Ulazak Telenora u ovdašnji bankarski biznis bio bi verovatno označen kao revolucija u domaćem bankarstvu da ovaj deo finansijskog sistema poslednjih godina nije okupiran zasad nerešivim problemom gomilanja loših kredita. Ukoliko se, pak, u razvoj mobilnog bankarstva uključi i državni Telekom, ignorisanje ovih trendova biće nemoguće a bankarske usluge i kod nas dobiće, nepovratno, jednu sasvim novu dimenziju.
Ekspanzija telekomunikacionih usluga, njihova široka dostupnost i sve veća konkurencija među kompanijama motivisali su telekomunikacione operatere na pronalaženje novih tržišnih niša u ostvarivanju boljih poslovnih rezultata. Ulazak u sferu bankarskog biznisa nametnuo se kao jedna od alternativa koju su telekomunikacioni operateri počeli da koriste u velikom broju zemalja, dok je na ovdašnjem tržištu istu ideju doneo norveški Telenor nakon što je preuzimanjem KBC banke obezbedio bankarsku licencu Narodne banke Srbije (NBS).
Osnovna namera ovdašnjeg drugog po veličini telekomunikacionog operatera jeste pružanje finansijskih usluga kojima će klijenti upravljati preko mobilnog telefona i vršiti plaćanja na efikasan i jednostavan način. Kao i u većini drugih zemalja u razvoju, s obzirom da infrastruktura nije dovoljno razvijena i prilagođena mobilnim i beskontaktnim transakcijama, Telenor banka će poput klasičnih banaka imati i platnu karticu i mrežu bankomata, ali će sve bazične usluge biti realizovane na mreži – online.
Svetski trendovi
Ovakav način pružanja finansijskih usluga postoji u velikom broju zemalja, kako u onim koje pripadaju tehnološki razvijenom delu sveta tako i u onim delovima zemaljske kugle gde se stanovništvo prvi put sa bankarskim uslugama susreće preko telekomunikacionih kompanija.
U zemljama u razvoju, telekomunikacione kompanije korisnicima obezbeđuju ne samo klasične štedno-depozitne proizvode, s obzirom da nemaju pristup bankarskim kanalima, već nude i efikasniji način primanja doznaka koje su inače opterećene visokim provizijama ili rizikom neformalnih kanala kao što su kreditiranje, plaćanje komunalnih usluga, ili dobijanje socijalne pomoći, i obezbeđivanje efikasnijeg plaćanja sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP) koja uglavnom koriste gotovinu kao instrument plaćanja.
S druge strane, telekomunikacione kompanije vide potencijal pružanja bankarskih usluga i korisnicima klasičnog bankarstva kojima nude brojne komparativne prednosti:
– prilagodljiva i jednostavna bankarska rešenja; manji broj klikova, korišćenje aplikacija na svakom mestu i slična rešenja koja postojećim korisnicima internet bankarstva mogu biti primamljiva;
– P2P (person-to-person) plaćanje u realnom vremenu;
– integrisano mobilno plaćanje i program lojalnosti;
– korišćenje samo mobilne aplikacije, umesto mase bankarskih kartica;
– efikasno i jednostavno plaćanje računa;
– upravljanje investicijama.
Uprkos očiglednim prednostima mobilnog bankarstva i činjenici da ono klijentima nudi lakše korišćenje finansijskih usluga uz niže troškove, i dalje postoji niz barijera za njihovo šire prihvatanje. To je, pre svega, slabo rasprostranjena svest među stanovništvom o potencijalu korišćenja mobilne telefonije koja se, u velikoj meri, i dalje vidi samo kao tradicionalni instrument za efikasnu komunikaciju. Takođe, još uvek ne postoje standardi i veća jednostavnost u korišćenju ovakvih finansijskih usluga: različite telekomunikacione kompanije pružaju drugačije kanale, različite interfejse, nude ograničenu podršku… Veliki problem predstavlja i nedostatak poverenja u digitalni novac s obzirom da većina ljudi i dalje preferira gotovinu kao sredstvo plaćanja jer ima zadršku u pogledu sigurnosti, privatnosti i transparentnosti troškova koji se naplaćuju putem mobilnog plaćanja. Čak i u razvijenim zemljama, nedostatak operativnosti koji se ogleda u nemogućnosti korišćenja mobilnog novca za svakodnevne sitne transakcije, predstavlja potencijalnim korisnicima veliko opterećenje, kao i činjenica da putem mobilnih aplikacija ne postoji mogućnost povlačenja novca kada jednom uđe u mobilne aplikacije.
