, nasuprot niskom nivou razvijenosti srednjih preduzeća, koja bi trebalo da predstavljaju pokretača razvoja ovog sektora.
PERISKOP
8 „Fijat“: kapitulacija sindikata – FIAT PANIS
Moto Svetske organizacije za hranu FAO – „Neka bude hleba“ (fiat panis), poslužio je kao osnova za vic u kome generalni direktor „Dženeral Motorsa“ pita papu koliko treba da plati da bi se ime njegove kompanije pominjalo u molitvama. „Odakle vam ideja da tražite tako nešto“, kaže papa uvređen. „Pa“, odgovara direktor „Dženeral Motorsa“, „ako može da se blagosilja „Fijatov“ hleb (Fiat panis), zašto ne bi mogao i naš?“ Izgleda da je došlo vreme da „Fijatovi“ radnici pre svega u Italiji, ali i u Poljskoj i Srbiji razmišljaju hoće li moći da obezbede svoje parče hleba.
10 O Švajcarskoj, krizi evra i časovniku sa kukavicom: Privremeno utočište
Kriza projekta evra dovela je do vrhunca odlučnost Švajcaraca da ne budu uvučeni u EU. Ipak, imajući u vidu sadašnje globalno okruženje i probleme s kojima se suočavaju vodeće privrede sveta, teško je očekivati značajniju depresijaciju franka u budućnosti, što znači i teškoće za Švajcarsku.
12 Španija posle izbora Ukrotitelj i zver
Novi španski premijer Marijano Rahoj preuzima dužnost 22. decembra i za sada izbegava da izloži očekivani drastični program štednje. Neposredno pre istorijskog samita EU lidera u Briselu, podržao je stvaranje čvršćih fiskalnih pravila u borbi za održanje evra, i ponovio da će zakonom ograničiti budžetski deficit. Njegova partija pored apsolutne većine u nacionalnom parlamentu, drži vlast i u gotovo svim regionima, i ima dovoljno snažan mandat da sprovede nepopularne mere.
14 Putin, nemiri i predsednička kampanja u Rusiji: Nova repriza
Iako su u decembru održani najmasovniji protesti u postsovjetskoj eri, Vladimir Putin ima snažne adute u trci za predsednika: niska nezaposlenost, minimalna zaduženost zemlje, inflacija na nivou evropske i – uprkos dramatičnoj preraspodeli bogatstva u korist tajkuna i korupciji – najniža stopa siromaštva od sloma bivšeg SSSR. Zato je on na početku predsedničke kampanje građanima obećao pre svega kamere za nadgledanje glasačkih kutija. Ionako će pobediti.
BIZNIS
18 Industrijski sistem Srbije (II): Tehnološki pasoš za Evropu
Kada se u Evropi govori o društvu zasnovanom na znanju, onda se pre svega misli na ekonomski razvoj u kojem tehnološke inovacije u industriji imaju vodeću ulogu. To je ujedno i ambijent u kojem će Srbija jednog dana morati da se izbori za svoje mesto i održivi razvoj u budućnosti. Mi zato moramo da definišemo svoj tehnološki identitet i jasno pokažemo sa kakvom industrijskom i tehnološkom bazom ulazimo u Evropu.
20 Infoterm, Niš: Budni među uspavanima
Niško preduzeće „Infoterm“ izvozi visokotehnološke proizvode i usluge na tržišta od Nemačke do Kine. Ali da bi održalo i obezbedilo nove poslove na globalnom tržištu, ono što sa proizvodima ne može da izveze već mora da rešava kod kuće su domaći problemi: od nagomilanih i protivurečnih propisa, preko nedostatka stručnjaka,do banaka koje se ponašaju kao da privreda radi za njih, a ne one za privredu.
