Home TekstoviB&F Plus Novi monetarni sistemi za održivu demokratiju: “Veliki preokret” (2/2)

Novi monetarni sistemi za održivu demokratiju: “Veliki preokret” (2/2)

by bifadmin

Komplementarne valute oblikuju ljudsko ponašanje. Zajednice – bez traženja pomoći od korumpiranih vlada i njenih mehanizama, bez pomoći banaka – pronalaze i kreiraju alternativne načine za plaćanje i novčanu razmenu. Efikasni načini kreditiranja, kupovine i prodaje, koristeći se pri tom svojim internim valutama – čine da novčana masa ne “iscuri” iz lokalne zajednice u nelokalnu privredu i banke. Nakon prvog, sledi drugi deo “Veliko preokreta”, preokreta u shvatanju šta je novac i kako ga upotrebljavati – ne, naravno, na način na koji to čine klasične banke.

valuta 04

Postoji mnogo vrsta komplementarnih valuta. Neke su veoma specifične za određenu zajednicu, kao što je to slučaj sa Banco Palmas, ili ‘BNotes’ (baltimorski vrednosni zapisi) koji se koriste u Baltimoru, dok se neki se koriste u velikim oblastima, kao što se npr WIR koristi u Švajcarskoj ili ‘Regio’ u Nemačkoj (a takođe i u Austriji, Holandiji i Švajcarskoj). Baltimorski BNotes se bez problema razmenjuju za američke dolare, dok su ostale vrste (komplementarnih) valuta zasnovane na vremenskom roku. Na dobitku su oni koji, zapravo, neguju određeni model ponašanja.

Poznata komplementarna valuta koja oblikuje ponašanje je FFP (frequent flyer program), kojeg neguju mnoge avio-kompanije. FFP je osmišljen tako da kod klijenata razvije lojalnost određenoj avio-kompaniji. U početku je FFP važio samo za avionske karte. Danas, mnogi FFP prošireni su tako što se kroz njihovo upražnjavanje (tj što češćim letenjem samo s jednom određenom avio-kompanijom) ‘zarađuju’ poeni, koji se potom mogu razmeniti za iznajmljivanje automobila, hotelskog smeštaja i robe.

Još jedna uspešna komplementarna valuta nastala je iz želje za promenom ponašanja stanovnika Kuritibe u Brazilu. U siromašnim naseljima su putevi bili isuviše mali da bi kamion za smeće mogao da se probije – u međuvremenu, smeće se gomilalo. Gradonačelnik je shvatio da u gradskim autobusima ima mnogo praznih mesta. Tada je rešio oba problema: najavljujući da, “svako ko u autobus sa sobom ponese kesu đubreta dobija besplatnu autobuski žeton-kartu”, on je, u roku od dve nedelje, počistio četvrti koje su dotad plivale u smeću, smanjujući istovremeno i gradske izdatke za održavanje komunalnih službi.

Priča o Kuritibi ovde se ne završava. Poljoprivrednici su počeli da prihvataju autobuske žetone u zamenu za proizvode. I ribolovci su počeli da u svojim ribarskim kočama tegle i iznose đubre sa divljih deponija u danima kada nisu išli u ribolov. Životni standard u gradu je porastao, tako da je sada za trećinu veći od prozečnog životnog standarda u Brazilu. A Kuritiba je prepoznata kao ekološki najnapredniji grad na svetu.

Ključni sastojak za izradu uspešne komplementarne valute jeste povezivanje neiskorišćenih resursa: sedišta u autobusu i nezadovoljene potrebe povezati sa ukljanjanjem smeća, pri tom koristeći jedan oblik valute: autobuski žeton. U svakoj zajednici postoje nezadovoljene potrebe koje se mogu zadovoljiti iskorišćavanjem neiskorišćenih resursa. Postoji mnogo mogućnosti. Na samim je zajednicama da valjano prepoznaju i odluče šta bi bili ti ‘sastojci’, od kojih bi gradili svoj komplementarni valutni sistem.

