Home TekstoviB&F Plus U sanaciju postojećeg stambenog fonda potrebno je uložiti 1,6 mlrd EUR

U sanaciju postojećeg stambenog fonda potrebno je uložiti 1,6 mlrd EUR

by bifadmin

Prema procenama Inženjerske komore Srbije, u našoj zemlji postoji više od 4,5 miliona objekata koji podležu energetskoj sertifikaciji. Ako se zna podatak da do 80-tih godina prošlog veka nismo ni imali ozbiljnu regulativu u ovoj oblasti, to znači da više od 80% svih tih zgrada zahteva energetsku sanaciju. Među njima je i više od 1,5 miliona nelegalnih objekata, koliko je nadležno ministarstvo procenilo prilikom usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata.

Takođe, u Srbiji se troši četiri puta više energije nego u zemljama EU, pri čemu zgrade troše čak 40% energije, rečeno je na poslednjem parlamentarnom forumu “Finansijski modeli energetske efikasnosti u zgradarstvu”. Od ukupne energije koju troše zgrade, 61% se troši u stambenim objektima.

“Prema Nacionalnom akcioniom planu energetske efikasnosti (NEEAP), koji je predložilo Ministarstvo energetike Srbije, predviđeno je da se do 2020. godine smanji potrošnja finalne energije u zgradama za 9%. Da bi se to ostvarilo potrebno je uložiti 1,6 mlrd EUR u sanaciju postojećeg stambenog fonda. To je jedna od većih investicija i tu se vidi da je energetska efikasnost projekat od nacionalnog značaja, na kome treba raditi i sprovesti ga što pre”, kaže za “eKapiju” prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije.

Približavanje evropskim standardima

Nedavno istraživanje je pokazalo da, ako se uzmu u obzir trenutne cene energije, ukupni troškovi energetske sanacije zgrada u Srbiji, uključujući i kamatu, mogu da se pokriju iz ušteda na računu za energiju u periodu od tri do osam godina.

“Ministarstvo je izradom pravnog okvira stvorilo uslove za implementaciju mera energetske efikasnosti zgrada kao što su: donošenje metodologije određivanja energetskih performansi zgrada i metodologije proračuna potrebne energije za grejanje u zgradama, podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti zgrada za smanjenje potrošnje energije, obuka i licenciranje odgovornih inženjera energetske efikasnosti, izdavanje rešenja privrednim društvima za izradu energetskih pasoša. Urađena je i Nacionalna tipologija stambenih zgrada – projekat Tabula, kao i neminovno umrežavanje i saradnja zainteresovanih strana (Inženjerske komore Srbije, Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Regionalne razvojne agencije, lokalnih samouprava, proizvođača građevinskog materijala, stručne javnosti), uz tehničku podršku GIZ-a, a sve u cilju da se što više približimo evropskim standardima u ovoj oblasti”, objašnjava u razgovoru za “eKapiju” Jasminka Pavlović, šef odseka za energetsku efikasnost i građevinske proizvode Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu Privredne komore Srbije (PKS), kaže da je problem energetske efikasnosti od usvajanja Zakona o građenju, Zakona o racionalnoj upotrebi energije, kao i Pravilnika koji se bave energetskom efikasnošću zgrada i njihovom sertifikacijom, u Srbiji u potpunosti prepoznat.

“Budući da se sa tretiranjem problema krenulo polako, tek u poslednjih nekoliko godina, može se reći da situacija još uvek nije na zadovoljavajućem nivou i da i dalje kasnimo za EU, kao i u mnogim drugim oblastima. S obzirom na trenutno stanje stambenog fonda, smatramo da Srbija najveće uštede energije može ostvariti baš u sektoru zgradarstva”, ističe sagovornik “eKapije”.

Modeli finansiranja i učešće lokalnih samouprava

Procene Renate Šindlek, stručnjaka Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), koje je iznela na nekoliko stručnih skupova, govore da je u Srbiji potrebno ulaganje od nekoliko milijardi evra u podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu da bi se dostigli minimalni standardi evropskih zemalja u toj oblasti. Ona je mišljenja da građani ne mogu to sami da finansiraju i poručila je da će nemačka vlada i GIZ nastaviti da pružaju podršku Srbiji i da će pomoći u izboru najboljih modela za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti.

