Dinamika oporavka srpske ekonomije je i dalje spora i pod uticajem krize širom Evrope koja nepovoljno utiče na dolazak stranih investicija u Srbiju, i na privredu u celini. Ovo je izazovno vreme za srpsku ekonomiju jer se suočavamo sa visokim nivoom nezaposlenosti, niskim nivoom privredne aktivnosti, tako da se trend opadanja kupovne moći i životnog standarda i dalje nastavlja. Uprkos tome, tržište maloprodaje u Srbiji i dalje ima potencijala za rast.
Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, takav trend vlada i na globalnom nivou. Najveći svetski trgovinski lanci su zabeležili rast prihoda od 5%. Čak 24 od 50 najbrže rastućih trgovinskih lanaca dolazi s tržišta zemalja u razvoju, a čak za desetak najvećih trgovinskih lanaca u svetu rast se bazira na globalnom širenju maloprodajne mreže. Prema prognozama Svetske banke, očekuje se sporiji ali stabilniji rast globalne ekonomije, što bi moglo pogodovati nastavku ovakvih trendova.
Kompanije iz sektora široke potrošnje zauzele su i ove godine visoke pozicije na Deloitte-ovoj listi Top 500 kompanija u centralnoj Evropi. Više od jedne trećine kompanija na listi pripada kompanijama iz sektora široke potrošnje i transporta. Većina kompanija iz ovog sektora ostvarila je rast prihoda, ali su u isto vreme bile suočene sa padom profitabilnosti.
Sasvim je sigurno da se tržište sektora robe široke potrošnje nalazi u turbulentnom periodu. Promet robe i kupovna moć građana su svakog meseca sve slabiji, cene rastu zbog rastućeg kursa evra, a trgovci i dalje ne žele da se odreknu visokih marži. Promet robe u trgovini na malo u periodu januar – decembar 2012. godine, u odnosu na isti period 2011. godine, veći je u tekućim cenama za 2,3%, a u stalnim cenama je manji za 6,2%.
Kompanije pored izlazaka na nova tržišta treba da se i dalje brzo prilagođavaju potrebama kupaca i fokusiraju na inovacije kako bi što bolje prezentovali svoje proizvode i pridobili sve prefinjenije potrošače. U Srbiji i u zemljama u regionu dalje ukrupnjavanje trgovina tek predstoji. U prilog tome govori i skorija kupovina Merkatora od strane Agrokora, koja će u značajnoj meri uticati na poslovnu politiku i ponašanje i ostalih igrača na tržištu.
Analiza BMI ( Business Monitor International) pokazuje da najviše potencijala za razvoj ima tržište maloprodaje u Srbiji. Pri tom, treba imati u vidu i da je tržište još uvek relativno nerazvijeno, imajući u vidu i da se većina kupovina i dalje obavlja u tzv. „corner shops” odnosno malim trgovinama. Najveći trgovinski lanac prisutan u Srbiji je Delhaize, koji je pre dve godine kupio lance Maxi, Tempo i Tempo Express od Delta Holdinga. Delhaize je ujedno i najveći trgovinski lanac na srpskom tržištu, a tu su i slovenački Mercator, nemački Metro Cash&Carry i hrvatski Agrokor, u čijem je vlasništvu lanac Idea, francuski Interex i grčki Vero.
U svakom slučaju, u cilju povećanja profitabilnosti, pored širenja prodajne mreže, kompanije iz sektora široke potrošnje moraju da osluškuju potrebe potrošača jer zbog promene načina i stila života, kao i povećane mobilnosti i nedostatka vremena, potrošači sve više odluka o kupovini donose na mestima kupovine.
Žarko Mijović, partner, Deloitte
Rang lista: Top 500 kompanija, 50 vodećih banaka, 50 vodećih osiguranja u centralnoj Evropi broj 100, septembar 2013.