Local - Crimped 100$ Bills

Drugi ključni faktori uspeha leže u: sistemu koji treba da je transparentan, dobrom sistemu upravljanja, u hiper-demokratičnosti, i da može da se nosi s tekućim poteškoćama jer će se one sigurno pojaviti. Novi valutni sistem treba da bude kreiran na način koji odražava vrednosti zajednice, gradeći onakvu budućnost kakvu zajednica želi da ima.

Važno razmislite o željenim ishodima s komplementarnom valutom, jer postoje načini da se koncipiraju sistemi koji bi mogli da snažno podstaknu ovakvo specifično (monetarno-valutno) ponašanje. Jedna vrsta koncepta bi se koristila kada je cilj zadržati cirkulaciju novca unutar lokalne ekonomije i samim tim bi ona bila stimulisana – ovo je daleko efikasniji model nego što je nagomilavanje prekoračenih rokova za otplatu ili negativne kamate (‘specijalitet-zamka’ klasičnih banaka). U ovom sistemskom modelu, valuta, kako vreme prolazi, gubi svoju vrednost.

Na primer: ako se valuta mora koristiti u određenom vremenskom periodu, kao poklon kome ističe rok važenja, pa će – kako se bliži istek roka trajanja – osoba osetiti podsticaj da ovu internu valutu iskoristi.

Džeki Dan ovo opisuje kao razmišljanje o novcu koji rđa ako se ne koristi.

Komplementarne valute kreiraju i promenu u kulturi. Korišćenje lokalnih valuta nas uči tome da trošenje i ulaganje u sopstvenu zajednicu čini da lokalna ekonomija jača. Ona nas takođe uči saradnji, uzajamnoj pomoći i podstiče lične odnose i poverenje unutar zajednice. I to jača demokratiju, ako je struktuirana na način koji omogućava ljudima da učestvuju i imaju glas u sistemu.

Mnoge valute su lokalne ili specifične za zajednicu, ali postoje i druge opcije. Infrastruktura se stvara korišćenjem mobilnih telefona, pa se trgovina može globalno odvijati tako da ne bude ‘zaključana’ samo u tom jednom sistemu – kao što je PayPal – i, samim tim, može funkcionisati i bez upotrebe konvencionalnog bankarskog sistema.

Vreme je za diverzitet monetarnog sistema

Svi uslovi za stvarne sistemske promene su ovde sa nama: kriza, kulturni preokret i informacije

Postoje stvarne ekonomske krizi i problemi koji nas motivišu da tražimo alternativne načine kako bismo zadovoljili svoje potrebe. Na vidiku se nazire još jedan masivni ekonomska katastrofa, s obzirom da su se velike banke (ponovo) uključile u veoma obimnu trgovinu visoko rizičnim derivatima, očekujući da će moći da se izvuku od zaplene depozita – kao što se to dogodilo na Kipru.

I finansijska kriza konvergira s ekološkom krizom. Neograničeni rast jednostavno nije moguć, a ljudi su više motivisani da promene svoje ponašanje i stvore sisteme koji su održivi i manje štetni po našu planetu.

valuta 06
Ovo je deo promena u kulturi koje se trenutno dešavaju. Takođe, kako se procesi u našoj vladi i velikim institucijama odvijaju daleko tajnovitije i nezavisnije nego što se odvijaju naši demokratski procesi, javnost je već počela da shvata kakvu štetu takvo ponašanje izaziva. Shodno tome, sve je više zahteva za otvorenom komunikacijom, transparentnošću, preraspodelom bogatsva i efikasnim demokratskim sistemom, u kome će svi uzeti učešća.

I, na kraju, naš preobražaj od industrijskog doba do informatičkog doba Džeki Dan opisuje kao “doba mudrosti”. Informacija je lako dostupna preko interneta i može se lako i brzo deliti sa drugima širom sveta. Ova transformacija takođe utiče na oblike rada koji nam stoje na raspolaganju: (biće) manje proizvodnje, a više tehnologije.

