Nove ideje nikada nisu bile cenjene kao danas, pod uslovom da njihovu vrednost potvrde finansijeri. Nametanje stava da je tržište neprikosnoveni sudija ne samo u poslovnom svetu, već i koliko nešto vredi u obrazovanju, nauci ili umetnosti, dalo je finansijerima moć da upravljaju osnovnim društvenim vrednostima kao „projektnim“ zadatkom. Ko kontroliše novac, kontroliše i političare čije su ideje sve jeftinije a kampanje sve skuplje. Na prodaju su i humanitarne organizacije, koje se u borbi za svoje „finansijsko parče kolača“ ponašaju kao korporacije u sred tržišnog rata, a optužbe „ko je čiji plaćenik“ pretvaraju se u hladni rat i među uzbunjivačima.
Periskop
8. Evropa u dvije brzine: Prva, druga, rikverc
Evropska unija se nakon 60 godina nalazi na raskrsnici i sve zemlje članice se slažu da ovako više ne može. Jedino se ne slažu kojim putem dalje, odnosno treba li im više Evrope, kao što to zagovaraju Njemačka i Francuska, ili manje, kako tvrde članice Višegradske grupe. Ukoliko, pak, EU nastavi „u dvije brzine“, glavna bojazan „višegrađana“ je da bi istočne i siromašnije države postale članice drugog reda sa manje uticaja.
10. Kina – od ekonomske ka političkoj moći: Da li zemlja svile skida „svilene rukavice“?
Druga svetska ekonomija po veličini BDP i sve moćnija po tehnološkoj opremljenosti i kapacitetima svoje armije, Kina je u većini situacija počela da se ponaša kao i druge velike sile – da poštuje međunarodno pravo onda kada joj to odgovara, a u suprotnom da ga ignoriše i ističe neke druge principe, kao što su pravda ili istorijsko pravo. Ovakvo ponašanje je sada za mnoge iznenađenje, jer je Kina proteklih dvadeset godina vrlo pažljivo gradila ekonomske i političke veze sa svojim susedima, pa i s onima koji su saveznici SAD ili s kojima je ranije imala vojne sukobe, ističe dr Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka i direktorka Instituta za azijske studije, u razgovoru o tome da li zemlja svile počinje da „skida svilene rukavice“ u geopolitičkom nadmetanju.
14. Rast ekonomske moći kroz infrastrukturu: Uzbrdo na Istoku, nizbrdo na Zapadu
Najveći infrastrukturni projekti, kao sve značajnija osnova za rast ekonomskog i geopolitičkog uticaja, ubrzano se grade i ugovaraju u Evroaziji i na Bliskom Istoku, dok se na Zapadu o njima, uglavnom, diskutuje. Primera radi, gradske vlasti Londona su odbacile ideju o gradnji novog aerodroma nakon tri godine debatovanja, dok se tokom tog perioda u Kini, Turskoj ili UAE, obično okonča idejni projekat, javna debata, priprema radova, prva pista i prvi terminal. Zato nije nimalo slučajno što kineski konzorcijumi, preko „sekundarnih tržišta“, otvaraju vrata i za budeće velike evropske projekte.
Biznis
18. Najprivlačnija tržišta za profesionalne investitore i generalne direktore: Iznenađenja na ulagačkoj mapi
Uprkos političkim potresima u Velikoj Britaniji i u SAD i dodatne neizvesnosti zbog predstojećih izbora u ključnim evropskim zemljama, najznačajniji profesionalni investitori i generalni direktori vodećih kompanija u svetu ne očekuju „privredni zemljotres“ u ovoj godini. Naprotiv, preovlađuje optimizam, pri čemu je SAD favorit među najprivlačnijim tržištima za ulaganja i rast prihoda, a Velika Britanija se bolje kotira ove nego prošle godine.
20. Da li su na pomolu nove akvizicije u Srbiji: Voljne i nevoljne udavače
Ukoliko dođe do eventualne prodaje firmi koje su u Srbiji u Agrokorovom vlasništvu, to bi moglo da razmrda pomalo uspavano domaće tržište kada je reč o spajanju i preuzimanju kompanija. Prehrambena industrija je i jedna od onih koja je do sada bila najatraktivnija za akvizicije, zajedno sa farmaceutskom, poljoprivrednom, pivarskom, industrijom cementa i bankarstvom. U poslednje vreme je sve zanimljivija građevinska industrija, gde se uveliko spekuliše i o pokušajima „neprijateljskog“ preuzimanja Energoprojekta.
