Prema ocenama svetskih stručnjaka za karijerno vođenje, sistem profesionalne orijentacije koji je uspostavljen u svim osnovnim školama u Srbiji je jedan od najboljih u Evropi i ima velike potencijale da dugoročno doprinese bržem zapošljavanju mladih. Uslov je da se ogroman početni entuzijazam, iskazan i kroz moto „Ko? Ja. Kada? Sada!“, pretoči u održive resurse, uključujući i još veći odaziv preduzeća, naročito u sledećoj fazi implementacije programa u srednjem obrazovanju.
Kako mladi mogu da planiraju svoj život i karijeru u uslovima koji se neprekidno menjaju i kada je stopa nezaposlenosti populacije do 30 godina u svetu 12,6%, a u Evropi značajno veća – u Grčkoj čak 63%, a u Srbiji 39%. Tako rado korišćena preporuka da je rešenje u usklađivanju obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, u praksi se pokazala kao nimalo jednostavna za primenu. Bez obzira na česte pritiske vlada da se pragmatičnijim pristupom obrazovanju bar donekle amortizuje zabrinjavajući porast nazeposlenosti među mladima, „ne možemo terati decu da se opredeljuju za određena zanimanja samo zato što se u blizini otvorila fabrika kojoj su u tom trenutku potrebni takvi profili. Tim pre, što te potrebe već za nekoliko godina mogu da se promene“, ukazala je Kerstin Nagels, iz GIZ Centra za kompetencije, prilikom svog nedavnog boravka u Beogradu na međunarodnoj konferenciji o trogodišnjim rezultatima projekta „Profesionalna orijentacija u Srbiji“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom omladine i sporta.
U globalizovanom svetu i nepreglednom moru informacija, paradoks je u tome što često nismo u stanju da uvidimo mogućnosti koje nam se ukazuju „iza ćoška“. Stoga je sistemska podrška za profesionalnu orijentaciju i upravljanje karijerom neophodna već u najranijem uzrastu, istakla je Nagels, kako bi se mladi osposobili da se tokom celog života uspešno preorijentišu na različte poslove. „U potrazi za najboljim modelom važno je mudro kombinovati razvoj pojedinačnih talenata i potreba tržišta, u čemu ogroman značaj imaju dobra iskustva iz prakse, poput ovog iz Srbije“.
Mladima najkorisniji susreti sa kompanijama
Prema oceni međunarodnih stručnajka, poseban kvalitet projekta u Srbiji je što je za razliku od mnogih zemalja, koje se i dalje prvenstveno bave visokim obrazovanjem, ovakvu vrstu podrške uveo sistemski već na nivou osnovnog obrazovanja, istovremeno organizujući vršnjačku podršku i srednjoškolcima u kancelarijama za mlade. Mladi imaju mogućnost da uz pomoć posebno edukovanih stručnjaka, kroz pet koraka bolje upoznaju svoje sposobnosti i kako ih vide drugi, da se informišu o uslovima školovanja za profesije koje ih zanimaju, da se sa njima konkretnije upoznaju u preduzećima tokom realnih susreta i kakva je potražnja za tim profilima na tržištu rada, a potom da na osnovu prikupljenih informacija samostalno donesu odluku i osposobe se kako dalje da upravljaju svojom karijerom. Program je prošlo više od 95.000 osnovaca i oko 50.000 srednjoškolaca, zahvaljujući mreži koju su uspostavili timovi za profesionalnu orijentaciju na nivou lokalnih zajednica. Ona trenutno obuhvata 1.086 osnovih škola, oko 3.500 nastavnika i stručnih saradnika, 119 kancelarija za mlade, više od 1.000 kompanija u kojima je realizovano preko 2.000 realnih susreta samo tokom prethodne i ove godine, 32 lokalne samouprave, filijale NZS i službi za socijalni rad, roditelje, nevladine organizacije…
„Radio sam u mnogim zemljama, ali ovo je jedan od najboljih projekata profesionalne orijentacije. Razlozi zbog kojih deca toliko vole ovaj program su dobar putokaz za sve kreatore obrazovne politike“, istakao je Helmut Celot, specijalni savetnik za srednje stručno obrazovanje Evropske trening fondacije (ETF), naglašavajući da je program koji se primenjuje u Srbiji transpartentan, efikasan u primeni i impresivan po svom obuhvatu, budući da uključuje celu državu, dok se u mnogim zemljama sveo samo na pilot projekte. Program ima ogroman uticaj jer je sistem profesionalne orijentacije utemeljio u osnovnom obrazovanju. „Eksperti u celom svetu insistiraju da se sa profesionalnom orijentacijom krene u što ranijem uzrastu, jer je savremeni koncept karijernog vođenja fokusiran na podršku kapacitetima pojedinca da sam upravlja svojim razvojem tokom celog života, a ne da se stalno oslanja na pomoć spolja“, objasnio je Celot.
