Iako im pravila igre diktiraju velike kompanije, a ekonomski teoretičari ih guraju u skraćenice od nekoliko slova slova, mali igrači su ti bez kojih ne bi bilo ni svetske, ni domaće ekonomije. Oni joj obezbeđuju žilavost, različitost u ponudi, idejama i saradnji, imaju hrabrosti da probaju nešto novo pre svih drugih, da budu drugačiji, pa i jeretici kojima je kvalitet života bitniji od zarade. Najviše ih cene i pružaju im najorganizovaniju podršku za razvoj u zemljama koje su iznedrile slobodno tržište, dok se njegova „nevidljiva ruka“ i neoliberalni koncept propagiraju još samo u državama koje su se zapetljale u tranziciji. Zato ne čudi što najuspešniji preduzetnici u Srbiji insistiraju da, osim ekonomskih mera podrške, preduzetništvo i inicijativa, konačno, počnu da se cene kao suštinska prednost u društvu, a ne kao njegova poslednja opcija kada propadnu sve druge.
Periskop
8. TRAMPOVA AMERIKA: Globalizacija „pod ručnom“
Ulaganja u obnovu transportne infrastrukture, radikalno smanjenje poreza na dobit kompanija, preispitivanje postojećih i odustajanje od novih sporazuma o slobodnoj trgovini, trebali bi dovesti do ispunjenja ključnog obećanja koje je Donald Tramp dao svojim biračima — povratak proizvodnje i radnih mjesta. No, njegova namjera da sistem koji počiva na preseljenju proizvodnje tamo gdje je radna snaga najjeftinija postavi na glavu, sigurno neće izazvati oduševljenje multinacionalnih kompanija i banaka.
10. ŠTA TURSKA I BLISKI ISTOK MOGU DA OČEKUJU OD DONALDA TRAMPA: Gde je čaša meda?
Osim populističke prirode dvojice lidera, ostaje nejasno na čemu, konkretno, Tajip Erdogan zasniva svoj optimizam u pogledu predsedničkog mandata Donalda Trampa. Imajući u vidu koliko su strateški interesi SAD i Turske ne samo različiti, već i protivurečni u regionu Bliskog Istoka, trenutna razmena lepih reči i velikih očekivanja, lako bi mogla da utihne nakon što novi američki predsednik sa kurtoaznih gestova pređe na konkretna dela.
Biznis
12. ŠTA POKAZUJU KONSOLIDOVANI BILANSI ZA 2015. GODINU: Trećina privrede u nekoliko stotina kompanija
Manje od 650 ekonomskih grupacija u Srbiji ostvaruje preko trećine prihoda i rashoda, i gotovo trećinu dobiti i gubitaka na nivou cele domaće privrede, a u njima radi i skoro trećina ukupno zaposlenih. U prethodnoj godini, Delta holding, MK Group i IM Matijević su imali najveći broj zavisnih pravnih lica, a najprofitabilniji su bili Telekom i Telenor.
16. PROIZVODNJA „PAMETNIH” PUMPI U SRBIJI: Na putu ka održivosti
Kompanija Grundfos ovog decembra obeležava pet godina od početka rada svoje fabrike u Inđiji, odakle danas izvozi gotovo celokupnu proizvodnju inteligentnih pumpnih rešenja. Ovaj danski proizvođač, koji zbog posvećenosti inovacijama i održivom razvoju obezbeđuje snabdevanje pitkom vodom čak i za antarktičke ekspedicije, potpisao je novi ugovor za pumpnu stanicu „Kaljenica – Revenica“, kao nastavak saradnje u projektu za navodnjavanje Mačvanskog kraja.
