Kuće od slame ponovo su u modi, zahvaljuću novim tehnologijama i modernim sistemima gradnje, koji su znatno poboljšali njihove tradicionalne karakteristike. Suprotno bajci o tri praseta, upućeni tvrde da ovakve kuće mogu biti veoma bezbedne i dugotrajne, a po energetskoj efikasnosti ispunjavaju standarde koji su postavljeni tek u poslednjih petnaestak godina.
Povratak slami kao prirodnom i obnovljivom materijalu, u kombinaciji sa modernim tehnologijama, predstavljaju dva glavna sastojka u formuli za novi građevinski hit. Kuće od slame prvo su osvojile tržište u SAD još devedesetih godina prošlog veka, kada su ovaj trend u začetku skeptici proglasili prolaznom eksentričnošću bogataša, te oglasnom tablom za njihovu „predanost“ održivom razvoju. Ako je u tome i bilo istine, iskustva s ovim materijalom u novom načinu gradnje ubrzo su prevazišla pojedinačne hirove, potkopavši usput neke, naizgled „zacementirane“ predrasude.
Pre svega, pokazalo se da naši preci nisu bili baš tolike neznalice, niti da je ovaj stil gradnje isključivo posledica pukog siromaštva. Primera radi, domaći građevinski stručnjaci navode da se mnoge kuće koje su građene od slame i blata u Vojvodini, Šumadiji, Istočnoj i Južnoj Srbiji, koriste i nakon 200 godina, a osnovna restauracija, uglavnom krovne konstrukcije, vraća ih u prvobitno stanje. Prostorije koje su pre više decenija izolovane karatavanom, vitlovkama (valjci od blata kojima se konstruiše plafon u vojvođanskim kućama), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog pruća, i danas su jednako prijatne zimi i leti.
S druge strane, iskustva savremenih američkih graditelja demantovala su bajku o tri praseta, pokazavši da stabljike žitarica ili drugih industrijskih biljaka poseduju odlične mehaničke i izolacione karakteristike, a brzina i jednostavnost gradnje, kao i dugotrajnost ovakvih objekata, obezbeđuju kućama od slame sigurnu budućnost. U Sjedinjenim Državama, gde klimatski uslovi mogu biti veoma ekstremni, bale od slame prihvaćene su kao građevinski materijal izvrsnih osobina, koji ispunjava stroge bezbednosne, mehaničke i protivpožarne kriterijume, kao i zahteve za dugotrajnošću.
Izdržljiva kao prekookeanski brod
Gradnja balama ne ograničava se isključivo na upotrebu stabljika žitarica, već to mogu biti i konoplja, lan i druge industrijske biljke, dok je korišćenje bala od recikliranih materijala, poput papira, plastike ili automobilskih guma još u fazi ispitivanja, zbog mogućih posledica po čovekovo zdravlje i okolinu. Njihove dimenzije određene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala, a u poslednje vreme koriste se i one koje mogu biti teške i do cele tone. U međuvremenu, osim dimenzija, razrađeni su i različiti oblici, koji projektantima omogućavaju veliki izbor u oblikovanju objekata i unutrašnjeg prostora.
Takođe, danas je u SAD moguće korišćenje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ogroman pritisak na konstrukciju, budući da su prvobitno osmišljene kao podloga kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima. Zid od standardnih bala može izdržati pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta više – 4,5 do 7t po metru zida!
Mada se slamka žitarica raspada u zemlji za šest meseci, a slamka pirinča za godinu dana, balirana slama uz odgovarajući stil gradnje i održavanja može potrajati i nekoliko hiljada godina, o čemu svedoče i dokazi pronađeni na arheološkim lokalitetima. Ozbiljna oštećenja mogu se javiti pri visokoj vlazi u dužem vremenskom periodu i to u vidu pojave gljivica, ali je to mana i ostalih fasadnih sistema u takvim uslovima.