24. Vino kao italijanski izvozni adut: Raznolikost ukusa, zajednička korist
Vinari sa juga Italije su tokom prethodnih decenija značajno podigli kvalitet i količinu svoje proizvodnje, uz veliku pomoć regionalnih stručnih institucija. Danas su njihova vina na međunarodnom tržištu tražena gotovo kao i vina sa italijanskog severa, što je primer kako uz pametnu strategiju, raznolikost ukusa vezana za pojedine regije unutar iste države, može doneti dobitak svima i uticati na rast nacionalne ekonomije.
Finansije
26. Evropske banke i selidba profita: Profit iz raja izašao
Poslovni ambijent u poreskim rajevima toliko je povoljan da kompanije koje tamo posluju ostvaruju rezultate koji se, u najmanju ruku, moraju nazvati čudesnim. Deset najvećih evropskih banaka je, recimo, sa samo 30 zaposlenih na Kajmanskim ostrvima uspelo da na promet vredan 113 miliona evra ostvari profit od čak 189 miliona evra, a da na ime poreza ne plati — ništa! Kako su to uspeli?
28. Izvori bankarskih profita: Zatočenici sopstvenog monopola
Mada su domaće banke, zbog slabe internacionalizacije poslovanja, izbegle direktne posledice globalne hipotekarne krize, ni danas ne mogu da se oporave od gomile nenaplativih kredita, što je direktna posledica njihovog monopola na domaćem finansijskom tržištu. Nominalno posmatrano, bankarski prihodi od naknada i provizija od izbijanja krize stagniraju, a realno se smanjuju, što ukazuje na postepen pad broja klijenata i ograničenu bazu korisnika eventualnih novih kredita, a nastojanja da se to nadoknadi sigurnijim poslovanjem s državom, neće im vratiti nekadašnju profitabilnost.
30. Finansijska inkluzija u Srbiji: Život bez tekućeg računa
U Srbiji je broj bankarskih filijala na 100.000 stanovnika najniži u regionu, a osim nedovoljno razvijene finansijske infrastrukture, razlozi za finansijsku isključenost dela stanovništva su i visoki troškovi finansijskih usluga, nedostatak informacija, nedovoljna finansijska pismenost i nepoverenje u finansijski sistem usled negativnih iskustava devedesetih.
Temat – Ideje i novac: Kreni, kreni prema meni
35. Cena političkih eksperimenata: Najbolja demokratija koja se može kupiti
Politika je postala skup hobi, a profesionalni političari, od ekstremnih desničara pa do ekstremnih ljevičara, sada su svi postali marksisti, koji se u bespoštednoj borbi za novac donatora vode izrekom Gručo Marksa: „Ovo su moji principi, ako vam se ne dopadaju – imam ja i druge principe“.
38. Trag novca u građanskom aktivizmu Donatori koje finansiraju donatori…
Neke od najvećih političkih i finansijskih zloupotreba u poslednje vreme običnim građanima su obelodanili uzbunjivači i nezavisna medijska udruženja, prateći „trag novca“. Kada, međutim, kao običan građanin pokušate da dođete do podataka ko ih finansira i koliki su iznosi u pitanju, shvatićete da je to jednako teško kao kada u korporacijskom svetu pokušavate da otkrijete koja ćerka firma je osnovala drugu ćerku firmu i tako redom.
40. Neefikasno trošenje novca za humanitarni rad: Tržišni rat oko humanosti
Mada aktuelni budžeti za pomoć najugroženijima širom sveta raspolažu sa rekordnih 28 milijardi dolara, ta suma nije dovoljna za saniranje tragedija koje se ubrzano gomilaju, ali i zbog neefikasnog trošenja namenskih sredstava. Osim birokratskih procedura, najnoviji izveštaji ukazuju da je „žarište“ problema i u samim humanitarnim organizacijama, koje se u borbi za svoje „finansijsko parče kolača“ ponašaju kao korporacije u sred tržišnog rata.
42. Ulaganja u obrazovanje: U novcu je mnogo, u pameti je više
Primeri zemalja koje imaju najkvalitetnije sisteme obrazovanja pokazuju da one u njegov razvoj ulažu značajna ali ne i najveća sredstva u svetu, već da su u prednosti zbog ciljeva i načina kako taj novac troše, naročito kada je reč o dostupnosti obrazovanja. Istovremeno, prema izveštaju OECD-a, iako su sve zemlje članice povećale ulaganja u reforme obrazovanja, za većinu se ne zna koliko su bile efikasne, a ponekad ni čemu su služile.
