Brojne su kulturološke razlike između Kine i Zapada, a dodatna poteškoća je što ih je, ponekad, teško prepoznati i otkloniti, pogotovo ako se razgovara na „poslovnom engleskom“, kada obe strane veruju da upotreba istih termina podrazumeva i isto značenje. Nezgode nastale usled suštinskog nerazumevanja, ipak, nije nemoguće izbeći – samo se treba setiti nekoliko ključnih pravila, karakterističnih za kineski pristup životu i poslovanju, piše Li Čunijan, osnivačica i direktorka konsultantske kompanije Feida.
1. Način na koji se izražava pristanak ili odbijanje
Može se reći da su Zapadnjaci skloniji od Kineza direktnom iskazivanju slaganja ili neslaganja, pristanka ili odbijanja. Isto pravilo važi i za otkrivanje sopstvenih misli i osećanja. Štaviše, dok neke kulture, poput francuske, dopuštaju dvosmislenosti ili naznake, Nemci i Amerikanci se prilično ponose time da svoje stavove eksplicitno saopštavaju. Kinezi, s druge strane, eksplicitnost mogu da dožive i kao agresivnost, posebno imajući u vidu da je u njihovoj kulturi „očuvanje harmonije“ među sagovornicima daleko važnije od jasnoće izražavanja. Takođe, pre će reći „nisam siguran u to-i-to“ ili „dozvolite mi da razmislim o tome“, nego što će predlog sagovornika jednostavno odbiti. Često se prepričava anegdota kada je jedan Francuz pokušao da natera svog šefa Kineza da mu odgovori: „Ne“. Nakon nekoliko dana i desetina izmenjanih mejlova, odustao je od ćorava posla. Treba, ipak, imati na umu da ova kulturološka razlika polako gubi značaj za mlađu generaciju kineskih poslovnih ljudi, koji su daleko više u kontaktu sa zapadnjačkim običajima od svojih predaka.
2. Rešavanje problema ili konflikta
Dok se na Zapadu često kaže da je za rešavanje problema najbolje „staviti karte na sto“ i otvoreno sagledati potencijalna rešenja, istočnjački pristup potpuno je drugačiji: Kinezi će učiniti sve da spreče ili izbegnu konfliktne situacije, i to tako što će se pretvarati da problemi ne postoje! Ukoliko sukob ipak eskalira, kineski pristup drži se njihove poslovice, koja kaže da problem treba „rastaviti“ na sitnije probleme, i onda ih tako usitnjene rešavati jedan po jedan. Savet za poslovne ljude je da, ukoliko uvide da postoji konflikt u saradnji sa kineskim partnerima, radije pokušaju da pronađu kompromisno rešenje na diskretan način, nego da se odmah obrate sudovima ili arbitrima, čime samo rizikuju eskalaciju sukoba.
3. Preuzimanje odgovornosti za greške nastale tokom rada
Kako bi se očuvala harmonija na radnom mestu i sprečio ili ublažio konflikt, Kinezi imaju običaj da preuzimaju odgovornost kada se ispostavi da je tokom rada došlo do greške, bez obzira na to da li su je sami učinili. Preuzimanje odgovornosti usađuje im se još u školama, gde im se ponavlja da „ukoliko dođe do greške ili problema, prvo treba da preispitaju sopstveno ponašanje“. Radi se o značajnoj kulturološkoj razlici u odnosu na zapadnjački pristup, koji u nekim slučajevima ne samo da dozvoljava pravdanje onoga go grešku učini, već ohrabruje i „prebacivanje krivice“ na kolegu iz tima ili kancelarije. Interesantno je da se ova kulturološka razlika najčešće pojavljivala u kompanijama gde su zajedno radili kineski i francuski radnici, gde su ovi drugi vrlo rado prepuštali kolegama da ponesu odgovornost za zajedničke greške.
4. Timski rad i donošenje odluka
Iako uglavnom imaju jasnu hijerarhiju, zapadnjačke kompanije uglavnom se oslanjaju na sistem odlučivanja koji zahteva podršku većine, bilo da se radi o članovima nekog upravljačkog tela, ili članovima tima zaduženog za određen projekat. Često se ohrabruje i otvorena rasprava među donosiocima odluka, a biće urađeno ono oko čega se složi većina, čak i kada se zna da će šef na kraju presuditi. Kinezi, s druge strane, ne oslanjaju se na većinski sistem, već pokušavaju da postignu konsenzus pri donošenju odluka. To znači da se kineski šef nikada neće usuditi da donese odluku oko koje se svi ostali nisu složili, što je posebno važno da se ima u vidu kada je reč o odlučivanju u državnim organima. Zato, ukoliko se strana kompanija prijavila za dobijanje neke dozvole ili projekta, mora da obezbedi podršku svih zaposlenih u nadležnom kineskom državnom organu, kao i da im omogući dovoljno vremena da pronađu kompromis. A dok u kompaniji čekaju na odluku, očekuje se da će biti strpljivi, pristojni i ljubazni.
5. Tumačenje ugovornih obaveza
Koncept sklapanja ugovora je među ključnim izvorima nerazumevanja između Kineza i zapadnjaka, a posebno kada je reč o Francuzima. To ne treba da iznenađuje, pošto sama reč „Francuska“ na kinekom znači „država zakona“. Francusko-zapadnjački pogled na ugovore podrazumeva da kada se jednom utanači i potpiše tekst, izmene mogu da se unose samo u retkim, opravdanim slučajevima. To je u potpunoj suprotnosti sa kineskim shvatanjem ugovora kao početne faze komercijalnog odnosa, koji stalno treba da evoluira, da se menja i nadograđuje. Tamo gde se zapadnjaci oslanjaju na nepromenjivost teksta, Kinezi se drže međusobnog poverenja i poslovnih veza poslovnih partnera.
Kinezi su zato spremniji da prihvate manja odstupanja od ugovorenih obaveza – ukoliko se za dan-dva zakasni sa isporukom robe, prihvatiće opravdanje umesto da pokreću postupak pred sudom. Stoga se stranim kompanijama savetuje da budu strpljive i da sagledaju situaciju u celini, umesto da zbog malih nedoslednosti „dižu temperaturu“ i formalno zahtevaju striktno poštovanje ugovornih odredbi. „Fleksibinost“ kineskih kompanija im je, nažalost, na Zapadu donela etiketu onih koji se ne pridržavaju ugovora – što je daleko od istine, a pogotovo danas kada svaka značajnija kineska kompanija ima ili strane partnere, ili posluje na stranim tržištima.
6. Kako primiti/udeliti kompliment
Muškarac ili žena sa Zapada kompliment prihvata sa ponosom, jer se to smatra prirodnom reakcijom na pohvalu. Anglo-Saksonci, a posebno Amerikanci, ponekad i preteruju, pa se o poslu ili partnerima izražavaju u superlativima, sve je „fantastično“ i „savršeno“. Kinezi, međutim, kao vrhunsku vrednost neguju skromnost, dok se hvalisavost i razmetanje smatraju nedostojnim osobinama koje krase samo razmetljive „novobogataše“. U poslovnom svetu, skromnost može i da zasmeta: šef stranac može biti zbunjen ako na njegovu pohvalu za dobro obavljen posao odgovorite sa „ja ne zaslužujem toliku pažnju“ ili „to i nije bio tako značajan posao“. Tako su mlađe generacije naučile da na kompliment makar uzvrate sa „hvala“, iako i oni obično pridodaju još koju reč da pohvalu ublaže.
Preuzeto sa portala ParisTech Review. Sadržaj je pod licencom Creative Commons Attribution 3.0