Analitičari Erste banke kažu da grčki izlazak iz evrozone zavisi najviše od junskih izbora, čije prevdiđanje rezultata svima zadaje muke. Ali, razvijeno je nekoliko scenarija za sve moguće ishode, neki od njih čak vide mogućnost da pobede stranke koje su za saradnju sa MMF-om i EU.
Partije koje se zalažu za mere štednje (Nova demokratija, Pasok) su u boljoj situaciji, radikalni levičari i desničari su prema istraživanjima javnog mnjenja izbugili šest odsto podrške. Nova demokratija i Demokratska alijansa su udružile snage. Iako poslednja ima samo 2,5 odsto podrške ovako udružene mogle bi da osvoje 24 odsto. Ovo je za sada najveće vođstvo. Zajedno sa Pasokom mogli bi da ostvoje 54 odsto glasova.
Syriza bi mogla da uđe u slične koalicije sa levim partijama koje takođe nisu prešle cenzus. Ako bi oni prikupili više glasova to bi značilo da se Grčka okrenula protiv mera štednje. I prošli put na izborima su dobili više nego što su ankete predvidele.
Iako se 77 odsto Grka izjasnilo da želi da ostane u evrozoni, politička nesigurnost je i dalje velika.
Direktni troškovi izlaska Grčke iz evrozone
Grčki uvoz predstavlja dva odsto totalnog izvoza evrozone. Ovo nije značajan uticaj na ekonomiju monetarne unije ali jeste na grčku. Kada bi zemlja odlučila da uvede svoju valutu došlo bi do depresijacije ali bi dugovi ostali nepromenjeni. Dugovi privatnog sektora bi narasli. Investicije i osnivanje preduzeća bi bili smanjeni zbog gubitka poverenja u grčke institucije. Ovo bi svakako zančilo da Grčka mora da štedi.
Indirektni troškovi
Ako investitori izgube poverenje u Grčku, vrlo je moguće da će biti nesigurni i po pitanju ulaganja u Italiju i Španiju. Kriza bi mogla da se proširi i na ostale zemlje sa periferije.