Finansije
20. ALTERNATIVA ZA EKOLOŠKU TAKSU: Otpad ne mora biti državni posao
Oko 70% preduzeća u Srbiji ne plaća zakonom propisanu ekološku taksu, zbog čega država gubi godišnje oko 20 miliona evra. Na šteti su i kompanije koje izvršavaju ovu obavezu jer to poskupljuje njihove proizvode u odnosu na nelojalnu konkurenciju, pri čemu se otpad i dalje gomila i niko ne zna kako se troše sredstva dobijena po tom osnovu. Zato su privrednici odlučili da „uzmu otpad u svoje ruke“, predloživši kako se njime može upravljati efikasnije i jeftinije.
22. NAJČEŠĆE GREŠKE MSP U UPRAVLJANJU FINANSIJAMA: Ne razumem, kakve veze ima…
Mada često gurnuti u drugi plan i tretirani kao puki trošak, finansije i računovodstva u razvoju MSP imaju ključnu ulogu. Na internet stranicama i društvenim mrežama može se meriti popularnost nekog proizvoda, ali ocenu njegove isplativosti, na kraju, daje isključivo računovodstvo.
24. NOVI PRISTUP PLANIRANJU SREDSTAVA: Prilagođeno stvarnosti, a ne željama
U okolnostima koje se brzo menjaju neophodni su agilniji i fleksibilniji modeli prilikom planiranja sredstava za narednu godinu. Novi koncept, Beyond Budgeting, zasniva se na decentralizaciji organizacione strukture, postavljanju prilagodljivih ciljeva i neprekidnom odmeravanju snaga sa ključnim konkurentima.
Temat – MSP u svetu i Srbiji: U čemu su mali važniji od velikih?
27. ZAŠTO SE POLOŽAJ MSP U SVETU ZNAČAJNO RAZLIKUJE: Država je bitna, mentalitet je presudan
Bez njih ne može gotovo nijedna privreda, iako se obično imenuju skraćenicama od nekoliko slova, a položaj im je veoma različit – od toga da mala i srednja preduzeća predstavljaju „kičmu“ tržišta, do situacije da im je vrlo teško da se probiju među najsupešnije. Na tako velike razlike presudno utiču odnos države, ali i specifičnosti u poslovnom mentalitetu. Koliko god bilo značajno razumevanje države šta je potrebno za razvoj malih firmi, mentalitet je taj koji ima poslednju reč.
30. MSP IZMEĐU GLOBALIZACIJE I REGIONALIZACIJE: Nema šampiona bez podrške
„Ukoliko prepustite razvoj malih i srednjih preduzeća neoliberalnom konceptu, fundamentalnim principima tržišta koje podržavaju Svetska banka i MMF, slaboj i zanemarljivoj ulozi Vlade – onda je doprinos njihovom razvoju mali, neefikasan i odložen na neodređeno vreme”, ističe dr Miodrag S. Ivanović, profesor na ECPD Univerzitetu za mir Ujedinjenih Nacija i predavač na Hertfordshire Univerzitetu i Oakland koledžu u Velikoj Britaniji.
34. DECENIJA PODRŠKE KLASTERIMA U SRBIJI: Koliko para, malo muzike
Gotovo decenijsko ulaganje države u razvoj klastera od ukupno 197,2 miliona dinara nije značajnije doprinelo razvoju MSP kroz povećanje konkurentnosti i produktivnosti u kompanijama članicama klastera, niti su one uspele da razviju nove proizvode i postanu inovativnije, ocenjuje se u analizi Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj InTER. Jedan od razloga je i nesklonost domaćih firmi ka udruživanju u okviru branše i nepoverenje da se sa konkurencijom mogu ostvariti zajednički interesi.
36. BAROMETAR PREDUZETNIČKE SRBIJE: Kako razmišljaju najbolji?
Slika preduzetničke elite u Srbiji pokazuje da je, osim ključnih zajedničkih odlika koje su ih dovele do uspeha, najboljim srpskim preduzetnicima za dalji rast neophodna podrška kroz podsticajniju poresku i obrazovnu politiku, kao i veću dostupnost finansiranja. Uporedo je neophodno razvijati kulturu koja će preduzetništvo deklarisati kao jednu od ključnih društvenih vrednosti, pokazuje istraživanje „EY Preduzetnički barometar“.
