Tim mladih preduzetnika osmislio je i proizveo inovativna ogledala u kojima istovremeno možete gledati svoj odraz i reklamne ili druge video spotove i korisne informacije. Cilj im je da što pre zaokruže proizvodnju u Srbiji i da sa “aktivnim ogledalima”, kao visokotehnološkim domaćim proizvodom, izađu na svetsko tržište.
Ko je ovih dana prao ruke ili doterivao šminku u toaletu beogradskog tržnog centra „Ušće“, verovatno se iznenadio kada su na ogledalu počeli da mu se pojavljuju reklamni video klipovi. Ova tehnologija je relativno nova u svetu, a kod nas joj je upriličena premijera upravo u popularnom tržnom centru. Još zanimljiviji podatak je taj da je reč o – domaćem proizvodu.
Njegov naziv je istovetan imenu startap kompanije koja ga je osmislila i napravila – activemirrorr – koja je okupila tim mladih stučnjaka iz više oblasti: dizajnere, arhitekte, inženjere za softver i hardver, stručnjake za video produkciju. Kada udruže svoja znanja, pred klijentom je gotov proizvod: „aktivna ogledala“ sa dogovorenim reklamnim porukama, prilagođena enterijeru. U tome im pomažu produkcija Rollercoaster i dizajneri iz kompanije Linemotion.
Miloš Macura, mladi IT preduzetnik koji je osnovao activemirror, došao je na ovu ideju još pre šest godina, kada je sa bratom, arhitektom, učestvovao u razradi jednog projekta „pametne“ kuće, ali su, priznaje, veliki uticaj imali i SF filmovi. Kako to obično biva, ideja mu se usadila u glavu i čekala da se obezbede svi uslovi za njenu realizaciju.
Presudan momenat za to desio se, priča Miloš, kada je timu marketinških stručnjaka izneo svoju ideju. „Na moje iznenađenje, zamisao im se odmah svidela i savetovali su mi da ne pričam mnogo o tome, već da počnem da radim na ostvarenju cilja.“ To je, pre svega, iziskivalo potragu za odgovarajućim materijalima, a prve probe u proizvodnji (eksperimenti, kako ih zove), nisu dale željene rezultate. U nastojanjima da pronađe kvalitetnije materijale proputovao je na hiljade kilometara, posetio poznate evropske proizvođače stakla i od svakoga naučio po nešto.
To iskustvo ga je učvrstilo u uverenju da je na pragu nečega zaista novog i zato, kaže, nije se rukovodio istraživanjima tržišta, već svetskim tehnološkim trendovima koji upućuju da su „aktivna ogledala“ nastavak u razvoju sve popularnije oblasti „Internet of Things“. Stoga su entuzijazam i naporan rad celog tima nadomestili budžetska ograničenja i kompanija je uspela da napravi prvu verziju „aktivnih ogledala“ za tržište.
Možeš izbeći sve osim sebe
Sam proces izrade rešenja počinje tako što arhitekta sa svojim timom izađe na teren i vrši sva neophodna merenja, poput jačine svetla u prostoru kao i dimenzija ogledala koja se menjaju. Zatim se pravi idejno rešenje sa tehničkim crtežima i bira adekvatan materijal – ogledala koja najbolje odgovaraju lokaciji. Kada se usvoje dimenzije i materijali, partneri prave alumijumsku potkonstrukciju i ogledala se kroje i seku po specifikaciji. U isto vreme, tim koji je zadužen za elektroniku i hardver povezuje neophodne komponente sa računarima i ekranima, vrši modifikacije i testira sve komponente sa timom zaduženim za razvoj softvera za upravljanje ogledalom. Poseban izazov predstavlja finalno uklapanje svih elemenata, tako da ceo sistem bude monolitan a ujedno i modularan – podoban za održavanje i unapređenja.