44. Dileme u finansiranju naučnih istraživanja: Vizionari, misionari i pomodari
Danas je finansiranje nauke podeljeno između država, korporacija, privatnih fondacija i bogatih pojedinaca, što je otvorilo potpuno nove dileme u pogledu ciljeva i kvaliteta istraživačkih radova. S druge strane, u toj igri komercijalizacije EU sve više zaostaje za svojim glavnim konkrentima SAD i Japanom, a prema rečima evropskog komesara za nauku Karlosa Moedesa, čak i tehnologije koje se razviju u EU, najčešće budu komercijalizovane van Evrope.
46. Umetnost i tržište: Uticaj je najvrednija valuta
Stara predrasuda o umetnicima koji žive na rubu siromaštva se donekle izmenila – moderne tehnologije i tržišna pravila primorali su „kreativce“ da sve više razmišljaju kao preduzetnici, a njihove potencijalne finansijere da razvijaju nove mehanizme za investiranje u umetničku industriju, poput umetničkih akceleratora, kao i da ostvareni dobitak ne mere isključivo novcem.
48. Kako finansirati poslovne ideje i idole: Kad genije presretne duboki džep
Za razliku od pre petnaestak godina, kada se većina zaposlenih u kompanijama pitala šta je svrha tako „egzotičnog“ posla kao što je upravljanje inovacijama, danas se nameće utisak da je finansiranje inovativnih ideja neka nova moda u poslovnom svetu. U toj igri bez granica, trendove i dalje predvode veliki ulagači, ali dobre ideje sve više nameću sopstvena pravila, seleći se tamo gde im poslovni ambijent najviše odgovara i gde najpre mogu da se razvijaju shodno zamisli svojih autora, a ne samo prema diktatu finansijera.
Intervju
52. Đuzepe Pikone, italijanska baletska zvezda: Najveći uspeh je raditi ono što volite
Kada karijeru započnete s dvanaest godina, igrajući mladog Nižinskog koga smatrate bogom baleta, ta strast vas motiviše celog života, kaže Đuzepe Pikone, veliko ime svetskog baleta. Ovaj četrdesetogodišnjak ne namerava da „okači baletanke o klin“, naprotiv, u pripremama za nastup i na sceni ponekad provodi i po dvadeset sati dnevno. Takva aktivnost mu omogućava i da kao direktor baleta Teatra San Karlo u Napulju lakše prenese svoje iskustvo mladim igračima jer kako ističe, „ne moram teoretski da im objašnjavam šta treba da izvedu, već to mogu da im pokažem“.
Skener
56. Visoko obrazovanje i tržište rada na zapadnom Balkanu: Puna škola đaka, niotkuda vrata
Na prostoru zapadnog Balkana, na svakih stotinu studenata koji godišnje uđu u sistem visokog obrazovanja, može se očekivati da će svega trinaestoro njih završiti studije i pronaći posao u struci. Poslodavci najviše zameraju viskoškolskim ustanovama što svršeni diplomci nemaju praktičnog znanja niti bilo kakvog radnog iskustva, ali istovremeno, mali broj njih sarađuje s fakultetima kako bi se studentima obezbedila stručna praksa.
58. Uređivanje i ozelenjavanje prostora: Posao koji ne trpi stres
Nasuprot razvijenim evropskim zemljama, gde se veoma vodi računa o javnim zelenim površinama, a privatne nekretnine sa uređenim dvorištima i baštama po pravilu postižu više cene, kod nas se zelenilo olako žrtvuje zarad građevinskih investicija koje imaju kraći vek od drveća koje je zbog njih uništeno. Zato je vrednost „zelenog ambijenta“ u Srbiji i dalje prepoznatljiva samo za neke kompanije i pojedince, kaže direktor Biosana Dragan Sajić u razgovoru o tome kako izgleda baviti se urbanom hortikulturom i zašto je to posao koji ne trpi stres.
Nove tehnologije
60. Šuki Glajtman, jedan od tvoraca inovacione strategije Izraela: Šta nije, a šta jeste posao države
Ponekad ni velike tehnološke kompanije ne mogu da predvide koji izum će biti komercijalno uspešan, pa se to ne može očekivati ni od države. Ali, njen posao jeste da stvori podsticajno okruženje za razvoj inovacija i da svojim merama olakša razvoj inovativnih kompanija, naročito u ranoj fazi, ističe Šuki Glajtman, renomirani stručnjak za inovacije iz Izraela, poznatog i kao „Startap nacija“.