38. KOMPANIJE KOJE NE ŽELE DA RASTU: Jeretici ili pioniri budućnosti?
Istraživanja na najrazvijenijim tržištima pokazuju da je sve više malih i srednjih preduzeća koja ne žele da postanu velika, odnosno da kvalitet sopstvenog života i dobrobit zajednice žrtvuju zbog rasta „po svaku cenu“. Mada je za preovlađujujuću ekonomsku teoriju odricanje od rasta u najmanju ruku jeres, ima i onih među njima koji tvrde da je povećanje kvaliteta života, a ne profita, jedina ulaznica da se doživi budućnost.
40. POVRATAK TRADICIONALNOJ INDUSTRIJI: Zlatni recept iz vojvođanske ravnice
Posle novogodišnjih praznika na strana tržišta putuje sušeni paradajz kojeg je „vojvođanski Italijan“, Vilijam Šiardis, proizveo u Srbiji. Preduzimljivi preduzetnik stigao je do ove ideje, neuobičajene za naše podneblje i kulinarsku tradiciju, na način koji je za nas, takođe, najčešće neuobičajen. Poslujući u drvnoj industriji, uporedo se okušavao i u drugim poslovnim poduhvatima, sve dok nije shvatio da bi proizvodnja sušenog paradajza u Srbiji bila novost koja se odlično može unovčiti na stranom tržištu.
42. BIOTEHNOLOŠKI STARTAP: Potraga za korisnim bakterijama
Nisu sve bakterije štetne po ljudsko zdravlje, naprotiv, mi živimo sa gomilom „podstanara“ koji su veoma korisni, objašnjavaju Mirjana Rajilić Stojanović i Svetlana Bojić, naučnice koje su pokrenule startap HITTest, s ciljem da usavrše prvu verziju čipa za mapiranje bogate flore ljudskih creva. Ovaj poduhvat je jedinstven u svetu, a njegov uspeh bi doprineo tretiranju mnogih, ne samo stomačnih poremećaja.
Tabele
46 RANG PO DOBITI
50 RANG PO POSLOVNOM PRIHODU
Konsolidovani bilansi 2015
54 RANG PO DOBITI
58 RANG PO POSLOVNOM PRIHODU
Intervju
62. UROŠ DELEVIĆ, EKONOMISTA: Štetna servilnost prema stranim investitorima
Subvencije koje se nude stranim investitorima kako bi ovde iseljavali nerentabilne poslove i upošljavali isključivo jeftinu radnu snagu, predstavljaju svojevrsno priznanje kreatora ekonomske politike da smo zemlja u kojoj nisu izgrađene zdrave institucije, u kojoj se obrazovanje ne ceni, a naučni potencijal zanemaruje, niti se ulaže u osnaživanje domaće privrede i razvojne centre kako bi mogli da izrastu u odgovarajuće partnere multinacionalnim kompanijama. Za razliku od razvijenih zemalja, mi ne štitimo svoju privredu, a nečije mišljenje da će se na taj način dodvoriti EU, nema mnogo utemeljenja u ekonomiji. Naprotiv, ta servilnost može imati jako loše posledice, upozorava Uroš Delević, naučni saradnik u britanskom Institutu za međunarodno poslovanje „Džon Daning“.
Skener
66. RAST NEZAPOSLENOSTI MEĐU ŽENAMA STARIJIM OD 45 GODINA: Krštenica bitnija od sposobnosti
Više od četvrtine nezaposlenih u Srbiji čine žene starije od 45 godina, a njihov broj se iz godine u godinu uvećava, pri čemu se društvo prema tom problemu odnosi kao da je reč o ličnoj sramoti, upozorava Svetlana Cerović iz Udruženja „Žene na prekretnici“, koje pruža podršku ženama srednjeg i starijeg doba koje su ostale bez posla.