22 Izvoz visokopreciznih mašinskih komponenti: Firmica od koje poručuju najveći
Obrenovačko preduzeće „Iva 28“, koje proizvodi složene mašinske komponente za nemačke i švajcarske kompanije već ima naručene poslove do maja naredne godine. Preduzeće koje broji svega 14 zaposlenih godišnje izvozi u vrednosti od milion švajcarskih franaka, ali sve to nije dovoljno da bi se u Srbiji obezbedio povoljan kredit za dalji razvoj, kaže njen vlasnik Miloje Erčević, zbog čega su primorani da odbijaju nove poslove i kupce.
24 Zašto se prodaja preduzeća često završava pred sudom: Linija odbrane
Sa svetskom ekonomskom krizom, porastao je broj slučajeva u kojima se prodavci i kupci preduzeća sreću u sudnici. To je trenutak u kome se u raspravu uključuju eksperti u oblasti forenzičkog računovodstva.
FINANSIJE
28 Andrea Simončeli, Delta Đenerali: Dobar trenutak za ulaganje u dinarima
U razgovoru o perspektivi poslovanja na domaćem tržištu osiguranja u svetlu predstojećih zakonskih promena ali i globalnih dešavanja, generalni direktor „Delta Đeneralija“ Andrea Simončeli ističe da je optimista u pogledu rasta ovog tržišta, najavljuje nova ulaganja i ocenjuje da je zbog izuzetno dobre monetarne politike NBS, u ovom trenutku pametno ulagati u dinarima.
30 Austrijske banke: Disanje na škrge
Zbog finansijskih gubitaka austrijske banke moraju da ograniče poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi uključujući i Srbiju
32 Smanjenje poreza i visina zarada: Olako obradovani
Nastojanje države da uveća zarade zaposlenih kroz smanjenje poreskih obaveza imalo bi smisla samo ako bi poslodavci bili voljni da taj „višak novca“ usmere u džepove radnika. Ali, u to treba ozbiljno sumnjati. Deo odgovora leži u činjenici da se, po zakonu, zarade obračunavaju u bruto, a u praksi ugovaraju u neto iznosu.
TEMAT
37 Mala i srednja preduzeća u Evropi: Đulići uveoci
Mikro firme su, sudeći po broju ugašenih, najbolje podnele krizu iz 2009. godine, a srednja preduzeća su najviše napredovala tokom prošle godine. Ukupan prihod MSP je u 2010. godini porastao za 2,6 odsto, a od početka ove godine lagano je počeo da raste i broj novozaposlenih. Ipak, sudeći po najnovijim anketama u Evropi i SAD, ovaj početni optimizam se već sredinom godine sasvim istopio.
40 Poslovanje MSPP u 2010. godini: Ista meta, veće rastojanje
Osnovni indikatori poslovanja MSPP u 2010. godini ukazuju na krupne strukturne probleme u ovom sektoru. Među najznačajnijima je preterana dominacija mikro preduzeća i preduzetnika sa izrazito malim brojem zaposlenih, nasuprot niskom nivou razvijenosti srednjih preduzeća, koja bi trebalo da predstavljaju pokretača razvoja ovog sektora.
42 Održivost srpskih gazela: Tiha voda
„Nalazimo se usred tihe revolucije gde pobeđuje kreativnost i preduzetnički duh ljudi u čitavom svetu. Verujem da će njihov uticaj na 21. vek biti jednak ili veći od onoga u industrijskoj revoluciji 19. i 20. veka. Takozvana E-generation (entrepreneurial generation) zamenjuje stari dinosaurski tip kapitalizma“, pisao je ekonomista Džefri Timons (1999.) pionir u proučavanju preduzetništva. U Srbiji je 2010. registrovano 538 dinamičkih preduzeća i 54 najdinamičnija – srpske gazele.