Domaće prilike
Uprkos velikom broju banaka na domaćem tržištu, teško se može reći da postoji mnoštvo sofisticiranih bankarskih usluga te da je internet bankarstvo široko zastupljeno. U tom smislu postoji veliki potencijal za proboj telekomunikacionih operatera u bankarski sektor s obzirom da u poslednjih nekoliko godina, prema zvaničnim podacima, broj korisnika mobilne telefonije premašuje broj stanovnika. Takođe, broj pametnih telefona se veoma brzo uvećava i trenutno više od petine korisnika mobilne telefonije koristi ovu vrstu mobilnih uređaja koji predstavljaju osnovu za razvoj mobilnog bankarstva.
Da li će nakon Telenora i Telekom Srbija uploviti u bankarske vode – za sada se sa sigurnošću ne može reći, ali su još proletos provejavale glasine da će državni telekomunikacioni operater preuzeti Dunav banku, s istim ciljem s kojim je Telenor preuzeo KBC banku. Mediji su spekulisali da bi upravo Telenorov potez mogao biti motiv državnom operateru za ulazak na tržište mobilnog bankarstva. S obzirom da ove usluge nisu dovoljno razvijene, ulazak još jednog igrača ne samo da bi doprineo njihovoj većoj popularnosti već bi verovatno i podigao profitabilnost ovog posla.
Iako, s jedne strane, stoje racionalni argumenti koji opravdavaju ulazak Telekoma u bankarstvo, činjenica da se sa obe strane nalaze kompanije u većinskom državnom vlasništvu baca posebno svetlo na moguće preuzimanje. Iako posluje u uslovima izuzetno jake konkurencije, Telekom i dalje beleži prilično dobre poslovne rezultate, dok bi potencijalni partner u ovom poslu mogla da bude jedna od najmanjih banaka na tržištu (udeo od 0,25%) čija nedovoljna kapitalizovanost i minorni položaj govori o velikoj neizvesnosti njenog opstanka. Stoga, najveći kritičari ovog mogućeg preuzimanja potenciraju da je nezavidna situacija u Dunav banci (i u njenom većinskom vlasniku Dunav osiguranju) bila mogući okidač za iniciranje ove transakcije, kojom će se (indirektno parama poreskih obveznika) spasiti još jedna banka u većinskom državnom vlasništvu.
Moguće preuzimanje Dunav banke, osim po opravdanosti ulaska u bankarski biznis, valjalo bi vrednovati i sa stanovišta cene transakcije s obzirom da se Telekom u bliskoj prošlosti nije previše proslavio kada je u pitanju preuzimanje drugih kompanija. Najveća akvizicija Telekoma bila je kupovina Telekoma Srpske 2006. godine kada je 65 odsto kapitala ove kompanije plaćeno 646 miliona evra, daleko iznad ponude drugoplasiranog Telekoma Austrije koji je ponudio 467 miliona evra. Iste godine, Telekom Srbije je ušao i na tržište Crne Gore, gde je za oko 17 miliona evra kupljena licenca za poslovanje na tom tržištu. Tokom 2011. godine Telekom je putem dokapitalizacije preuzeo i 51 odsto društva sa ograničenom odgovornošću HD-WIN (sportski kanali Arena) plativši pri tom iznos od 7,7 miliona evra, premda ova kompanija ni nakon nekoliko godina nije uspela da se skloni sa puta golemih gubitaka.
Očekivane pozitivne efekte ulaska Telekoma u bankarski biznis trebalo bi da pokaže detaljna studija opravdanosti, koja bi morala biti glavni argument menadžmentu za eventualno donošenje pozitivne odluke. Ako ni zbog čeg drugog, ono zbog manjinskih akcionara koji, premda raspolažu sa 22 odsto akcija, još uvek žude za većom transparentnošću jedne od najvećih domaćih kompanija.
Dunav banka
Dunav banka je bivša Kosovsko-metohijska banka koju je preuzelo Dunav osiguranje u cilju pružanja objedinjenih finansijskih usluga bankarstva i osiguranja. Banka je jedna od najmanjih na tržištu (udeo od 0,25 odsto), sa niskom kapitalizovanošću, što je jedan od razloga nemogućnosti njenog jačeg pozicioniranja. Dunav banka je lani, pre svega usled većih rashoda po osnovu otpisa i rezervisanja (loši krediti), objavila veliki gubitak od 172,3 miliona dinara, dok je prvih šest meseci ove godine obeležio veliki pad prihoda i gubitak veći od 100 miliona dinara.
Nenad Gujaničić
broj 110, septembar 2014.