Današnji dan započeli smo pomalo kataklizmičnim naslovima poput „Sledećih 48 sati će promeniti svet“. Naime, u naredna dva dana očekuje se otpočinjanje izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, a turbulentni događaji mogući su i sa druge strane Atlantika – Dženet Jelen bi mogla da proglasi podizanje kamatnih stopa što mnogi vide kao uvod u novu krizu. Osim toga, od četvrtka Tramp više neće moći da se zadužuje. Na snagu će stupiti zvanična dužnička granica koja u ovom trenutku iznosi 18 biliona dolara, a deficit će iznositi skoro 30 biliona dolara.
Međutim postoji još jedan događaj koji će trenutno imati manje vidljive a zapravo dalekosnažnije posledice. Jutros su naime počeli izbori u Holandiji, čije rezultate nestrpljivo iščekuje većina Evropljana. Ako pobedi krajanja desnica to bi mogao biti indikator jednog političkog trenda uzrokovanog ekonomskom krizom ali i prihvatanjem velikog broja migranata. Ovaj rezultat biće značajan pre svega zbog predstojećih izbora u dve najveće zemlje EU – u Francuskoj i Nemačkoj.
U ispitivanjima holandskog javnog mnjenja pred izbore najbolje se kotirao aktuelni premijer Mark Rute sa svojom strankom desnice VVD, dok ga u stopu prati Partija za slobodu krajnjeg desničara Gerta Vildersa. Potonji je anti-islamistički radikal i zagovornik izlaska iz EU a prošle godine je i osuđen za podsticanje diskriminacije i uvrede.
Građani Holandije inače mogu da biraju između 28 partija, odnosno 1.114 kandidata koji se bore za 150 poslaničkih mesta, ali najveću podršku imaju Vilders i Rute. Dodatnu senku na izbore bacila je i diplomatska kriza sa Turskom, koja odgovara ekstremnim desničarskim kandidatima. Ona je pokrenuta kada je Holandija, baš kao Nemačka i Austrija, odlučila da na svojoj teritoriji ne dozvoli turskim političarima da održavaju skupove podrške za predstojeći referendum o izmeni ustava u aprilu, kojima bi se turskom predsedniku omogućilo da proširi svoja ovlašćenja.
Redžep Tajip Erdogan je potom zapretio uvođenjem diplomatskih, pa čak i ekonomskih sankcija, a potom i zabranio ulazak holandskog ambasadora u Tursku sve dok Amsterdam ne promeni svoj stav.
I aktuelni premijer ali i vođa Partije za slobodu obrušili su se na Erdogana, ali čini se da je Vilders sa svojom žestokom retorikom i ozvaničenom islamofobijom autentičniji. To bi moglo da mu donese dodatne poene na izborima, međutim, čak i ako osvoji većinu on verovatno neće imati sa kim da formira vladu jer su ostale stranke uglavnom objavile da neće u koaliciju sa njim.
Za pobedu na holandskim izborima potrebno je osvojiti 76 poslaničkih mesta a prema poslednjim anketama Ruteova stranka bi mogla da osvoji između 23 i 27 a Vildersova antiimigrantska partija mogla bi da računa na najviše 23 mandata.