Testovi su pokazali da je najbolji način da se izbegne dugotrajna koncentracija visoke vlažnosti pravilno oblaganje bala, tako da se obezbedi optimalan nivo između akumuliranja i emitovanja vlage u zidu i unutrašnjosti kuće. Pri tom, treba izbegavati premaze za impregniranje zidova koji ne obezbeđuju dovoljnu propusnost, pa kada se ispune navedeni uslovi, kuća se može održati i nekoliko decenija čak i u klimatskim uslovima koje karakteriše visoka vlažnost.
Utočište od vrućine
U poređenju sa drvetom, svega nekolicina insekata „voli“ slamu, jer za razliku od sena, slama sadrži veoma malo hranljivih sastojaka. Stoga je dovoljna standardna zaštita koja se i inače koristi prilikom dezinsekcije. Kada je reč o štetnosti pesticida, zaostalih u slami nakon prskanja industrijskih biljaka, naročito pirinča, pokazalo se da su te količine u samoj slami veoma male i da se kompresovanjem bala, mogućnosti za štetno dejstvo svode na minimum.
Uprkos uzrečici „gori kao da je od slame“, testovi su dokazali da kuće od balirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. Naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdržale su polusatno dejstvo vatre, dok malterisani zid može da izdrži i cela dva sata, jer ne postoje vertikalni kanali i prolazi, već je njegova masa kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se širi. Kada se doda i nešto veći sloj običnog ili zemljanog maltera u odnosu na standardne konstrukcije, slama dobija daleko bolju zaštitu.
Osim toga, povećava se i sposobnost akumulacije i emisije toplote: zidovi danju sakupljaju toplotu koju ispuštaju u prostoriju noću i hlade se, što narednog dana obezbeđuje svežinu unutar kuće. Ovaj sistem prirodnog hlađenja dobija na važnosti sa sve dužim intervalima ekstremno visokih temperatura usled klimatskih promena, budući da osim komfora, obezbeđuje i značajno manju potrošnju energije.
Testovi su pokazali da zidove od slame prvenstveno treba zaštititi od vetra, a malterisani zid može izdržati pritisak od 240 kg/m² i poseduju dodatnu elastičnost i fleksibilnost, pa time i veću otpornost na posledice zemljotresa. Kuća se može pokriti klasičnim drvenim krovom bilo kog oblika, uz korišćenje različitog materijala kao krovnog pokrivača. Dodatno, moguće je formirati krovnu i konstrukciju plafona po želji, pomoću samih bala, što uz dobru hidroizolaciju uključuje i postavljanje osnove za takozvane „zelene krovove“, prekrivene biljkama.
Suprotno uobičajenom mišljenju, zidne površine od slame nisu krivudave i nepravilne, izuzev ako se to ne uradi namerno, kako bi se istakla rustičnost prirodnog materijala. U njega se mogu postaviti sve neophodne instalacije i to na većoj dubini nego u slučaju drugih masivnih, pa i staklenih zidova, a uređenje enterijera ne zahteva korišćenje posebnih materijala i alata.
Knjigovodstvo zadovoljstva
I na kraju, koliko to košta? Računice su pokazale da je u samom startu, gradnja kuće od slame svakako isplativija van većih gradskih naselja, zbog dostupnosti materijala i niže cene transporta. Prilikom zidanja potrebno je daleko manje armature, nema troškova za cement i pesak, niti za dodatnu seizmičku zaštitu. Takođe, nije potrebna dodatna termoizolacija, nema specijalnih slojeva fasade niti drugih osetljivih završnih radova, a toplotni komfor i energetska efikasnost kuća od slame može se meriti samo sa onim u objektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih petnaestak godina. Zagovornici ovog stila gradnje kao šlag na tortu dodaju da okruženje od potpuno prirodnih materijala, jednostavno, nema cenu.
Ipak, da bi ovo poslednje zaista imalo smisla, kuća od slame bi trebalo da bude opremljena energetski efikasnim sistemima koji koriste obnovljive izvore energije, pa se zelenilo, restaurirana drvena stolarija, solarne ploče, bojleri na krovu i vetrenjače skoro podrazumevaju. To, međutim, i dalje zahteva značajne početne investicije, koje se za onoga ko ih ima, tokom dužeg perioda višestruko isplate, jer osim što štede energiju, umanjuju i rizike po zdravlje.
Bojana Maričić
septembar 2016, broj 130.