Prvi zabeležen slučaj ebola u epidemiji, koja još uvek traje u zemljama zapadne Afrike i preti da se proširi i na druge kontinente, desio se u decembru prošle godine Gekedou, u šumskom delu Gvineje. Zaključno sa 8. oktobrom prijavljeno je 8.399 obolelih i 4.033 umrlih od ove bolesti, prevashodno u Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu. Mnogi humanitarni radnici na terenu i novinari, prenosi londonski Ekonomist, veruju da su ove procene značajno ispod realne slike.
Uprkos tome, ebola i dalje nije među bolestima koje odnose najveći broj ljudskih života na afričkom kontinentu: mnogo više ljudi na prostoru zapadne Afrike svakoga dana umire od posledica malarije, dijareje i side. Međutim, širenje infekcija ubrzava se neprestano: 13. avgusta prosek je bio četiri nova obolela dnevno, a 8. 10. čak 13 novih bolesnika.
Odnos umrlih prema ukupnom broju obolelih iznenađujuće je ispod 50%, s obzirom na stanje zdravstvenih sistema u zemljama koje su najviše pogođene. Naime, u Sijera Leoneu se prema paritetu kupovne moći u zdravstvu troši oko 300 dolara godišnje po pacijentu, naprema Španiji gde je taj odnos deset puta veći. U Sjedinjenim američkim Državama radi 245 lekara na 100.000 stanovnika, a u Gvineji tek jedan na 100.000. Ranjivost zdravstvenih radnika u Africi je posebno zabrinjavajuća: od 390 obolelih od ebole, 227 ih je preminulo.
Uticaj ove smrtonosne bolesti nije samo zdravstveni, već i ekonomski: transport i trgovina su obustavljeni. Svetska Banka procenjuje da bi negativne posledice izbijanja epidemije ebole u Liberiji moglo sledeće godine da utiče sa troškovima u visini čak 12% nacionalnog BDP.