Da li je roman Džejn Ostin „Gordost i predrasude“ zaista priča o ljubavi, ili je to, ustvari, priča o novcu? Glavna junakinja Elizabet Benet, druga po starosti od ukupno pet kćeri iz bogate porodice seoskog plemstva, živi u nekoj vrsti idile – njene sestre i roditelji besposličare, priređuje zabave i tračare. Elizabet je lepa, inteligentna i, naravno, neudata. Godišnji prihod njene porodice iznosi oko 3.000 funti, što kada se podeli na sedam članova daje dohodak od 430 funti po glavi. Iako u samom romanu nije precizirano vreme, posredni dokazi upućuju da se on odigrava između 1810. i 1815. godine, u doba Napoleonovih ratova, kada je pomenuti godišnji dohodak po članu domaćinstva svrstavao Bentove u gornjih 1% engleske raspodele dohotka.
Elizabet upoznaje bogatog udvarača Vilijama Darsija, čiji se godišnji dohodak procenjuje na 10.000 funti. To ga čini veoma poželjnim neženjom, budući da spada među najbogatiju jednu desetinu jednog procenta engleskog stanovništva. Kada se uporedi materijalno stanje Benetovih i Darsija, jasno je da je postojala ogromna razlika čak i između onih koji imaju mnogo i onih koji imaju mnogo više. Mada su se te dve statusne kategorije u Engleskoj 19. veka društveno povezivale i međusobno venčavale, dohodak Darsija više je nego tri puta veći od dohotka Elizabetinog oca. Ako se on izračuna prema dohotku po stanovniku, s obzirom da Darsi živi sam, ta razlika iznosi čak 20:1.
Zbog tadašnjih engleskih zakona o nasledstvu, ako Elizabetin otac umre bez direktnog muškog naslednika, kuća i dobro održavano imanje vraćaju se njegovom mrskom rođaku, velečasnom Vilijamu Kolinsu. U tom slučaju, Elizabet mora da živi od sopstvenog prihoda. To znači da sa sestrama podeli 5.000 funti, koliko je njena majka donela sa sobom u brak, čime bi se Elizabetino nasledstvo svelo na 1.000 funti. Velečasni Kolins, koji se javlja i u ulozi Elizabetinog prosioca, procenio je da bi njena imovina donosila prinos od 4% godišnje, odnosno da je reč o zaradi od 40 funti godišnje. To je prilično mali iznos, otprilike jednak dvostrukom prosečnom dohotku u tadašnjoj Engleskoj, koji bi mogla da očekuje porodica zemljomera ili mornara trgovačke mornarice.
Poguban luksuz
Kako Elizabetine opcije procenjuje njena majka? S jedne strane, Elizabet može da se uda za Vilijema Darsija i uživa godišnji dohodak od 5.000 funti, što bi bila njena polovina u braku, u koji pri tom ne unosi ništa od sopstvenog novca. S druge strane, ona može da dođe u situaciju koju njena majka doživljava kao trajno siromaštvo, odnosno da živi s manje od 50 funti godišnje. Odnos između dohodaka koji bi proizašli iz dva različita ishoda aktuelne romanse je zapanjujući – to je više od 100:1! Po toj ceni, mogućnost da se ne uda za Darsija ne dolazi u obzir, pa roditelji Elizabetina premišljanja da li je on pogodna osoba za nju smatraju pogubnim i nedozvoljenim luksuzom.
Da li su danas stvari bitno drugačije? Ako bi se zaplet ovog romana odigravao u sadašnjim uslovima, u slučaju da Elizabet odbije Darsija njen materijalni gubitak bi bio značajan, ali ne toliko porazan kao u 19. veku. Naime, savremeni odnos između dohodaka onih koji spadaju u gornjih 0,1% raspodele i onih čiji je dohodak dvostruko veći od proseka iznosi u Engleskoj 70:1, a ne 100:1 kao u doba kada je živela autorka romana.
Džejn Ostin, zato, ne samo da je ilustrovala poznatu trampu između ljubavi i bogatstva, nego nam je omogućila da vidimo koliko se razlikuju ulozi shodno vremenu u kojem osoba živi i raspodeli dohotka u određenoj državi.