44 Turski slatkiši u Srbiji: Kako sam počeo da sanjam baklave
„Sultani Istanbula” su kod ovdašnjih sladokusaca i „poznavalaca prilika” prepoznati kao najslađe poslastičarske tačke. Iza njih je turski preduzetnik Halil Halici koji je u Srbiju došao drugim poslom a onda, slučajno, otkrio kako proizvodnja turskih slatkiša ovde ima lepu budućnost. Danas proizvodi pola tone baklava dnevno ali, kako najavljuje, planira da trostruko uveća i proizvodnju i broj zaposlenih. Zato o baklavama razmišlja i dok spava.
46 Biodizel od odbačenog ulja: Nagazi me fritezom
Da su u nekoj evropskoj zemlji, u „Bio-energooilu“ koji iskorišćene masnoće koristi za proizvodnju biodizela, plivali bi u sirovinama ako ne i u profitu. Kod nas, zbog malih podsticaja, većina ulja iz friteza završi u izvozu, a Somboranima ostaje da se bore (i) sa mehaničarskim predrasudama o „sumnjivom gorivu“.
50 Anketa
INTERVJU
70 Intervju: Andreas Ramos, stručnjak za digitalni marketing: Mad Men 2.0
Došao je kraj recepta „400.000 dolara za jedan minut” u udarnom terminu za neki TV šou. Umesto jedne reklame biće ih na desetine, svaka namenjena različitom profilu potrošača. Troškovi produkcije TV oglasa dramatično će pasti jer je rezultat prodaje ono što je važno, a ne budžet za produkciju. To neće biti dobro za TV, a biće jako loše i po velike reklamne agencije. Ipak, ovo je sjajna vest za oglašivače, kaže Andreas Ramos iz Acxioma u Silicijumskoj dolini, jedne od vodećih svetskih kompanija za digitalni marketing.
SKENER
74 Gde se danas kopa zlato? Od antičkih rudnika do kanalizacije
Svet ponovo trese zlatna groznica, od pojedinaca koji su okupirali Kaliforniju do kompanija koje se vraćaju antičkim nalazištima, a za nekim novim tragaju i pod morem, pa čak i u – kanalizaciji.
76 Nauka i nabavka: U državnoj retorti
Naučna zajednica trebalo bi da dobije nezapamćenu količinu novca iz kredita Evropske investicione banke, Razvojne banke Saveta Evrope i domaćih izvora. Pare kojim upravlja novo državno preduzeće biće potrošene za izgradnju stanova za naučnike, izgradnju novih naučnih centara i kampusa, i nabavku opreme i potrošnog materijala za postojeće institute i laboratorije. Godinu dana posle potpisivanja ugovora sa EIB i CEB, neki poslovi kasne, ali je ključno pitanje da li će novac biti produktivno upotrebljen.
78 Pedikir za krave: Na zrnu graška
Moderno stočarstvo privezalo je krave u štali i onemogućilo ih da kretanjem prirodno odstrane izrasle papke. Na njihovoj muci stvoreno je unosno zanimanje pedikira kojim se u Srbiji bave malobrojni obučeni ili samouki stručnjaci, najčešće veterinari, koji su uz to i inovatori. Njihov posao para vredi jer negovana životinja dnevno daje do litar i po mleka više. U PKB-u, gde muzu 8.000 krava svakog dana, to znači dodatnih tri miliona litara mleka.
80 Tržište poslovnih nekretnina i investicije: Bonaca
Tržište poslovnih nekretnina stagnira. Strani investitori koji su već prisutni na tržištu i čiji su neki ranije najavljeni projekti odlagani od početka krize, polako pripremaju papirologiju. Tako nas u prvoj polovini iduće godine možda očekuje gradnja većih kompleksa, pre svega namenjenih maloprodaji i stanovanju. Trenutno se u Beogradu gradi oko 60.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u koji će se useliti Rajfajzen i Banka Inteza, i završava izgradnja nekoliko hotela.
