Nakon desetak godina muzičkog školovanja pre studija i još dodatne četiri godine na Fakultetu muzičke umetnosti, mladi pijanista izlazi u svet nadajući se najboljem. Tek delimično profesionalno pripremljen na ono što ga čeka pokušava da pronađe zaposlenje u zemlji u kojoj ne postoji nijedan stručni časopis, radio ili TV program posvećen klasičnoj muzici. Pa ipak, na svega nekoliko muzičkih scena čeka ga malobrojna ali verna publika spremna da otkriva mlade talente.
Školovani mladi pijanisti koji nameravaju da grade karijeru prinuđeni su da se sami izbore za svoje mesto pod suncem – ukoliko ne žele da završe kao članovi putujućih bendova domaćih pop-zvezda, što je čest slučaj. Moraju sami sebe da prijave i pošalju na takmičenja, organizuju koncerte, apliciraju na konkurse i eventualno nastave školovanje u inostranstvu, bez ikakve pomoći državnih institucija. U vremenima velike krize obrazovnog sistema, postavlja se i pitanje da li je i ono najvažnije čime raspolažu – stečena baza muzičkog znanja – dovoljna za budući profesionalni život.
„Muzička pismenost u zemlji je na katastrofalnom nivou. U srednjim muzičkim školama rade nedovoljno zainteresovani profesori, a na fakultetima nekompetentan kadar, uz nekoliko izuzetaka, kao što su profesori Ninoslav Živković ili Vladimir Stojnić. Dok se pijanizam može donekle razvijati na fakultetu, muzička pismenost mora da se neguje od osnovne i srednje muzičke škole, što mnogi profesori ne rade. Takođe, u Srbiji se, s obzirom na njenu veličinu, dešava hiperprodukcija pijanista, pa posle školovanja mladi ljudi ne mogu da pronađu adekvatno radno mesto“, napominje profesor klavira Dušan Marković, koji je završio beogradski FMU i doktorant je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
Domaći fakulteti slabo sarađuju sa kolegama iz inostranstva, veliki menadžeri zaobilaze našu scenu, pa se ne potpisuju komercijalni ugovori sa mladim talentima. Takođe, mnogi univerziteti u inostranstvu ne priznaju naše prve tri godine, pa student koji nastavlja svoje školovanje izvan Srbije mora ispočetka da započne studije umesto da ih jednostavno nastavi. Naši pijanisti već dugo vremena ne osvajaju značajnija mesta na evropskim takmičenjima. Na državnim srednjim muzičkim školama ukinute su nekadašnje premije za postignuta visoka mesta na takmičenjima, a roditelji moraju sami da se organizuju za prevoz ili plaćanje učešća na festivalima.
Buka je u modi
„Fakulteti muzičke umetnosti imaju obavezu da profesionalno osposobe mlade talente, ali problem leži tome što njima posle školovanja čitavo društvo i kulturna zajednica ne pružaju dovoljno pažnje. Na klasičnu muziku se kod nas još uvek gleda kao na nešto neprikladno ili neprofitabilno, dok se u Nemačkoj i Austriji na Bahovim danima skupi preko 80.000 posetilaca. Poslenicima kulture kod nas nedostaje motiva, mada trenutno ni u svetu nije dobra situacija u ovoj oblasti. Ni velika imena svetskog pijanizma ne žive od održavanja solo koncerata, već rade i kao profesori univerziteta i muzičkih konzervatorijuma“, kaže Marković.
U Beogradu postoje tek dva ili tri mesta na kojima se redovno održavaju koncerti ozbiljne muzike. Obe sale Kolarčeve zadužbine, Velika sala i Muzička galerija u kojoj nastupaju mladi talenti, svakom muzičaru Beograda i Srbije predstavljaju jedno od najznačajnijih scena u karijeri.