Nove tehnologije
68. DEJAN TURK, VIP MOBILE: Nova vremena zahtevaju nove ideje
Dolazak virtuelnog operatera Mundio mobile u Srbiju pokazuje da domaće tržište prati aktuelne svetske trendove. Međutim, značajne promene koje se globalno dešavaju u oblasti telekomunikacija dovele su do toga da „tradicionalni“ operateri sada pokreću niz potpuno novih usluga, u koje spada i kreiranje sadržaja za korisnike, kaže Dejan Turk, direktor kompanije Vip mobile.
Nauka
70. METEOROLOGIJA U SLUŽBI PRIVREDE: Univerzalni „šalter“ za prognoze
Naučnici iz Srbije uključeni su u realizaciju međunarodnog projekta koji će, objedinjavanjem relevantnih geofizičkih, hidroloških i atmosferskih podataka i prognoza na jednom mestu, omogućiti državi da donosi odgovarajuće strategije u oblastima poljoprivrede, vodoprivrede i zdravlja, a privrednicima, naročito poljoprivrednim proizvođačima, da bolje prilagode svoje poslovne planove klimatskim promenama.
Koktel
74. POKRET OTPORA PROTIV KRUZERA: Ko pretvara vodu u novac?
Nakon Venecije, pokret otpora protiv favorizovanja kruzerskog turizma, popularno nazvanog „pretvaranje vode u novac“, širi se i po drugim gradovima duž Jadrana. Lokalni, ali i neki i od najpoznatijih stručnjaka za ovu oblast, izvode računicu prema kojoj su u ovom poslu, na način kako se sada realizuje, jedini dobitnici nekolicina globalnih korporacija, dok su svi ostali na ozbiljnoj šteti.
Komunikacije
76. KOMPANIJSKI HUMOR NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Šala sa dve oštrice
Reklamni sadržaj koji rado međusobno dele sami potrošači san je svakog „marketingaša“, a praksa pokazuje da je dobro sredstvo za to upotreba humora u kompanijskoj promociji na društvenim mrežama, pod uslovom da se pravilno dozira. U suprotnom, kao što upozoravaju pojedini primeri, to može biti „šala sa dve oštrice“.
Reprint
78. MALO DRUGAČIJI NOVOGODIŠNJI REPRINT: Ulažite u seks i kocku ako vam je do penzije
Jedna od nezaobilaznih fraza u novogodišnjim porukama je i ona kako je nova godina pred vama prilika da razmislite o svom životu, budućim planovima, te da započnete nešto sasvim drugačije. U tom duhu, u ovom izdanju novogodišnjeg Reprinta nudimo vam ekskluzivne savete skupo plaćenih stranih konsultanata o tome kako da se jednog dana domognete sigurne penzije. Ma koliko to zvučalo kao naučna fantastika, pomenuti konsultanti imaju konkretno rešenje. Oni savetuju da se, pre svega, okrenete ulaganjima u poslove vezane za seks i kocku, kao što to već čine pojedini evropski penzioni fondovi.
Vremeplov
80. AMAZONSKA LUDOST HENRIJA FORDA Propala preduzetnička država
Mada je bio obdaren mnogobrojnim ekscentričnostima, najveća ludost čuvenog preduzetnika Henrija Forda bila je zamisao o Fordlandiji, sopstvenoj državi u džunglama Brazila, u kojoj bi uspostavio monopol u proizvodnji gume. Ovaj megalomanski amazonski san doživeo je katastrofu i završio krajnje ironično.
Otisak
Obrazovna obmana
Ljudi, više nego ikada, teže da steknu visoko obrazovanje, kako bi obezbedili visoku platu. Sve veća ponuda, međutim, snižava i cenu visokokvalifikovanog rada, a istovremeno produbljuje jaz sa manje kvalifikovanima, koji rade za sve manje plate, ili čak gube zaposlenje zbog automatizacije koju su visokokvalifikovani kreirali.