IT
82 Cloud computing: novi izvozni koncept: Kroz oblak do novog tržišta
Prodavnice poslovnih rešenja na cloud platformi nude mogućnost da po softver, aplikaciju, uslugu ili već „gotove“ poslovne procese „svraćaju“ kupci širom planete, bez inicijalnih investicija u otvaranje novih tržišta i u marketing
83 Novi servis za plaćanje mobilnim telefonom: Sve u tri klika
Novi servis „PlatiMo“ omogućava pojedincima i kompanijama niz finansijskih transakcija koje se bezbedno i jednostavno obavljaju za 10 do 15 sekundi.
NAUKA
84 Arheologija roda: Upoznajte Vilmu Kremenko
Da li ostaci žene pored koje je nađeno oružje govore o tome da je reč o supruzi ratnika ili ženi borcu? Iako se arheologija doživljava kao “čista nauka” zasnovana na dokazima, ona je vrlo često bojno polje na kojem se odmeravaju politički, kulturni i stavovi o ulozi polova i organizaciji društva. Jedno od tumačenja dala je nedavno u Beogradu i Marija Kristina Fernandes Laso, istraživač – saradnik u Katalonskom institutu za ljudsku paleologiju i društvenu evoluciju
KOKTEL
88 Srpska književnost u inostranstvu: Tiho zbori
Uz sporadičnu privatnu inicijativu pojedinih pisaca i prevodilaca, angažman nekoliko izdavačkih kuća, poput „Geopoetike“ i dotirano prevođenje određene količine domaćih književnih dela preko konkursa Ministarstva kulture, savremena srpska književnost na mala vrata stiže na strana tržišta. Da li Nagrada za književnost EU koju ju je nedavno dobila Jelena Lengold možda najavljuje veće interesovanje za našu literaturu?
90 Ekonomija sporta: Lopta je ćoškasta
Arsen Venger, trener londonskog fudbalskog kluba Arsenal, tvrdi da do kraja godine u Evropi treba očekivati potpuni privredni kolaps. Tu izjavu ne treba shvatiti kao neki ekstravagantni izlet iz sveta sporta u makroekonomske vode. Venger, po obrazovanju ekonomista, smatra da fudbal ne može ostati netaknut. Kriza bi mogla zauzdati i kartel najbogatijih koji predvode Barselona i Real Madrid, a koji je do sada u velikoj meri profitirao zbog mogućnosti da individualno pregovara o prodaji televizijskih prava.
KOMUNIKACIJE
92 Digitalizacija: Druga ekonomija – Kad mašine razgovaraju
Pojava druge, digitalne ekonomije, možda je najveća promena koja nam se dogodila od industrijske revolucije do danas. Ona je ogromna, tiha, povezana, nevidljiva, autonomna i neretko – inteligentna. Dok svi upiru prstom u Indiju i Kinu kao mesta gde se sele poslovi, malo ko je svestan da su najviše radnih mesta ukrale mašine. Za dve decenije dve ekonomije će se po obimu izjednačiti, doneti prosperitet i još mnogo više ljudi ostaviti bez posla, kaže V. Brajan Artur ekonomista i tehnološki vizionar.
REPRINT
94 Rumunija – Grčka: Pravoslavna crkva na kapiji čistilišta
Kriza, koja širom Evrope kosi sve pred sobom, u prvi plan je izbacila pitanja koja se ne tiču samo sposobnosti država da zadrže minimum solventnosti, već se tiču i načina razmišljanja na kojem se temelji naše društveno i ekonomsko ustrojstvo od Drugog svetskog rata naovamo, piše: Rumunija Libera.
VREMEPLOV
96 Začetak masovne proizvodnje bombona: Trgovci detinjstvom
Bombone su postale masovni proizvod zahvaljujući tehnologiji, ali su njihovi proizvođači poslovni uspeh i zaradu gradili na nečemu drugom: umeću da u odraslima probude decu.
OTISAK MESECA
98 Šibicarska politika
Krah Evropske unije izbegnut je u poslednjem trenutku, ali način na koji je rešenje iznuđeno pokazuje da više nema ni velike politike, ni mesta prevelikom optimizmu.