Stoga, iako su politike razvoja karijernog vođenja u Evropi različite, vizija i prioriteti su isti, pa i pojedina iskutva koja pokazuju „da mladi u Srbiji, podjednako kao i njihovi vršnjaci u Danskoj, ocenju kao najkorisnije relane susrete sa svetom rada. Zato je za poslodavce veoma važno da shvate da kroz ovakav program imaju priliku da promovišu sva zanimanja, a ne samo ona koja su trenutno deficitarna, i da unapred rade na tome da obezbede odgovarajuće kadrove“. Ovaj vid podrške razvoju svakog pojedinca ne može da kreira nova radna mesta, ali značajno doprinosi povećanju zapošljivosti i zato je neophodno da se usluge iz te oblasti standardizuju i postanu što dostupnije kroz različite vidove formalne i neformalne edukacije, smatra Celot.
Unutrašnji oslonac u nestabilnim okolnostima
U praćenju pokazatelja o porastu nezaposlenosti među mladima u svetu, uočljivo je da su ili nekvalifikovani ili prekvalifikovani za dostupna radna mesta, jer nisu dovoljno informisani kakve se mogućnosti nude na tržištu i kako da im najbolje prilagode svoja inetresovanja i talente. Upravo je to posao karijernog savetenika, objašnjava indijski stručnjak Gideon Arulmani, koji pri tom mora da vodi računa ne samo o ekonomskim oklonostima, već i o kulturološkim specifičnostima u lokalnoj sredini. Arulmani navodi kao primer preovlađujuće poimanje uspešnog profesionalnog i ličnog razvoja u zapadnim i azijskim zemljama: dok se kod prvih karijera često doživljava kao pravolinijski razvoj, odnosno kao „merdevine ka zvezdama“, kod drugih je to spiralni razvoj, koji se odvija postepeno tokom celoga života. Bez obzira na razlike, cilj je da pojedinac spozna šta je njegov unutrašnji oslonac koji treba da razvija da bi izašao na kraj sa nestabilnim okolnostima, kao i da razume da njegov lični razvoj u mnogome zavisi od saradnje sa drugima.
Sa ovakvim stavom saglasna je i Katarina Popović, generalni sekretar Međunarodnog saveta za obrazovanje odraslih, koja napominje da su posledice globalne ekonomske krize, promena koncepta razvoja koji pomera fokus sa privrednog rasta na održivost, klimatske promene i sve veći socijalni jaz između bogatih i siromašnih, samo neke od okolnosti sa kojima se suočava savremeni svet. To je dovelo do preispitivanja sistema vrednosti i kritika preteranog pragmatizma, koji se sa nivoa ekonomije i politike negativno odrazio i na obrazovanje. Najnovija istraživanja pokazuju da je 20% stanovništva u Evropi funkcionalno nepismeno, te da je neohodno da se obrazovanju pristupa holistički i da se pored profesionalnih razvijaju i životne veštine, koje će pojedincu omogućiti da razume šta se dešava u njegovom okruženju. Evidentno je da je kriza najmanje pogodila zemlje koje imaju dualni sistem obrazovanja, kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska, čija iskustva mogu biti jako korisna za druge, pod uslovom da se uspešno prilagode lokalnim specifičnostima kao što je to urađeno u Srbiji, zaključila je Popović.
Stručna, a ne jeftina radna snaga
Hajnc Diter Harbers, vođa GIZ projekta „Profesionalna orijentacija u Srbiji“ ističe da poenta nije u tome se obrazuje jeftina, već kompetentna radna snaga koja će omogućiti Srbiji da se takmiči na svetskom tržištu. Zato je posebna prednost ovog programa što kod svakog deteta, shodno njegovim sposobnostima, neguje uslove za uspeh i priprema ga kako da iskoristi šanse i savlada prepreke. Prema rečima Marije Radovanović, više menadžerke ovog projekta u GIZ-u, u daljoj integraciji programa u obrazovni sistem posebno će se raditi i na kapacitetima lokalnih zajednica, sa ciljem da se aktivnosti programa integrišu u njihove planove ekonomskog razvoja.
Biznis top 2013/14.
novembar 2014.