Nalazimo se u vremenu koje neki nazivaju “Velikim Preokretom.” Ovo je vreme za sveobuhvatne sistemske promene. A moguće je sprovoditi ove promene i na načine koji bi stvorali “održivi sistem izobilja za sve”. Možemo učiti iz manjkavosti postojećeg sistema, kako naši novi sistemi kasnije ne bi zapadali u ‘standardne ćorsokake’ u kojima smo trenutno zaglavljeni.

valuta 05

Neke od slabosti sadašnjeg monetarnog sistema rešavaju se primenom načela koja važe u permakulturi. Uzgred, prelazak na globalni pokret gajenja biljnih kultura u urbanim sredinama nastao je primenom principa permakulture u koncipiranju društva.

U “Valutnim rešenjima za mudriji svet”, Bernard Liter pita: “Da li ste se ikada zapitali zašto i otkuda ovaj manjak novca u svetu, oskudica koja pravi takva ‘uska grla’ u svetskim finansijama, i pored naših najvećih napora i inicijativa, sada – kad zaista živimo u svetu u kome ne postoji ni nedostatak sredstava kojima se sve može obaviti, niti manjka onih koji žele da te stvari obave?” Obratite pažnju na kombinaciju koju Danova takođe ističe u svom pitanju: nezadovoljene potrebe i neiskorišćene resurse.

Liter, zatim, daje odgovor, fokusirajući se na valutni sistem:

“Odgovor na ovo pitanje ima veze sa monopolom na vrstu monetarnog sistema koji koristimo, i koji je izvor oskudice koju je već toliko ljudi iskusilo. Ovakav valuti sistem uzrok je velikom broju naših problema. Monetarni sistem koji imamo danas je davno projektovan i danas je zastareo. Posebno je loše opremljen da nam pomogne u rešavanju sveprožimajućih socio-ekonomskih i ekoloških izazova sa kojima se danas suočavamo… transformacija našeg monetarnog sistema je od ključnog značaja za rešavanje izazova našeg vremena. Monetarna raznovrsnost, razgranatost i postojanje više monetarnih ‘vrsta’ – nazivimo ga monetarnim diverzitetom – jednako je važan za ljudski opstanak kao što je biljni i životinjski biodiverzitet važan za sudbinu Zemlje.”

Novi komplementarni monetarni sistemi formiraju se brže nego ikada. U ovom informatičkom dobu možemo učiti jedni od drugih, učiti iz istorijskih primera, i tako, kao nikada dosad, stvarati nova rešenja za zajednice – izbegavajući korumpirane i nefunkcionalne vlade i njena tela i mehanizme, koji sprečavaju rešenja za hitne probleme sa kojima se suočavamo.

Ljudi žude za stvarnom demokratijom, što delom podrazumeva prepravljanje i demokratizaciju samog monetarnog sistema. Možemo izgraditi takvu zajednicu i prekinuti sa sistemom finansiranja a la Vol Strit. Finansije se mogu ponovo izgraditi, ovog puta kao sredstvo za rešavanje problema, stvarajući smislene i svrhovite poslove koji će svakome biti od značaja, transformišući svet kroz jednu novu ekonomiju. Možemo stvoriti “održivo blagostanje” na način koji će nas osnažiti i povezati, a ne, kao do sada, oslabiti i razjediniti.

Stvaranje sveta u kojem želimo da živimo je u našim rukama. U ovom članku, tek smo zagrebali po površini. Apelujemo na Vas da pročitate ‘Ponovno promišljanje novca’ kao i druge tekstove o novoj ekonomiji koji su dostupni. A možete i polušati predstojeći govor koji će Džeki Dan imati na Konferenciji o ekonomskoj demokratiji  u Medisonu, Viskonsin, od 7. do 11. avgusta.

31 Juli 2013

Margaret Flowers and Kevin Zeese, Truthout | News Analysis

Razmišljate da je svetu potrebna alternativa korporativnim medijima? Ako želite da se održi nezavisno novinarstvo, kliknite ovde i donirajte ‘Truthout’.

Novac raste na drveću.

(priredio: Milan Lukić)

Pročitajte i ovo...