Home VestiPolitika i društvo Potrošači u Srbiji sve više svesni koristi od zdrave ishrane

Potrošači u Srbiji sve više svesni koristi od zdrave ishrane

by bifadmin

Kako se svakodnevnica ubrzava, sve manje vremena preostaje za samostalno pripremanje hrane i ljudi su sve češće primorani da svoju ishranu zasnivaju na procesuiranim namirnicama koje kupuju u obližnjim restoranima ili kioscima brze hrane.

Važna posledica ovih, kao i drugih ekonomskih, tehnoloških i društvenih promena koje se dešavaju od 90-ih godina jeste rasprostranjena gojaznost i sa njom povezani zdravstveni problemi. Istraživanje koje je sproveo Nielsen pokazuje da Evropljani danas prosečno unose 500 kalorija više nego što su unosili pre 40 godina. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se gojaznost na svetskom nivou od 1980. godine više nego udvostručila, kao i da većina svetske populacije živi u zemljama gde je gojaznost odgovorna za više smrtnih slučajeva nego što je neuhranjenost.

Kada je reč o Istočnoj Evropi, istraživanje pokazuje da rasprostranjenost gojaznosti iznosi 58%, što u odnosu na prosečnu gojaznost na svetskom nivou (38%) predstavlja veliki procenat. U Srbiji taj broj doseže i do 61%, a taj podatak je još alarmantniji ako se uzme u obzir da je 90-ih u Srbiji gojazno bilo tek 12% stanovništva.

Koliko god ove brojke loše zvučale, pozitivni trendovi se ipak mogu uočiti. U Istočnoj Evropi, naročito u Srbiji, sve više ljudi je svesno svoje gojaznosti. Još važnije, sve više ljudi je spremno da nešto učini po pitanju sopstvene gojaznosti. Postoje dva načina na koji građani u svetu pokušavaju da smanje težinu: vežbanjem i korigovanjem ishrane. Srbi se u čak 84% odlučuju za drugi način, što predstavlja veliki procenat kako u odnosu na svet, tako i u odnosu na Istočnu Evropu. Karakteristična za Srbiju je i činjenica da čak 77% ispitanika smatra da je spremno da skuplje plati namirnice koje ne sadrže štetne sastojke, a zdrave namirnice spremno je da skuplje plati čak 83% ispitanika. Ovo istraživanje ukazuje na to da su ljudi u Srbiji sve edukovaniji po pitanju svoje ishrane, da sve više zahtevaju transparentnost u obeležavanju sastojaka namirnica koje kupuju i da sve više pažnje posvećuju čitanju tih sastojaka pre nego što proizvod stave u svoju korpu.

Potrošači već aktivno čitaju etikete kako bi se bolje informisali. Oni žele da znaju kakav je sastav hrane, a označavanje je ključ za postizanje poverenja u određeni brend.

Svojim ponašanjem kupci jasno stavljaju do znanja da im je važno da hrana koju konzumiraju bude kvalitetna i zdrava. vlade država širom sveta, kao važan društveni činilac, već preduzimaju jasne korake u borbi sa nezdravom hranom. Koraci koje vlade preduzimaju odnose se, pre svega, na uvođenje taksi na proizvode koji sadrže štetne sastojke, poput previše šećera. Vlade se usredsređuju i na sprovođenje kampanja i akcija koje za cilj imaju podizanje svesti o važnosti zdrave ishrane. Postoji i jasan finansijski podsticaj s obzirom na to da državu gojazan građanin košta mnogo više nego zdrav. Procenjuje se da problem gojaznosti stanovništva, kroz troškove zdravstvene zaštite i izgubljenu produktivnost, Evropsku uniju košta oko 70 miliona dolara na godišnjem nivou.

Potrošači očekuju od kompanija dokaže da njihove tvrdnje o blagotvornom uticaju proizvoda na zdravlje nisu samo u cilju veće prodaje proizvoda – oni žele da tvrdnje i napori kompanija budu istiniti. Širom Istočne Evrope, skoro dva od tri konzumenta (56%) veruje da su tvrdnje o zdravlju namirnica samo način da proizvođači hrane i pića zarade više novca – veoma su skeptični po pitanju zdravlja namirnica – i zato je veoma važno da sve tvrdnje u vezi zdravlja namirnica budu istinite.

Kako su različiti i kompleksni faktori doprineli stvaranju zdravstvene krize zbog rasprostranjene gojaznosti, tako postoje mnogobrojni načini da se ta kriza prebrodi. Važan faktor u prevazilaženju krize gojaznosti će svakako imati fenomen transparentnosti koju internet kao medij unosi u naše živote. Organizacije koje se bave promovisanjem telesnog, duhovnog i mentalnog zdravlja sve lakše uspevaju svoje poruke da prenesu ljudima. Ljudi su sve edukovaniji, sve više zahtevaju informacije u vezi sa hranom koju unose u svoj organizam i sve više cene namirnice koje su zdrave i organske, pa logika profita ovoga puta može skrenuti u pravcu proizvodnje zdravijih proizvoda.

You may also like