„Kolarac nije budžetska kuća. Zavisi od pojedinačnih i retkih sponzora, kada je u pitanju dovođenje poznatih muzičkih imena iz zemlje i inostranstva. Gradskim konkursom uglavnom dobijamo sredstva za organizovanje koncerata iz ciklusa Velikana muzičke scene. To su ekskluzivna izvođenja sa uglednim gostima iz inostranstva, a podržavaju ih i neke velike društveno odgovorne kompanije. Međutim, za mlade umetnike čije vreme tek dolazi, ne uspevamo da prikupimo dovoljno novca. Krajem svake godine katedra za klavir beogradskog FMU ogranizuje svoju godišnju reviju najvećih talenata na sceni Velike dvorane – i tada, po pravilu, nedostaje odgovarajući fond za nagrađivanje najboljih mladih pijanista. Ipak, oni zato redovno dobijaju priliku da nastupe na najpoznatijoj sceni ozbiljne muzike u Srbiji. Naši promenadni koncerti se održavaju nedeljom u 11h već više od trideset godina i izuzetno su posećeni“, kaže za B&F Mirjana Mima Lazarević, odgovorni urednik Centra za muziku Kolarčevog narodnog univerziteta i Kolarčevog Podijuma mladih. Ona ističe da su nedeljni koncerti besplatni i da privlače publiku željnu zvukova klasične muzike i slušanja još uvek neafirmisanih umetnika. Potražnja je velika i postoji interesovanje za više od jednog koncerta nedeljno, ali trenutne mogućnosti Kolarca to ne dozvoljavaju. Potrebno je iz sopstvenih sredstava platiti održavanje dvorane, štimovanje instrumenata, štampanje programa i plakata…
Posetioci koncerata na Kolarcu su posebna, visokoobrazovana grupa ljubitelja muzike. Čak 70 odsto njih su žene, i to najčešće između 45 i 60 godina starosti. „Međutim, potrebno je smisliti neke nove kanale kojim će oni biti informisani. Neki od njih dobrovoljno ostavljaju svoje brojeve mobilnih telefona, pa ih putem poruka ili preko mejling liste obaveštavamo o našim programima, kaže Mima Lazarević.
Odgovarajuća publika postoji i poseduje želju, ali da bi se nešto na duže staze promenilo nabolje potrebno je da se angažuju svi muzički radnici. „Nas ima malo i ponekad imam utisak da nismo dovoljno borbeni da pokrenemo inicijativu koja bi klasičnu muziku postavila na mesto koje zaslužuje“, kaže sagovornica B&F.
U državi ne postoji nijedan odgovarajući medijski kanal, poreske olakšice, časopisi, a medijske kuće ne žele da ulažu i troše svoje vreme jer smatraju da im je ova oblast neisplativa. „U Srbiji praktično ne postoji istraživačko novinarstvo, a poneki tekst možete da pročitate samo kada gostuju svetske zvezde“, primećuje Lazarević.
Sa njom se slaže i Jasmina Zec, urednica muzičkog programa Radio Beograda 2, na čijim talasima se često mogu čuti emisije posvećene ozbiljnoj muzici, sa predstavljanjem mladih muzičara uz snimke njihovih nastupa: „Emisije Radio Beograda su samo jedna svetla tačka u nepreglednom medijskom moru koje nas zatrpava velikom braćom i nekim potpuno drugačijim zvucima muzike. Kriza u muzici je samo posledica krize u čitavom društvu. U poslednje vreme primetno je i smanjenje već dovoljno oskudnog programa klasične muzike u domaćim ustanovama kulture, a sve usled nedostatka sredstava.“
Željni i žedni
Pre pet godina u 16 gradova Srbije realizovan je projekat „Nacionalna koncertna sezona“ pod pokroviteljstvom ministarstva kulture. Direktor ovog projekta bio je naš poznati pijanista prof. Aleksandar Serdar. Gradovi domaćini su tada imali priliku da organizuju besplatne koncerte klasične muzike i ugoste najpoznatija muzička imena u zemlji. Svaki odabrani grad je video po nekoliko koncerata, a u okviru programa „Mladi nastupaju“ predstavljali su se mladi i još uvek neafirmisani umetnici. Međutim, uprkos iznenađujuće dobrim posetama u nekim gradovima, ova lepa ideja bila je ubrzo napuštena. Honorari za nastupe umetnicima isplaćivani su sa tri meseca zakašnjenja, a država nije imala ni dovoljno sluha a ni sredstava da bi na ovakav način sprovodila muzičko opismenjavanje. Publika koja je do poslednjeg mesta ispunjavala valjevske, niške i sale drugih regionalnih centara kao da nije bila dovoljno dobar pokazatelj da i oni koji žive van Beograda imaju potrebu za sadržajima visoke kulture.
Broj iz oktobra 2011.