“Zainteresovanost građanstva za unapređenje energetske efikasnosti u objektima u kojima žive svakako postoji. Naravno, neophodno je pružiti atraktivne stimulacije koje bi animirale vlasnike objekata da više ulažu u unapređenje energetske efikasnosti. Stimulacije moraju biti pre svega finansijske, a ono što ja vidim kao mogućnost je uvođenje poreskih olakšica, pa čak i privremeno oslobađanje od poreskih nameta u skladu sa visinom investicija koje vlasnici ulažu u energetsko unapređenje svojih objekata”, predlaže prof. dr Dragoslav Šumarac i dodaje da je jedan od mogućih modela finansiranja i javno-privatno partnerstvo.

On veruje da će, i uz najavljenu promenu Zakona o stanovanju, u narednom periodu sve biti mnogo efikasnije i lakše i da bismo mogli da prepolovimo broj energetski neefikasnih objekata do 2020. godine.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, u saradnji sa GIZ-om i lokalnim samoupravama, radi na analizi stambenog fonda i izradi metodologije za proračun potencijala uštede lokalnih samouprava, što će im olakšati u pisanju planova i programa za apliciranje za fondove i određivanja sredstava za rekonstrukciju pojedinih stambenih blokova.
Jedna od prvih opština u Srbiji koja je izrazila čvrstu opredeljenost za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru je Pirot, koji je 26. oktobra 2015. godine potpisao Memorandum o saradnji sa GIZ Projektom “Energetska efikasnost u zgradarstvu”. Time je i zvanično obeležen početak saradnje na polju izrade Lokalnog akcionog plana za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. Na ovaj način Pirot će biti među prvim opštinama u Srbiji (uz Vrbas, Ivanjicu i Sokobanju) koja će imati pregled postojećeg stambenog fonda i biti u prilici da ozbiljno planira različite programe rehabilitacije stambenih zgrada.

Nacionalna strategija energetske sanacije

Sagovornici “eKapije” saglasni su da postoje izvesne tendencije u podizanju kvaliteta gradnje, makar u segmentu upotrebe materijala, otkako su 2012. godine usvojeni pravilnici koji regulišu energetsku efikasnost i energetske pasoše zgrada. Takođe, projekti unapređenja energetske efikasnosti predstavljaju značajnu priliku za rast domaće građevinske industrije i proizvođače građevinskog materijala, pa time i za zapošljavanje novih radnika.

“Ministarstvu je do sada (4. marta) dostavljeno 980 energetskih pasoša, ali smatramo da je broj izdatih pasoša mnogo veći, jer smo u kontaktu sa licenciranim inženjerima koji su zaposleni u ovlašćenim organizacijama saznali da mnoge organizacije još uvek nisu dostavile ove dokumente. Tek kada bude obavezno izdavanje pasoša preko Centralnog registra energetskih pasoša (CREP sistem) imaćemo tačne podatke, a trenutno je preko CREP-a izdato 177 pasoša. Uprkos tome što ova procedura još uvek nije obavezna, smatramo da je odziv inženjera dobar”, kaže Viktor Kobjerski iz Privredne komore Srbije.

On smatra da bi jedan od najvažnijih narednih koraka ka većoj energetskoj efikasnosti zgrada bilo donošenje Strategije njihove energetske sanacije, kao i izrada nacionalne tipologije nestambenih zgrada. Pravilnici u narednoj fazi treba da budu unapređeni i usklađeni sa Direktivama EU iz 2010. i 2012, što će dalje pooštriti uslove za projektovanje i građenje.

“Važno je i obavezno izdavanje energetskih pasoša korišćenjem CREP-a, kao i izmena pravilnika, odnosno unapređenje metodologije za izračunavanje energetske efikasnosti zgrade uvođenjem u proračun potrebne energije za hlađenje, ventilaciju, sanitarnu toplu vodu i osvetljenje”, navodi Kobjerski.

Dragoslav Šumarac zaključuje da Srbija ima dobru regulativu i dobre stručnjake, ali da je svakako neophodno njihovo konstantno unapređenje.

“Najvažnije je da se energetska efikasnost zgrada proglasi za nacionalni projekat iza kog bi stala Vlada Republike Srbije sa Ministarstvima građevina, energetike i finansija. U taj projekat je potrebno uključiti i lokalne samouprave i sva javna preduzeća, a posebno gradske toplane i elektrodistribucije”, ističe sagovornik “eKapije”.

Izvor: Marko Andrejić, eKapija

Pročitajte i ovo...