Srpska privreda se oporavlja od recesije, ali se suočava sa brojnim izazovima. Snažan rast izvoza u automobilskoj industriji podstiče oporavak u 2013 a dvocifrena inflacija opada. Međutim, nezaposlenost koja je znatno iznad 20 odsto je veliki društveni problem a veliki deficiti budžeta i tekućeg platnog bilansa i predstavljaju ključne slabosti. Strukturne prepreke i dalje ugrožavaju ukupnu konkurentnost i ograničavaju Srbije u potencijalnom privrednom rastu, navodi se u izveštaju Izvršnog odbora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji je 1. jula zaključio konsultacije po Članu IV sa Srbiju, koji je usledio posle majske posete MMF.
Uprkos nekim merama konsolidacije sprovedenim u drugoj polovini 2012, opšti deficit porastao je na 7 ¾ procenta BDP u 2012 delom zbog pokrivanja troškova rešavanja pitanja probelamtičnih banaka, plaćanja zaostalih obaveza, i plaćanja po garancijama izdatim za neka preduzeća. Kao rezultat toga, javni dug je dostigao 62 odsto BDP-a na kraju 2012, daleko iznad zakonskog limita od 45 odsto BDP-a. Narodna banka Srbije (NBS) pooštrila je monetarnu politiku da nadoknadi probleme sa isklizavanjem na budžetskoj strani, kaže se u izveštaju objavljenom u ponoć po srpskom vremenu.
Povoljna situacija na globalnim finansijskim tržištima od kraja 2012 omogu’ila je Srbiji da smanji pritisak finansiranja i platnobilansni pritisak, stvarajući prostor za uspešan plasman evroobveznica i nekoliko velikih kapitalnih upliva u domaće državne hartije. To je doprinelo smanjenju prinosa na državne hartije od vrednosti i uravnotežavanju kursa.
Finansijski sistem je i dalje stabilan. Pokazatelji kapitalizacije i likvidnosti su visoki, a nenaplativi zajemovi (NLP) su dobro osigurani uprkos relativno visokom nivou. Međutim, postoje džepovi ranjivosti i dve banke srednje veličine su morale nedavno da budu spašavane. Značajan nivo evroizacije privrede i veliki udeo korporativnih NPL predstavljaju ozbiljne izazove u situaciji kad velika bilansna ograničenja koče finansijsko posredovanje i ekonomski oporavak.
Procena Izvršnog odbora
Izvršni direktori su se složili da su potrebne snažne politike da bi se zemlja pozabavila dugoročnim izazovima sa kojima se suočava privreda, a koji su nedavno povećani usled nepovoljnog spoljnog okruženja. Prioriteti uključuju održivu fiskalnu konsolidaciju i podešavanje monetarne politike da bi se smanjile spoljne i unutrašnje neravnoteže, i sveobuhvatnan paket strukturnih reformi koji bi otvorio dalji put privrednog rasta Srbije.
Direktori su se složili da je obrtanje trenda brzog rasta javnog duga prema BDP-u ključ za uravnotežavanje ekonomije. Oni su pozdravili napore oličene u nacrtu rebalansa budžeta i planove vlasti da smanje plate i indeksiraju penzije. Većina direktora, međutim, smatra da su potrebne dodatne mere.
Konkretno, direktori su naglasili potrebu da se donese zakon o politici plata u javnom sektoru i da se preduzmu sveobuhvatne reforme penzionog sistema. Oni su takođe smatraju da unapređenje poreske administracije i smanjenje poreskih olakšica može značajno doprineti konsolidaciji finansijskog stanja, i pozvali su (vlasti u Srbiji) da naprave brži napredak u reformi upravljanja javnim finansijama.
Direktori su se složili da je politika targetirane inflacije dobra za Srbiju, i pored teškoća u sprovođenju politike ciljanja inflacije u privredi u kojoj je najveći deo depozita i kredita u ili povezan sa stranim valutama. Oni su se složili da bi niža inflacija i manje fluktuiranje cena podržali veću ulogu dinara u domaćim transakcijama.
U tom kontekstu, direktori su primetili da je nedavno popuštanje monetarne politike bilo preuranjeno, i pozivaju centralnu banku da pojačaja skupljanju likvidnosti da bi se kamatne stope na tržištu novca približili zacrtanim kamatnim stopama. Direktori su se složili da bi se prostor za dodatno ublažavanje monetarne politike mogao otvoriti tek kad fiskalno prilagođavanje uznapreduje, a pritisci na devizni kurs popuste.
Direktori su naglasili važnost očuvanja stabilnosti finansijskog sektora i aktuelnih prudencijalnih standarda. Oni smatraju da je poboljšanje bilansa banaka neophodno da bi se omogućila jača kreditna podrška privatnom sektoru i omogućio ekonomski oporavak, i pozdravljaju nedavne mere za olakšavanje rešavanja pitanja problematičnih kredita. Direktori su takođe naglasili značaj nastavka pažljivog nadzora i primene sveobuhvatne strategije za poboljšanje upravljanja državnim bankama.
Direktori su naglasili da su neophodne dodatne reforme za povećanje učešća radne snage, smanjenje uporne nezaposlenosti, i poboljšanje konkurentnosti. Prioritetne su reforme na tržištu rada, pojednostavljenje propisa i poboljšanje poslovnog okruženja. Direktori su takođe pozdravili planove vlasti za restrukturiranje državnih preduzeća.