Današnji Špigl piše da iako često krši osnovne ekonomske i tržišne principe, kao izborom Olanda koji se zalaže za nižu starosnu granicu za odlazak u penziju, Francuska ipak ima zapanjujuće jaku ekonomiju.
Već decenijama francuska ekonomija funkcioniše na svoj način, zaobilazeći striktnu kapitalističku radnu etiku. Francuska je svetski lider po broju neradnih dana, radna nedelja u njoj traje 35 sati a uprkos starenju populacije ljudi sa 65 godina odlaze u penziju. Gotovo 57 odsto ekonomije Francuske je u javnom sektoru, i po ovome je rekorder među industrijalizovanim zemljama.
Da stvar bude zanimljivija, Francuzi su na izborima izglasali socijalistu Fransoa Olanda koji je predlagao da se jače oporezuju bogati kako bi se finansirao javni sektor.
Zato ne čudi što se francuska ekonomija bori sa budžetskim deficitom, niskim ekonomskim rastom i visokom stopom nezaposlenosti mladih. Ali još začuđujuće je to što je francuska ekonomija i dalje jaka. Francuske ekonomske performanse su samo osam odsto manje nego nemačke, što stvara nevericu među Nemcima, koji rade mnogo više. Špigl piše da bi sa tom količinom rada Francuska trebalo da bude u istom rangu sa Grčkom i nije im jasno kako nije, ali evo odgovora:
1. Francuska statistika na kreativan način obrađuje podatke.
2. Zemlja živi od zaliha iz prethodnih godina
3. Ekonomski model koji je toliko nepomirljiv sa doktrinom tržišne ekonomije inače veoma dobro funkcioniše u Francuskoj
Statistika koja govori da im radna nedelja traje 35 časova ne uzima u obzir činjenicu da mnogi Francuzi u kancelarijama ostaju duže i da veliki broj njih radi dodatne poslove. Ni Nemačka po ovom pitanju nije preterano radna – tamo 27 odsto od svih zaposlenih, uglavnom majke, rade nepuno radno vreme. U Francuskoj ovako radi 19 odsto zaposlenih zato što su državne usluge čuvanja dece veoma visokog kvaliteta.
No, i dalje je jasno da Francuska živi od stare slave, koju je zaradila pre uvođenja evra. Ona je polovinom prošlog veka imala veoma dobro državno planiranje što se odrazilo na njen ekonomski rast. Devalviranjem franka u odnosu na nemačku marku održala je svoj ekonomski rast, međutim zbog zajedničke valute to sada nije moguće.