62. Mobilni telefon i zaštita privatnosti: Radoznalost na vrata, bezbednost kroz prozor
U situaciji kada mobilni telefon postaje uređaj „sve u jednom“, najslabija bezbednosna karika u zaštiti privatnosti nije tehnologija, već ljudska psihologija. Neoprezna radoznalost za neobičnim informacijama, želja da se po svaku cenu nešto dobije besplatno ili pohlepa samo su neke od ljudskih slabosti na koje se hakeri sve više fokusiraju kako bi naveli pojedinca da sam širom otvori vrata za pristup svojim podacima.
Nauka
64. Razvoj letećih uređaja iz futurističkih filmova: Ikar bez dozvole za letenje
Mada se u svetu razvija više modela hoverborda, „leteća daska“ koju je osmislio francuski inovator i ljubitelj ekstremnih sportova Frenki Zapata izazvala je najveće interesovanje investitora za dalji razvoj ove tehnologije i njenu primenu u vojnoj, distributivnoj i zdravstvenoj industriji. Oduševljenje ulagača, međutim, ne dele francuski zakonodavci i policija, koji su zabranili Zapati dalje testiranje ovog uređaja u vazduhu, s obrazloženjem da narušava bezbednost, naročito u blizini aerodroma.
Koktel
68. Jasmina Marković-Karović, Urban Reads: Tinejdžeri znaju zašto
U vreme kada vlada uverenje da je svaka nova generacija sve manje zainteresovana za čitanje knjiga, izdavačka kuća Urban Reads iz Beograda je napravila neočekivani korak, odlučivši se za objavljivanje literature namenjene upravo tinejdžerima. Još veće iznenađenje predstavlja njen uspeh na ovom veoma specifičnom tržištu, čime je njena vlasnica, Jasmina Marković-Karović, dokazala ne samo da je napravila dobru poslovnu procenu, već i da su mladi i te kako zainteresovani za knjige, samo ako znate kako da im priđete i sa njima komunicirate.
70. Ploveći gradovi budućnosti: Seobe na Nojevu barku
Savremene, ekološki održive plutajuće kuće, od kojih su neke i mobilne, beleže sve veću potražnju na svetskom tržištu nekretnina, a američki milijarder i „futiristički“ investitor Piter Til najavljuje i početak gradnje prvog plovećeg grada. Ipak, visoke cene ovakvih objekata i dalje su prepreka za njihovu masovniju upotrebu. U slučaju plovećih gradova, kao rešenja za zbrinjavanje klimatskih izbeglica usled podizanja nivoa mora, osim novca problem je i to kako osmisliti nove političke i ekonomske modele koji bi bezbedili njihovu održivost.
Komunikacije
74. Digitalno oglašavanje: Uspešna reklama je kao haiku
Google oglasi su kao haiku poezija – mora se obuhvatiti ceo svemir i sav život, ali u minimalističkoj formi koja je svima razumljiva, sažeto opisuje umeće uspešnog digitalnog oglašavanja Miroslav Varga, stručnjak za Google AdWords kampanje. Ukoliko žele da kampanjom „pogode metu“, kompanije moraju da budu spremne da „uđu u cipele svog kupca“, a onima koji kampanje kreiraju neophodna su dva para obuće: jedan da shvate klijenta, a drugi da razumeju njegove kupce.
Reprint
76. Lex Agrokor: Zakon koji (ni) je za Ivicu Todorića
Hrvatska javnost podelila se oko toga da li je „Lex Agrokor“ zakon koji će imati višestruke negativne posledice po hrvatsku ekonomiju i politiku, ili baš suprotno – regulativa koja će zaštititi stabilnost hrvatske privrede od eventualne neodgovornosti velikih kompanija.
Vremeplov
80. Širenje dvoverstva na Balkanu: Alahovi hrišćani
Tokom ranog osmanskog perioda na Balkanu su se uzajamno prožimali narodno hrišćanstvo i narodni islam, uz značajne primese paganstva. Stoga su dvoverci, koji su se javno izdavali za muslimane, istovremeno slavili krsne slave, priznavali najveće hrišćanske praznike, posećivali sa hrišćanima ista sveta mesta i sa njima uspostavljali kumstvo. Zvaničnici obe religije osuđivali su ovakve vernike kao opasnije od nevernika.
Otisak
82. Kako oživeti selo?
Ankete pokazuju da 56 odsto stanovništva van gradova u Srbiji ima preko 65 godina, a u medijima se navodi podatak da čak 70 odsto poljopivrednika spada u tu starosnu grupu. U poljoprivredi EU starijih od 65 godina ima 29,6 odsto, dok većinu od 53,2 odsto čini starosna grupa od 35 do 64 godine.