Analizirajući ponašanje ljudi i koliko vremena se zadržavaju pred ogledalima, razvojni tim ove kompanije je izračunao da je 6,5 sekundi optimalno vreme za trajanje jedne reklame. Računica je izvedena na osnovu frekvencije ljudi, njihovog prosečnog zadržavanja pred ogledalom, broja prikazivanja i na osnovu dužine trajanja reklamne poruke koja je dovoljna za skretanje njihove pažnje. No, ukoliko klijent to želi, moguće je podesiti dužinu reklame, vreme trajanja i druge karakteristike rešenja prema njegovim potrebama. U kompaniji activemirror planiraju da, osim postavljanja reklamnog sadržaja na prometnim mestima, kroz buduće verzije ogledalo ponude kao zaseban komercijalni proizvod za kupatila, ili kao enterijersko ogledalo koje bi korisnici sami mogli da konfigurišu sa željenim sadržajem ili integrišu u sve prisutnijim „pametnim“ kućama.
Da li će nas na svakom koraku, pa i u onim prostorijama koje su važile kao najintimnije, ubuduće pratiti raznovrsni multimedijalni sadržaji? Miloš i sam smatra da smo u potrošačkom društvu toliko zatrpani reklamnim porukama, da se postavlja pitanje koliko one imaju efekta, budući da sve više „potencijalnih potrošača“ blokira ili prekida reklame na Internetu, menja kanale na televiziji čim se pojave, ne obraćaju pažnju na njih u novinama, na bilbordima….
Ipak, uveren je da „aktivna ogledala“ imaju komercijalni potencijal, kao alteranativa nametljivom plasiranju reklamnih sadržaja. „Mislim da smo našli odličan balans, da se u momentu ogledanja suptilno obratimo nekom reklamnom porukom, ne remeteći samo ogledanje“, kaže Miloš, napominjući da poslovnu filozofiju kojom se rukovode najbolje objašnjava njihov slogan: „You can avoid everything but yourself“- Inceptive Advertising Solutions. („Možeš izbeći sve osim sebe“). „Osim toga“, dodaje, „popularnost selfija otvoriće prostor klijentima da kreativnim kampanjama na našim ogledalima prošire svoje prisustvo i na Internetu realnim sadržajem, generisanim od strane samih potencijalnih potrošača. No, osim reklamnih poruka, sistem je implementiran i za prikazivanje korisnih informacija o dešavanju u gradu, zanimljivih vesti kao i motivacionih poruka koje mogu da vas pokrenu, nasmeju i da vam ulepšaju dan. Dakle, može biti od višestruke koristi”.
Gde vodi budućnost?
Miloš kao jednu od najvećih vrednosti ovog proizvoda ističe činjenicu da je softversko rešenje za upravljanje sadržajem na ogledalu „od početka do kraja“ urađeno u samoj kompaniji, zahvaljujući domaćem znanju. Uveren je da ovaj proizvod ima veliki izvozni potencijal i već su u pregovorima sa inostranim klijentima. Nastoje da budu i što konkuretniji, prilagođavajući ponudu i cene mogućnostima potencijalnih klijenata.
U ovom trenutku, shodno situaciji na domaćem tržištu, primorani su da za svoj proizvod i dalje nabavljaju računarske komponente, elektroniku, ekrane i refleksne materijale, ali im je cilj da ceo sistem proizvodnje može da se realizuje u Srbiji. Pošto su dokazali da mogu da sprovedu svoju zamisao od ideje do realizacije, sada su u potrazi za investitorom koji bi im pomogao da zaokruže proizvodni proces, a kako bi ga učinili što nezavisnijim projektuju sistem koji bi im omogućio da koriste i mnoge druge materijale.
Miloš ocenjuje da im u korist ide i to što napredak tehnologije nameće i novi poslovni model, u kome će transport finalnih proizvoda na velikim daljinama imati sve manje udela. „To je velika šansa za našu zemlju, jer imamo kvalitetne stručnjake, sposobne da naprave inovativne i tehnološki veoma kvalitetne proizvode. Zahvaljujući dostupnosti visokih tehnologija, na neki način mi se čini kao da se ponavlja šansa iz vremena kada su vrsne zanatlije dobile priliku da izraze svoje umeće zahvaljujući dostupnosti kvalitetnih alata. Sada je vreme da se deluje, i da se, povezivanjem i zajedničkim radom domaćih kompanija stvori šansa za širenje njihovog poslovanja i u inostranstvu”, poručuje Miloš Macura.
jul/avgust 2016, broj 128/129