Okončanje procesa skrininga i otvoranje prvih pregovaračkih poglavlja predstavlja uspeh za Srbiju. Ipak, predstoji nam ozbiljan posao kako u već otvorenim poglavljima, tako i u pripremi predstojećih poglavlja za otvaranje – 23 i 24.
„Predstoji nam ozbiljan rad na usvajanju i implementaciji velikog broja propisa, među kojima je najznačajnija promena Ustava. Srbija u svoj Ustav treba da unese evropske članove, odnosno odredbe koje omogućavaju da u formalno-pravnom osnovu funkcioniše kao država članica EU. Ovim se na neki način prenosi izvršavanje dela suvereniteta na zajedničke organe u Briselu″, navodi Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike.
Za Srbiju je takođe važno da ojača svoje administrativne kapacitete, pre svega kapacitet javne uprave. U tom smislu najčešće se govori o kapacitetima vezanim za sada IPA jedinice, a kasnije jedinice u Ministarstvima i drugim organima koje treba da programiraju i upravljaju strukturnim fondovima. Lazarević objašnjava da godišnje dobijamo oko 200 miliona evra bespovratnih sredstava, a onog trenutka kada postanemo država članica, reč je verovatno oko 1,5 milijardi evra godišnje.
„Taj novac treba dobro isplanirati i dobro potrošiti kako bismo izbegli situaciju da nam godišnja kontribucija za članstvo u EU ne bude veća o iznosa koji dobijamo od Brisela“, ističe Lazarević.
Iako EU formalno pregovara sa Vladom Srbije, ne treba zanemariti učešće drugih aktera, pre svega organizacija civilnog društva, lokalne samoupravu i privrede. „Ne bi bilo dobro da lokalna samouprava godinu dana pre članstva sazna za nove propise koje mora da primenjuje, ili troškove koje treba da podnese radi usklađivanja sa pravom EU. Zato je važno koristiti Nacionalni konvent za Evropsku uniju i druge platforme za učešće OCD u pregovorima, Privrednu komoru, kao i Stalnu konferenciju gradova i opština, kako bi se lokalne samouprave što pre uključile u pregovore“, upozorava Lazarević.
Ono što Srbija pre svega pregovara sa Evropskom unijom jeste dinamika. Lazarević ističe da nije zahvalno govoriti o dužini pregovora, ali napominje da je Srbija u svom nacionalnom programu predvidela usklađivanje pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU do kraja 2018. godine. „Ako se to desi, onda ćemo do kraja 2019. sa punim pravom moći ćemo da tvrdimo da smo spremni za članstvo. Ipak, to je uvek političko pitanje koje ne zavisi samo od nas, već i od toga koliko će biti potrebno vremena institucijama EU i svim državama članicama da ratifikuju naš sporazum o članstvu“, zaključuje Lazarević.